Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

«Зиён етказма» 
деган коидага сузсиз амал килиниши
биосферанинг хам, уз-узининг кейинги эволюцияси учун бутун жавобгарликни 
уз 
зиммаеига олишга мажбур эканлигини англатади.
Бундай вазифани хал килиш учун жамият хамда «жамият-табиат» 
системаси хакида кенг билимларга эга булиш талаб этилади.
Бу уз навбатида фалсафий билимларни, фан сохаларидаги янгиликларни 
узлаштиришни, шу билан бир каторда хаётнинг кадр-кимматини чукур англашни 
муайян ахлокий идеаалларни эгаллашни талаб килади.
?К а р а н г: М а м а ш о к и р о в С., У с м о н о в Э. Б а р к а р о р т а р а к к и ё т н и н г эк о л о ги к х а в ф е и зл и к м асал ал ар и . - Т.: 
“ Ф а н ” , 200 7 , 30 - б.
192
И н сон в а ноосф ера.


Ноосфера (Акл сох,аси)ни англаш унга нисбатан 2 хил муносабатни тугри 
тушунишни такозо килади: унинг ижобий томонларини курсатиб, жамият 
тараккиётида ноосфера боекичини ижобий (прогрессив) ходиса сифатида деб 
талкин этиш мумкин. М ингйилликлар давомида билимлар туфайли одамлар 
анъанавий жамият батомам янгиланиб, янгича маданий хаёт вужудга келди.37 
Инсоният тараккиётида ёзув, китоб босиш дастгохининг кашф килиниши, буюк 
географик кашфиётлар радио,телевидение, уяли алока воситалари, космик учиш 
аппаратлари, сунъий йулдошлар халкаро интернет тармогининг 
яратилиши 
инсон ва жамият хаётида мутлак янги даврни бошлаб берди. Ноосфера кудрати 
Ер деб аталган О ламнинг бир кичик нуктасида янги дунё киёфасини ярата олди.
Айни вактда Ноосферани салбий (регрессив) ходиса сифатида талкин этиш, 
унинг табиат ва кишилик жамияти хаётига кескин ва хатарли таъсир этувчи 
жихатларини хам куриш мумкин.
Аклнинг чексиз куввати окибати булган “бу хавфни, - деб ёзади 
И.А.Каримов, - анча кеч - 70-йилларнинг бошларидагина англай бошладик. 
Ушанда мазкур масала дунё микёсидаги тараккиётга багишланган дастлабки 
Гарб моделларида кескин килиб куйилган эди. Бу хам бамисоли “бомба 
портлагандай” таъсир этди. Инсоният кандай хавф каршисида турганлигини, 
атроф-мухитга инсон фаолияти туфайли етказилаётган зарар кандай натижаларга 
олиб келганлигини яккол хис этдик. Инсоннинг табиат имкониятларини ва унинг 
ривожланиш конуниятларини хисобга олмай 
жадал юритаётган хужалик 
фаолияти, Рим клубининг “XXI аср йули” деб аталмиш тадкикотларидан бирида 
курсатиб утилганидек, Ер юзида тупрок нураши, урмонлардан махрум булиш, 
баликларнинг хаддан ташкари куп овланиши, тузли ёмгирлар, атмосфера 
ифлосланиши, азон катлами бузилиши ва хоказоларни руй беришига олиб 
келди”38. Экология узгариши окибатида юз бераётган табиий офатлар инсоният 
хаётига салбий таъсирини курсатиб келмокда. Хозирги кунда одамзот глобал 
инкирозларга рубару турибди: Ядро уруши хавфи, чучук сув захираларининг 
тобора камайиб бориши, инсоният хаёти учун зарурий хом ашё манбаларининг 
тобора камайиб бориши, иклимдаги узгаришлар, табиий офатлар - буларнинг 
хаммаси умумбашарий муаммолар тобора купайиб бораётганидан далолат 
беради. Бу муаммоларни бартараф этиш мумкинми? Ноосфера хаёлий утопиями 
ёки инсониятни асраш стратегиясими?
Шу борада, академик В.И. Вернадский ноосфера даврининг карор топиш 
мумкинлигини асослаб. жахон жамоатчилиги диккатини куйидаги масалаларга 
каратди:
’’К иранг: В е р н а д с к и й В .И . Н а ч ал о и в е ч н о с ть ж и зн и . М ., 1989. - С т р . 136.
И сл ом К ар и м о в . У зб е к и с т о н X X I б у с а га си д а : х а в ф е и зл и к к а та х д и д , б а р к а р о р л и к ш а р тл а р и ва т а р а к к и ё т 
к а ф о л а тл а р и . Т., “ У зб е к и с т о н ” н а ш р ., 1997, 113- б.
193


1. планеталарга инсонни жойлаштириш;
2. мамлакатлараро тезкор алока воситаларини ислох килиш;
3. дунёдаги барча мамлакатлараро алокаларни мустахкамлаш;
4. 
биосферада кечаётган бошка геологик жараёнлар инсонни геологик 
ролини ортиб бораёгганини эътиборга олиш;
5. 
космосга чикиш, биосфера чегарасини кенгайтириш;
6. 
янги энергия манбаларини излаб топиш;
7. 
барча 
диний ва иркий фарклардан катьий назар, одамзот тенглигини 
таъминлаш;
8. 
ички ва ташки муаммоларни ечишга халк оммаси кучига таяниш;
9. 
илмий тафаккур эркинлиги таъминлаш;
10. халк таълими тизимини такомиллаштириш, 
ва халк фаровонлигини 
оширишнинг реал имкониятларини яратиш;
11. табиатни окилона узгартириш;
Т ~ 
39
12. урушларни ижтимоии амалиетдан тамомила чикарио ташлаш.
Ноосфера даври учун куйилган юкоридаги параметрлар маълум маънода 
хозирги 
даврда бутун дунё 
халкдари 
амалиётида намоён 
булаётгани 
кувончлидир. Ж ахонда ядровий уруш хавфига каршиларга карши кураш
демократия ва инсон хукукларини химоя килиш; инсон манфаатлари 
устунлигига эришиш, инсонга энг олий кадрият сифатида караш кабилар Ер, 
хаёт, инсониятнинг истикболи учун катта ахамиятга эга.
Табиат келгуси эволюциясини саклаб колишга учун Акл билан ёндашиш, 
инсон, 
инсоният 
олдидаги 
бурч 
масъулиятни 
англаш, 
ноосферанинг 
хаётийлигини таъминлаш омили эканлигини унутмаслиги лозим.
П резидент Ислом Каримовнинг “асрлар туташ келган паллада бутун 
инсоният, мамлакатимиз ахолиси жуда катта экологик хавфга дуч келиб колди. 
Буни сезмаслик кул ковуштириб утириш - уз-узини улимга махкум этиш билан 
баробардир... Табиат ва инсон узаро муайян конуниятлар асосида муносабатда 
булади. Бу конуниятларни бузиш ута унглаб булмас экологик муаммоларга 
олиб келади”40, деган сузлари юкоридаги фикрларни тасдикдайди.
А.на шу даъватга жавобан Давлат таълим стандартларига Миллий гоя 
йуналишида тахсил олаётган магистрантлар учун Узбекистонда биринчи марта
39 К ар ан г: h ttp : b ib lio te k a r.ru ' 1 v e m a d sk iy .h tm
“'"'Ислом К а р и м о в У зб е к и с т о н X X I б у с а га сн д а : х а в ф с и зл и к к а тах д и д , б а р к а р о р л и к ш а р тл а р и ва т а р а к к и с т
к а ф о л а т л а р и Т.: “ У зб е к и с т о н ” н аш р .. 1997, Б. 112-113
194


“Ноосфера: геосиесат ва мафкура” номи билан янги курс киритилиши шунга 
биноан укув кулланма нашр этишни,41 Ноосфера даври хусусиягларини хисобга 
олиш долзарб масала эканлигини яна бир бир бор тасдиклайди
Узбекистоннинг ижтимоий тараккиёт стратегияси: тинчлик учун кураш, 
Марказий осиёни ядро куролидан холи зонага айлантириш, халк фаровонлигини 
ош ириш га каратилган Давлат Дастурларини изчиллик билан хаётга татбик этиш 
борасида юртимизда олиб борилаётган хайрли ишлар ва уларнинг жами 
томонидан тан олиниши, акл-идрок асосидаги сиёсатнинг накадар мухим 
эканлигини хаётнинг узи исботламокда.
Бугунги кунда хам «ноосфера» тушунчаси, унинг намоён булиши ва узига 
хос хусусиятлари тугрисидаги бахслар тухтагани йук. Инсоният олам сирларини 
тобора купрок билиб бораверар экан, ноосферанинг хилма-хил кирраларини 
кашф этиш давом этаверади. Бу эса шу сохадаги билимлар тупланишига, турли 
далилларни умумлаштириш, улар асосида фалсафий гояларни уртага ташлаш 
учун кенг имконият яратади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish