Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


А йрим лик  - алохида сифат ва микдор аниклигига эга булган нарса, ходиса  ва жараёнлар. Умумийлик



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

А йрим лик 
алохида сифат ва микдор аниклигига эга булган нарса, ходиса 
ва жараёнлар.
Умумийлик 
деганда, объектив реалликнинг барча ёки бир канча нарса 
ёки 
ходисалардаги 
объектив 
мавжуд 
булган 
томонлар, 
хоссалар 
ва 
белгиларнинг м аж му и, улар уртасидаги алока ва муносабатларнинг ухшашлиги 
тушунилади.
Хусусийлик 
шундай нарса ёки ходисалар гурухидирки, улар маълум 
маънода умумий булса-да, лекин ундан хам умумийрок булган бошка бир 
гурухга киради ва бу гурухда у айримлик ёки яккаликдир, бутуннинг кисмидир. 
Хар кандай айримлик узида умумийликка хос томонларни ифода этади.
М охият ва ходисанинг узига хос хусусиятлари куйидагилардан иборат: 
биринчидан, мохият оламдаги нарса ва ходисаларнинг ички алокасини, 
ходисалар эса ташки алокаларни ифодалайди; иккинчидан, нарсаларнинг ички 
томонларини ифода этганлиги ту файл и у сезгиларимиз оркали бевосита идрок 
этилмайди. Мохият биздан яширинган холда мавжуд бклади. Х,одиса эса, 
аксинча, инсон хиссий органлар оркали бевосита идрок килинади; учинчидан, 
мохият 
доимийлиги 
ва баркарорлиги 
билан ходисадан 
фарк 
килади. 
Ходисаларнинг ривожланиш конунларини билиб олиш имкониятини беради. 
М охият ходисага нисбатан чукуррокдир. Хрдиса нарсаларнинг хар хил 
томонларини ифодалайди ва шу тарика ходиса мохиятга нисбатан бойрокдир.
Мохият 
- ходисанинг ичида яширинган оламнинг 
турли - туман ходисаларида юз берадиган чукур, нисбий 
баркарор алокаларни ифодалайдиган вокеликнинг ички 
томони.
175
О л а м д а г и ум ум ий 
ал о к а л о р л и к н и
и ф о д а л о в ч и
к а т е г о и и я л а р .


Ходнса 
эса мохиягнинг у ёки бу холда учратилишини ифодаловчи 
вокеликнинг узгарувчан, харакаг хусусиятларига, белгиларига бой булган 
гомонидир.
Нарсаларнинг 
мохиятига 
сингиб 
бориш 
нарса 
ва 
ходисаларнинг 
ривожланишининг конуниятларини аниклашга имкон беради. Маълумки, 
конунларни билиш кишиларнинг максадга мувофик фаолиятининг асосидир, у 
хозирги руй 
бераётган 
вокеаларни 
чукуррок тушунишга ва уларнинг 
келажакдаги ривожланиш йуналишларини олдиндан кура билишга ёрдам 
беради.
Мохият ва ходиса бир-бири билан узвий богланган булиб, хар хил 
алокадорликдадир. Хар кандай мохият у ёки бу тарзда намоён булади, ходиса 
эса у ёки бу холдаги куринишдир. Шунингдек, мохиятнинг узгариши ёки 
йуколиши ходисанинг йуколишига ёки узгаришига олиб келади. Мохият ва 
ходиса алокадорлигида мохият белгиловчи ва ходиса белгиланувчи, мохиятдан 
келиб чикувчидир. Ходиса баъзи бир вактларда мохиятни бузиб курсатиши 
мумкин. Ш унга карамасдан нар сап ар мохиятини ходисалар оркали билиш 
мумкин.
Мохият ва ходиса категориялариниг методологик ахамияти шундаки, 
мазкур тушунчалар ёрдамида оламдаги нарса ва ходисаларнинг мазмун- 
мохиятини чу кур англаб олиш имконияти яратилади.
Вокеликни 
тузилишини 
акс 
эттирувчи 
категорияларга - мазмун ва шакл, бутун ва булак, 
система, структура, элементни киритиш мумкин.
Мазмун 
- муайян нарса ва ходисаларни тавсифловчи ички элементлар ва 
узгаришларнинг мажмуидан иборат.
Ш а к л эса мазмунни ифодалаш усули, ташкил этувчисидир. Масалан, 
атомнинг мазмуни уни ташкил этган элементлар, заррачалар ва уларнинг 
харакатидан, атомнинг шакли эса бу элементлар заррачалариниг жойлашиш 
тартиби ва тузилишидан иборат.
Оламдаги хар бир нарса ва ходисада мазмун билан шакл ажралмас 
бирликда булади. М азмунга эга булиб, шаклга эга булмайдиган ёки шаклга эга 
булиб, мазмунга эга булмайдиган нарса ходисалар йук Шунинг учун уларни 
бир-биридан ажратиш мумкин эмас.
Мазмун билан шакл бирлигида мазмун хал килувчи, асосийдир. Мазмун 
шаклни белгилайди. О л дин мазмун, сунгра шакл узгаради. Шундай булсада, 
шакл нисбий мустакилликка эга, мазмун ривожланишига фаол таъсир этади.
Мазмун ва шаклнинг бирлиги улар орасидаги зиддиятни мустасно этмайди. 
Нарса ва ходисаларни илгарилаб бориши мазмун ва шакл бир-бирига мое 
холдагина юз бериши мумкин. Шунинг учун мазмун ва шакл уртасида содир
176
Марса ва ходисалар 
тузи л и ш и н и акс эттирувчи 
категориялар.


булган зиддиятларни уз вактида бартараф этиш илмий билиш ва амалиётда 
мухим рол уйнайди.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish