Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Зарурият ва тасодиф 
категориялари кишиларнинг оламдаги нарса ва 
ходисаларига хос булган сабаб-окибат богланишлари хакидаги тасаввурлари 
янада чукурлашиши натижасида шаклланади.
Зарурият 
- нарса, ходиса жараёнларнинг тараккиёти билан аникланадиган, 
ички мухим богланишлар оркали конуний келиб чикадиган ва шунинг учун юз 
бериши мукаррор булган ходисадир.
Заруриятнинг 
асосий 
хусусиятлари 
куйидагилардан 
иборат: 
1) 
заруриягнинг сабаби узида булиб, у мазкур ходиса ёки жараёнларнинг ички 
табиатидан келиб чикади; 2) зарурият вокеликдаги нарса ёки ходисаларнинг 
чукур, мухим, такрорланиб турадиган ички богланишларидан келиб чикади; 3)
178


зарурият олдинги тараккиёт оркали конуний тайёрланади; 4) зарурият 
мукаррарлик хусусиятига эга булиб, содир буладиган жараёнларни маълум 
йуналиш га солади; 5) зарурият умумий харакгерга эга.
Тасодиф ходисалар уртасидаги ташки богланишлардан хосил булади ва 
шунинг учун у ноаниклик, мажбурий эмаслиги билан фаркланади. Тасодиф юз 
бериши ёки юз бермаслиги мумкин булган жараёнларга хосдир.
Тасодиф 
заруриятдан куйидаги томонлари билан фарк килади; 
1) 
тасодифнинг сабаби узига эмас, балки бошка нарса ёки ходисалардадир, у ички 
эмас, балки ташки сабаблардан келиб чикади; 2) у вокеликдаги мухим булмаган 
иккинчи дараж али богланишлардан келиб чикади; 3) тасодиф ходисанинг бутун 
тараккиёти булган жараёнларнинг таъсири натижасида содир булади; 4) 
тасодиф нарсалар ривожининг йуналишини белгилаб бермайди ва шунинг учун 
мукаррар эмас. Тасодиф юз бериши ёки бермаслиги хам мумкин; 5) тасодиф 
типик булмаган, индивидуал харакгерга эга.
Зарурият ва тасодиф бир-бири билан чамбарчас богланган булиб, бири- 
иккинчисини гакозо этади. Заруриятдан ажралган тасодиф булмаганидек, 
тасодиф билан боглик булмаган зарурият хам мавжуд эмас. Шунингдек, 
зарурият 
ва тасодифнинг 
узаро 
богликлиги 
уларнинг 
маълум 
шарт- 
ш ароитларда бир-бирига утиши оркали ифодаланади. Зарурият ва тасодиф 
нврса-ходисалар уртасидаги энг умумий алокадорликлар ифодаси хисобланади.
Хозирги замон фалсафасида тасодиф тушунчасига узига хос ёндашув 
шаклланди. Бу ёндашув оламни фанлараро билиш методи - синергетикада уз 
ифодасини топди.
Бу м етодга кура, оламдаги нарса ва ходисаларни англашда зарурият билан 
бирга тасодифни хам хисобга олиш такозо этилади. Синергетикага кура, оламда 
зарурият билан тасодиф орасидаги узаро алокадорлик баркарорлик билан 
бекарорлик, тартиб билан бетартиблик, мувозанат билан мувозанатсизликнинг 
бир вактда мавжудлигини тан олишни такозо этади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish