н а р и д а ги қ ўш н и га сут с о т а ё т г а н д и м . Ш у н да й б и р
қараганимда, кўзим тушиб қолди. Ўша ҳовлпдаги аёл ҳам
яхши хотин, у билан анча гаплашиб қолдим.
— Хола, си з Меҳри а я га сутни берган и нгиздан сўнг
3 9
қатм қларингизни с о т и б бўл и б қанча вақтдан к ей и н
қайтдингиз?
— М ен, бу маҳалладагилар билан жуда қалинлашиб
к ет га н м а н , у ёқ бу ёқ д а н гап л аш и б су т -қ а т и ғ и м н и
сотгунимча анча вақт ўтади, би р соатларда қайтдим ,
шекилли. Қизим, мана бу қатиқни олиб ичиб туринглар,
мен буларни сотиб қайтаман, - деб қатиқчи хотин қатиқ
солинган патнисни бошига қўГшб шош а-пиша кетди.
— Опа, юринг бизникига, бир пиёла чой қўяй. Мана бу
қатиқни ичиб, ўзим пиширган иссиқ нон билап озгина
тамадди қилпб оласиз, — деди қўшни қиз.
— Я хш иси Т олиб аканинг уйига кирсак, агар хўп
десангиз, — деди Ойгул.
— Хўп, майли, ҳозир калитни олиб чиқаман, — деб
қўлидаги қатиқни Ойгулга бериб уйига кириб кетди.
«Наҳотки менинг гумонларим тўғри бўлса, наҳотки бу
ишда Санжарнинг қўли бўлса, ахир нима учун, нега энди?
М енимча, Санжар ниманидир билади. Лекин айтолмай
қ и й н ал и б ю р и б д и . Х оти н и Н ар ги за \а м н и м а н и д и р
сезганки, Санжар акам билан гаплашинг, деяпти».
Қ ўш ни қиз калитни о л и б ч и қ и б , эш и к н и о ч д и .
'С
Ҳовлидаги сури усти га дарров дастурхон солиб унинг усти га
қўлидаги 'ккита нон ни қўйди. Ошхонага кириб чой қўйиб,
иккита қошиқ кўтариб чикди.
— Ҳ озир чой қайнайди, олинг қатиқцан, жуда ширин
қатиқ, — деб узи олдин бир қош иқ олиб огзига солди.
Do'stlaringiz bilan baham: |