Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


К а р м м о в И .А . У з б е к и с т о н н и н г с и е с и й -и ж т и м о н й ва и к т и с о л и й и с т и к б о л и н и н г а с о с и й т а м о й и л л а р и ,- Т



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

1 К а р м м о в И .А . У з б е к и с т о н н и н г с и е с и й -и ж т и м о н й ва и к т и с о л и й и с т и к б о л и н и н г а с о с и й т а м о й и л л а р и ,- Т.:
“У з б е к и с т о н ” , 1 9 9 5 . 5 9 -б е т .
239


молиявий ташкилотларга кабул килинди. Хозирги давр учун хос булган яна бир 
хусусият шундан иборатки, фан ва техниканинг энг янги ютукларига 
асосланган замонавий технология — саноат ва кишлок хужалигининг барча 
сохаларига жорий этилмокда. Бу эса уз навбатида жамиятнинг илдам одимлар 
билан олга тараккий этишида замин яратмокда.
Инсоният тараккиёти хуч каерда ва хеч качон осон кечмаган. Хамма 
жойда ва хар доим кишилар олдида муайян муаммолар турган. Улар бутун 
инсониятга 
таалукли 
булгани 
учун 
хам 
хозирги 
замоннинг 
глобап 
муаммолариёхуд умумбашарий муаммолар дея номланади.
Умумбашарий 
муаммолар 
мазмунан 
бой ва чукурлиги, камровининг кенглиги, 
бутун 
инсоният 
хаётига 
тааллукдилиги, 
миллий, регионал чегаралар билан 
чекланиб колмаганлиги ва бошка катор хусусиятларига кура айрим халк ва 
миллатга, алохида бир ижтимоий-иктисодий тузумга бевосита тегиш ли булган 
муаммолардан кескин фарк килади. Умумбашарий муаммолар инсониятнинг 
хозирги даври учунгина эмас, балки келажакдаги хаётий манфаатлари учун хам 
жуда мухим ва катта ахамиягга эга. Хрзирги замон умумбашарий муаммолари
— бу инсоният цивилизадиясининг тараккиёти билан боглик булган энг мухим 
ва асосий муаммолардир.
Хозирги замонда инсоният цивилизациясининг тараккиёти билан боглик 
булган энг мухим ва асосий муаммо — бу Ер юзидаги тинчликни саклаш, 
ядровий урушнинг олдини олиш, халкаро хавфсизликни таъминлашдир. Биз 
шуни аник англаб олишимиз зарурки, инсоният атом энергиясига, харбий 
ахамият бахш этилган ядровий куроллар асрига кадам куйиб, абадийликдан 
махрум булиб колди. Агар ядровий уруш бошланиб кетса, Ер юзидаги хамма 
жонли нарсалар йук килиб ташланади. Мавжуд ядровий аслахахоналар 
шундайки, уларда Ер юзида яшайдиган хар бир киши хисобига унинг 
атрофидаги жуда катта минтакани вайрон килишга кодир булган зарядлар 
жамлаб куйилган. Х,озир битта стратегик сув ости кемасининг "йук килиб 
таш лаш кучи" бир неча иккинчи жахон урушига тенг булган куч-кудратини узи 
билан олиб боради. Холбуки, неча унлаб ана шундай сув ости кемалари бор.
Атом энергиясидан харбий максадлар йулида фойдаланиш инсониятнинг 
бундан кейинги такдирини хавф остида колдиради. Чунки ядро куроли 
кулланса, Ер юзидаги барча тирик мавжудот кирилиб, цивилизация йук булиб 
кетади, бунга хеч кандай шак-шубха йук-
Хозир дунёда илгариги даврдагига нисбатан ядро куроли ва уларни 
ташиш мосламалари анча купдир. АКШ билан собик шуро ху'дудидаги ядро 
куролларининг 
талофат 
кучи 
60 
минг 
мегатоннани 
ташкил 
килади.
240
Х ози рги за м о н ум ум баш ари й
м у а м м о л а р и , у л ар н и xa.i к и л и ш
н у л л а р и в а

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish