Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


М аънавият - инсонни рухан покланиш, калбап



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

М аънавият - инсонни рухан покланиш, калбап
улгайиш га чорлайдиган, одамнинг ички дунёси, иродасини бакувват,
иймон-эътикодини бутун киладигаи, виждоиини уйготадиган бекиёс куч,
унинг барча карашларининг мезонидир46.
Маънавият миллаг ва мамлакаг такдири билан боглик, инсоннинг табиат ва 
жамиятга булган муносабати мезони экан, уни шакллантириш ва ривожланггириш хам 
объектив конуният касб этаои. Факат маънавияти юксак одамларгагина миллаг ва 
мамлакат такдирини ишониш мумкин, зеро, факат маънавий баркамол инсонларгина 
уз она замини ва халки истикболини тугри тушуна олади. Маънавият инсон рухий 
камолотининг мухим мезонларидан бирини ташкил ишади. У миллат абадийлигини 
ва мамлакат тараккиёл ини таъминлашдаги устивор омил хисобланади. Шунинг учун 
хам Президентимизнинг: “Юксак маънавиятли кишиларни тарбиялай олсаккина, 
олдимизга куйган максадларга эриша оламиз, юртимизда фаровонлик ва тараккиёт 
карор толади”,47- деб таъкидлаганлиги бежиз эмас. Маънавиятнинг ана шу мухим 
роли ва ахамиятидан келиб чиккан холда, миллий-маънавий тикланиш, ёшларни 
юксак маънавият 
сохиби ва баркамол инсон килиб гарбиялаш бугунги кунда 
давлат сиёсати даражасига кутарилди.
46 Н А. Карнмов Ю ксак маънавият - енгилмас куч. -T , Г.008. -19-бет.
Иелом Каримов. Тарихий хотирасиз келажак йук 
T “Шарк” иашриёти, 1998 
7-бет,


4.4. М аънавият, маданият, кадриятлар ва уларнинг инсон камолотидаги
тутган урни
М а д а н и я т . М о д д и н в а
м а ъ н а в и й м а д а н н я г .
Маданият мураккаб, серкирра ижтимоий ходиса.
У 
бир катор фанларнинг урганиш объекти булиб 
хисобланади. Масалан, археолог ия утмиш да яшаган 
кишилар фаолияти натижасида вужудга келган предметлар, ёдгорликлар, 
осори-атикаларни урганади. Этнография маълум бир халкнинг маданиятини 
урганади.
Ф алсафа маданиятни яхлитликдан иборат ижтимоий ходиса сифатида 
урганади. Маданият атамаси куп маъноларга эга - экин экиш, кайта ишлов 
бериш, асраш, авайлаш, маълумот, таълим-тарбия, тараккиёт. Маданият 
инсонни бош ка барча табиий-биологик дунёдан ажратиб туради.
Маданият тушунчасини айрим олимлар арабча «мадина» ва «ият» 
сузларининг кушилишидан келиб чиккан ва у «шахарга оид» маъносини 
англатади, деб хисоблайдилар. Европалик олимлар маданият тушунчаси 
«культура» сузидан келиб чиккан, у парваришлаш маъносини билдиради, деган 
фикрни 
илгари сурадилар. 
Маданият узбек тилида тарбия 
курганлик, 
билимлилик, зиёлилик маъноларида ишлатилган.
М аданият инсон ва жамият ижодий фаолиятининг барча куринишлари, 
унинг окибатида яратилган жаъми модций ва маънавий кадриятларни уз ичига 
камраб олади.
М аданият туш унчасига хилма-хил таърифлар берилган. XX асрнинг 50- 
йилларида америкалик олимлар Анри Кребер ва Антоне Клакхомлар маданият 
туш унчасига берилган таърифлар 164 та эканлиги хакида фикр билдирганлар. 
Хозирги замон фалсафасида маданият тушунчасига берилган таъриф 500 
атрофида, деган маълумотлар бор. Бу бежиз эмас, албатта, чунки маданият куп 
киррали, чукур мазмунга эга ижтимоий ходиса хисобланади.
М аданият - алохида инсон, ижтимоий гурух, жамият хаёти ва 
фаолиятининг усули. 
Бу 
тушунчада 
инсон. 
жамият 
ижодий 
куч 
ва 
кобилиятларининг тарихий тараккиёт даражаси ифодачанади. Маданият 
дастлаб инсоннинг табиатга фаол максадга мувофик таъсирини, шунингдек 
унга таълим тарбия бериш маъноларини ифодалаган.
М аданият тушунчасида:
а) 
Инсоннинг яратувчилик фаолияти бу фаолиятнинг усуллари ва 
воситалари ифодапанади;
б ) инсон фаолиятининг' натижалари акс этади.
Инсоннинг фаолияти моддий ва маънавий турларга булинади. Ш унга 
кура маданият 2 хил турда намоён булади:
217



Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish