Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

мажмуидир.
Бу узига хослик тил, онг (миллий онг) миллий узликни англаш рухияти, 
турмуш, ахлок ва бошкаларда намоён булади.
Муайян миллий узига хослик, ахолида миллий колорит бир миллат 
маданиятини бошка маданиятдан фаркловчи сифат хисобланади. Аммо, миллий 
узига хослик, миллий маданиятларнинг бир-бирига зидлигини англатмайди, 
балки худди ана шу хилма-хиллик уларнинг бир-бирларини бойитиб боришига 
хизмат килади. Улар бир-биридан ниманидир кабул киладилар ва ниманидир 
берадилар. Ана шу жараён оркали умуммиллий тараккиёт давом этади.
Миллийликни ифода эттирмаган 
маданият хеч кимники булмай
Колади.Худди 
ана шу маънода маданият миллатнинг ички ва таш ки киёфасини 
акс эттириб турувчи белгисидир. Миллий узига хослик 
адабиёт ва санъат 
асарларида, миллат вакилларининг хатти-харакатларида хам яккол кузга 
ташланади. Шу маънода рус композитори Н.А.Римский- Корсаков мусика 
“ М иллатдан ташкарида мавжуд булмайди ва умуминсоний деб хисоблайдиган 
хар 
кандай 
мусика 
аслини 
олганда 
миллийдир. 
Бетховен 
мусикаси 
немисларники, Вагнер мусикаси албатта немисларники, Верди мусикаси 
французларники, Мейрбер мусикаси хам худди шундайдир” деганда мутлак хак 
эди.
Демак миллат тушунчасида миллий узликни англаш ва миллий маданият 
(маънавият) омилларига устуворлик берилсагина унинг салохияти юзага 
чикади. Чунки миллий маданият ва маънавият хар бир миллатнинг, колаверса, 
давлатнинг мустакиллигини таъминлашнинг кудратли омиллар хисобланади.
204


Ш ундай килиб, миллат деб, кишиларнинг ягона тил, миллим узликни 
англаш рухияти, маънавият (кенг маънода), хайрли анъаналар, кадриятлар 
ягоналиги асосида маълум худудда биргалашиб яшовчи уз давлатига эга 
булган, иктисодий алокалар билан богланган мустакил субъект сифатида узига 
хос моддий ва маънавий бойликларни ифодаловчи хамда яратувчи булган 
инсонларнинг этник бирлигига айтилади.
Берилаётган 
бу 
таърифнинг 
илгари 
мавжуд 
булган 
анъанавий 
таърифлардан фаркли томони унинг мавжудлигини таъминлашда моддий 
омиллар эмас, балки маънавий омилларга устуворлик берилишидир. Миллий 
узликни англаш омили хамда миллий маданиятнинг белгиси сифатида тан 
олиниши миллатнинг шаклланиши ва тараккиётида бу омилларнинг хал 
килувчи урнида ифодалайди. Миллий-маънавий омилларнинг миллатнинг 
шаклланиши ва тараккиётидаги мухим урни деганда куйидагилар назарда 
тутилади:

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish