Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Конун ва конуният
туш унчалари ва уларнинг
ривожланиш жараёнидаги
ахамияти.


майлларини (тенденцияларини) хам хисобга олишни талаб этади. Табиатда руй 
бераётган конун 
ва 
конуниятлар бизнинг истакларимизга, иродамизга, 
онгимизга боглик булмаган холда мавжуд булиб, уларни факат билишимиз 
мумкин. Ижтимоий хаётда ва жамиятда амал киладиган конун, конуниятлар 
инсонларнинг, ижтимоий уюшмаларнинг хохиш -иродасига боглик булмаган 
холда мавжуддир. Куп сифатли ва куп тизимли объектлардаги конунлар билан 
биркаторда конуниятлар хам амал килади. Конун конуниятга Караганда жузъий 
чегараланган таснифга эга, у асосан икки томон куч ва объектлар уртасидаги юз 
берадиган доимий алока ва узаро таъсир сифатида намоён булади. Ш уларга 
Бойл-М ариод, Кулон ва бошка конунларни киритиш мумкин.
Конуният эса анча кенг сохани хар томонлама ва куп боскичли 
алокадорлик ва богланишни, узаро муносабатни камраб олади. Ш унингдек, 
хусусияти ва амал килиш микдорига караб, динамик ва статик, функционал, 
жузъий, умумий ва энг умумий универсал конун ва конуниятлар турку мини 
ажратиш мумкин.
Борликда амал киладиган конун ва конуниятлар ривожланиш жараёни 
билан боглик холда руй беради. Объектлар ривожланиш жараёнида, албатта 
борликдаги конун ва конуниятларга буйсунади ва узининг функциясини, 
структуравий тузилиш ини ва компонентларини, хусусиятларини узгартириб 
боради. 
Тараккиёт 
купрок 
конуният 
даражасида 
тушунилади. 
Чунки 
борликдаги барча алока ва богланишлар узаро таъсир каби жараёнларда 
ривожланиша бориб, маълум боскичга етганда тараккиёт - янги сифат холаги 
руй беради.
Фалсафа фани ривожланиш натижаси булган тараккиётни конун эмас, 
балки конуният таснифига эга эканлигига эътиборни карагади. Конун деб 
аталадиган микдор ва сифат узгаришлари диалектикаси куплаб табиат ва 
жамиятда амал киладиган динамик, статик, функционал конунлар билан 
алокадорликда конуниятни келтириб чикаради. Бундан куп киррали микдор ва 
сифат жихатдан турли боскич ва йуналишларни уз ичига оладиган динамик ва 
статик алока ва богланпшларни конун эмас, конуният дейиш тугрирокдир.
Фалсафа фанига хос конуниятлар табиатда, борликда, инсон фаолиятида 
амал килишини хисобга олиб, уларни ривожланишнинг энг умумий ёки 
универсал конуниятлар деб белгилаш мумкин. Буларга: биринчидан, микдор 
узгариш конунларидан сифат узгариш конунларига узаро утиш конуни; 
иккинчидан, диалектик зиддияглилик конуни; учинчидан, инкорни-инкор 
конуни киради.
Ф алсафа фани конунлари ривожланишнинг энг умумий универсал 
конунлари сифатида тан олинади. Чунки, бу конунлар табиатни, борликни,
157


ижтимоий хаётнинг барча сохаларини, умуман микро ва макро жисмларнинг 
харакатини камраб олади.
Табиат ва жамиятнинг хар кандай конуни маълум бир шароитларда 
намоён булар экан, у илмий билиш жараёнида ва амалий фаолиятда мухим, 
зарурий, умумий ва нисбий баркарор алокалар маълум бир натижаларга олиб 
келиши мумкинлигини билишга имкон тугдиради.'5
Микдор узгаришларнинг сифат узгаришларига 
утиш конуни фалсафанинг асосий конунларидан 
биридир. Бу конуннинг мохияти шундан иборатки, 
нарса ва ходисалардаги сезиларли булмаган 
микдорий узгаришлар аста-секин туплана бориб. тараккиётнинг маълум бир 
боскичида меъёрни бузади ва сакраш йули билан туб сифат узгаришларига олиб 
келади.
Мо,здий оламдаги хилма-хил нарса ва ходисалар бир-биридан уз сифати 
билан ажралиб туради. Сифат — нарсаларнинг ички муайянлиги булиб, бошка 
нареалардан ажратиб турадиган хосса белги, хусусиятларининг бирлигидир. 
Сифат нарса кандай булса, уни шундайлигича аниклаб беради. Нарсаларнинг 
сифати эса уларнинг хоссалари оркали намоён булади. Хосса нарса сифатининг 
бошка нарсалар билан узаро алокадорлигидаги ташки намоён булишидир. Биз 
нарсаларнинг ички сифатини маълум бир хоссаларда намоён булиши оркали 
биламиз.
Хар бир нарса куплаб хоссаларга, яъни асосий ва иккинчи даражали 
хоссаларга эга булади. Масалан, металл зичлик, сикувчанлик, иссиклик 
утказувчанлик, чузилувчанлик каби хоссаларга эга. Сифат — жиемнинг барча 
хоссаларини биргаликда богловчидир. Демак, сифат нарсанинг умумийлигини, 
яхлитлигини, 
унинг 
нисбий 
баркарорлигини, 
бир-бирига 
ухшашлигини 
ифодалайди. 
У 
кенг 
маънода 
нарсаларнинг 
турли-туман 
хоссалари 
йигиндисидир. Лекин сифат ва хосса айнан бир хил маънодаги тушунчалар 
эмас. Сифатнинг узгариши мукаррар суръатда хоссанинг узгаришига олиб 
келади, бирок хоссанинг узгариши хар доим сифатнинг узгаришига таъсир 
этавермайди, айрим хоссалар нарсаларнинг сифатига таъсир этмасдан йук булиб 
кетиши мумкин. Сифат предметнинг доимийлигини, нисбий баркарорлигини 
ифода этади.
Хар бир нарса муайян системада бир-бири билан боглик, булади. Нарса 
кайси богланишлар системасига кирса, шу системага боглик равиш да турли 
сиф атларгз эга булади. Чунончи, "стол" муайян табиий материалдан, яъни 
дарахтдан ясапган булиб, табиий сифатга эга. Шунинг учун у табиий
Tv з е к о в Ж . Д и а л е к т и к а н а за р и яс и - Т .. “ У зб е к и с т о н " н аш р и ё ти , 2001, 107- б е т
158

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish