Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Биринчидан
категориялар 
объектив 
оламдаги 
энг 
умумий 
алокадорликлар инъикосидир. Категорияларнинг объектив мазмуни инсон 
онгига боглик булмаган холда мавжуд булган вокелик харакатининг энг 
умумий жихатларидир. Категориялар вокеликнинг 
инсон тафаккурида акс 
этиши шаклларидир.
Категориялар инсоннинг олам хакидаги фикрлаш шаклларидан иборат. Бу 
фикрларда оламдаги нарса ва ходисалар орасидаги энг умумий, универсал 
алокадорликлар акс этади. Шунинг учун хам фалсафа фани категориялари олам 
тараккиётининг энг умумий конуниятлари ифодасидир.
Иккинчидан, 
категориялар энг умумий тушунчалар сифатида инсон 
фикри шакллари ва шу тахлитда улар мантикий мазмунга хам эгадирлар. 
Категорияларнинг мантикий мазмуни деганда инсон тафаккури ходисаларнинг 
мохиятига кириб бориши, унинг чукурлашуви даражаси кузда тутилади. 
Категориялар объектив дунёнинг энг умумий 
ва мухим томонларини 
ифодалабгина колмай, билиш погоналари ва таянч нуктаси хамдир. Улар 
оркали инсоннинг назарий ва амалий фаолияти учун мухим булган дунёдаги 
нарса-ходисаларнинг энг умумий жихатлари очиб берилади. Фалсафий 
категориялар инсоннинг билиш фаолияти натижасини дунёни узлаштиришда 
эришган ютукларини ифодалайди.
Фалсафий категориялар - уз манбаи, мазмуни жихатидан объективдир, 
лекин шакл жихатидан - субъективдир. Нарсалар ва уларнинг тараккиёти 
моддий булиб, инсон онгига боглик булмаган холда, объектив равишда мавжуд. 
Улар хакидаги фикрлар - категориялардир. Тафаккур категориялари маънавий 
ходиса, улар факат кишилар миясидагина мавжуддир.
Учинчидан, 
категориялар илмий билишда мухим методологик ролни 
бажаради. 
Фалсафа 
фани 
категориялари, 
бир 
томондан, 
нарсаларнинг 
мохиятини чукуррок билиш га ёрдам берадилар, иккинчи томондан, объектив 
дунёдаги нарса ва ходисалар хакида янги билимлар олишга ва туплашга 
сабабчи буладилар. Фалсафий категориялар - илмий билиш методологияси, 
маълум нарсадан номаълум нарсага утишнинг натижаларини излаб топиш 
усулидир, категориялар ташки оламдаги нарса ва ходисаларни тугри (уларни 
узаро боглмкликда ва ривожланишда) акс эттирганликлари билан билишнинг 
энг умумий методи ролини хам бажаради.
Категориялар мавжуд нарсалар хакидагина эмас, балки келажакда мавжуд 
булиши мумкин булган нарсалар хакида хам ахборот беради. Улар хозирги
173


вакгда кандай холдалигини тушунишга ёрдам берибгина колмай, балки 
келгусида уларнинг узгариш ва ривожланиш йуналишларини хам курсатади 
Шу асосда улар янги билимларни эгаллаш манбаи булиб хизмат килади. 
Буларнинг хаммаси фалсафа кагегорияларининг гносеологик табиатдан дарак 
беради.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish