Салим.
Ҳақиқатда ҳам, Толиб Санжар келганидан кейин нима
бўлганини эслай олмасди.
Ойгул уларнинг олдига қуймоқларни қўйиб:
— Мен ҳам сизлар билан кетсам, майлими? — деди
Ойгул.
Толиб хотинининг қаерга бориш ини биларди.
— Албатта, у ерга бориб кутиб турамиз, — деди Толиб
Санжарга қараб, — дўсти билан хурсандчилигини баҳам
кўриш ни яти да.
— Албатта, май л и қаерга борам из, — деди Санжар
қизиқиб.
Ойгул, кеча хотиржам бўлганидан сўнг, ўзи шифокор
кўригига бориб келганди, бугун ташхис натижасини олиши
керак эди.
Кечаги кунлар ҳақида ҳеч ким эслашни хо^ламасди.
А й н и қ са. Т олиб бугун ги кунни Ой гул га багиш лаш ни
хоҳлаётганди.
— Сизлар кутиб туришингиз шарт эмас. Толиб ака, мен
ўзим кейин ҳаммасини айтаман. У ерда ушланиб қолишим
мумкин. Кейин ишхонамга ҳам ўтишим керак. — деди
Ойгул уялиб. Икки дўст биргалашиб Ой гул ни айтган жойига
таш лаб. кутиб турмоқчи бўли ш ган ди , бар и би р Ойгул
унамади. Санжар борган жойлари қаерлигини билиб, Ойгул
нега уялаёганига тушунди.
— Т ол и б, сен қол. Салим иш хонага мени ташлаб
қайтиб келади, — деди.
— Й ўқ , д ў с т и м и л т и м о с бу гу н с е н ҳам ё н и м д а
бўлишингни хохдайман. Ахир менинг бошқа яқиним йўқ.
Хурсандчилигимни бирга баҳам кўрмоқчиман.
— Май л и дўстим кутамиз, сен нима десанг шу, — деди
227
Санжар. Ойгулни шифокорнинг олдига киргизиб ю бориб,
икки дуст кутишга а \д қилишди. Шу пайт Санжарнинг қўл
телефони жиринглаб қолди.
— Санжар, Исроил бўлса олма, — деди Толиб шошилиб.
Do'stlaringiz bilan baham: |