Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Билим ш акллари. 
Инсон узини куршаган оламни англашга интилиб
уни хар хил усуллар ёрдамида узлаштиради. Бу усуллардан иккита энг 
мухимини кайд этиш мумкин. Биринчиси, моддий-техникавий усул -
тирикчилик воситаларини ишлаб чикариш, мехнат, амалиёт жараёнида хосил 
килинган билим. Иккинчиси, маънавий (идеал) усул - унинг доирасида субъект 
ва объектнинг билиш га дойр муносабатлари улар уртасидаги куп сонли 
муносабатларнинг биридир. Уз навбатида, билиш жараёни ва унда олинадиган 
билимлар 
амалиёт 
ва 
билишнинг 
тарихий 
ривожланиши 
мобайнида 
табакаланади ва узининг хар хил шаклларида мужассамлашади. Билишнинг бу 
шакллари, гарчи >;заро боглик булса-да, лекин бир-бирига ухшамайди ва хар 
бири узига хос хусусиятларга эга.
Билим шаклларини таснифлаш турли фалсафий йуналишлар учун 
хозиргача 
мураккаб 
ва 
анча 
бахсли 
муаммо 
булиб 
колаётир. 
Л.Витгенштейннинг билим сузининг аник маъноси мавжуд эмас, деган сузлари 
бугунги кунда хам уз ахамиятини йукотгани йук. Ш унга карамай, билимнинг 
баъзибир шаклларини аникдаб, уларнинг энг мухим хусусиятларини куриб 
чикишга харакат киламиз.
Д астлабки билим. 
Бундай билимлар жумласига одатда перцептив (сезги 
тажрибасида курилган) билим, кундалик билим (“соглом фикр”) ва илмий
45
Б и л и м . У н и н г а с о с н й
ш а к л л а р и


билим киритилади. Бу ерда уларнинг узаро муносабатлари муаммоси тугилади. 
Билимнинг бу турларидан униси ёки бунисини бирламчи, асосий деб хисоблаш 
мумкинми?
Бу учлик даражасига кирувчи билим турлари хакидаги куйидаги 
фикрларни баён этиш мумкин: сезги тажрибасидан олинган маълумотлар 
мавжудлик, уз-узидан равшанлик маъносида бирламчидир. Улар инсоннинг 
борлик билан дастлабки алокасини ифодалайди. Шу маънода бундан олдинрок 
бирламчирок билим мавжуд эмас.
“Соглом фикр” билишда концептуал жихатдан бирламчидир. У оламдаги 
нарса - ходисаларо мохияти, муносабатларини 
тугри англаш максадида 
шаклланади. Оламни кундалик кузатиш ва амалий тажриба ёрдамида билиш 
“соглом фикр” натижасидирва улар муайян тушунчаларда акс этилган.
Билимларнинг турлари куп. Чунончи билимлар деганда: а) кундалик 
амалий билим; б) уйин воситасидаги билим; в) илмий билим; г) илмий- 
фапсафий билимлар назарда тутилади.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish