Nacionalna strategija održivog korišĆenja prirodnih resursa I dobara

Aneks

ANALIZA STANJA I DOSADAŠNJEG STEPENA ISTRAŽENOSTI PRIRODNIH RESURSA I DOBARA PO VRSTAMA, PROSTORNOM RASPOREDU, RAZNOVRSNOSTI, OBIMU I KVALITETU - STANJE I PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

 

UVOD

Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, kao i svaka nacionalna strategija, zasniva se, između ostalog, i na utvrđenom stanju za svaki resurs.

Kod izrade Nacionalne strategije, ovaj deo posla se pokazao veoma zahtevan, s obzirom na potrebu da se napravi jedna sveobuhvatna, na pouzdanim podacima i saznanjima zasnovana osnova. Jedini zvanični izveštaj, koji obuhvata i stanje prirodnih resursa Republike Srbije datira iz 2002. godine (Vlada je usvojila dana 6. novembra 2003. godine Izveštaj o stanju životne sredine i prirodnih resursa za 2002. godinu), tako da je postojala potreba za utvrđivanjem aktuelnog stanja prirodnih resursa, kako bi to dokumentaciono poslužilo za predlaganje strateških mera.

Predlog prve objedinjene radne verzije Nacionalne strategije, sačinjen 2007. godine, bio je polazni materijal za izradu ovog dokumenta.

Pokazalo se da je rezultujući materijal i po obimu značajan, tako da je zbog bolje preglednosti strateških opredeljenja i mera, prikazan posebno u Aneksu Nacionalne strategije. Stanje prirodnih resursa, kao i procena njihovih uticaja na životnu sredinu, dato u ovom Aneksu Nacionalne strategije, predstavlja sastavni deo Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

1. MINERALNI RESURSI

Na teritoriji Republike Srbije otkriveno je više desetina vrsta mineralnih sirovina. Među njima su zastupljene: energetske, metalične, nemetalične i tehnogene mineralne sirovine (i podzemne vode).

Prema evidenciji nadležnog ministarstva za rudarstvo, u 2006. godini u Republici Srbiji je proizvedeno:

1) 7.000.000 tona rovne rude bakra (3 rudnika), oko 0,2 miliona tona rovne rude olova i cinka (2 rudnika), 40.000.000 tona lignita (8 površinskih kopova), 0,6 miliona tona mrkog uglja (8 rudnika sa podzemnom eksploatacijom), oko 25.000.000 tona nemetaličnih (industrijskih) minerala (200 površinskih kopova) i 1.000.000 t EN (50 naftnih, naftno-gasnih i gasnih polja) u ukupnoj vrednosti od 1,3 milijardi $ što je činilo oko 2% od BDP u 2006. godini. Prema istom izvoru u narednih deset godina realno je očekivati postepen rast proizvodnje mineralnih sirovina, tako da bi u 2020. godini ukupno učešće mineralno-sirovinskog sektora u BDP Republike Srbije moglo da dostigne oko 10%.

Prostorni razmeštaj najvažnijih ležišta mineralnih sirovina prikazan je na Slici 1.1.

 

Slika 1.1. Ležišta mineralnih sirovina Srbije

1.1. Resursi metaličnih mineralnih sirovina

Metalični mineralni resursi Republike Srbije obuhvataju više od 30 metaličnih mineralnih sirovina, od kojih je 16 vrsta geološko-ekonomski značajno i posebno obuhvaćeno ovom strategijom. Ovi resursi pripadaju različitim genetskim i morfostrukturnim tipovima orudnjenja, a karakterišu se prisustvom različitih mineralnih parageneza i asocijacija elemenata. Dimenzijama i ekonomskim značajem, među njima dominiraju hidrotermalna ležišta: (1) vezana sa granitoidnim kompleksima (U, Pb, Zn), (2) vezana sa vulkanogeno-intruzivnim kompleksima (Mn, Cu, Sb, Au), (3) porfirska ležišta (Cu, Mo), (4) hidrotermalna žična, impregnaciona i štokverkno-impregnaciona ležišta Fe, Cu, Pb-Zn, Sb, Au, (5) vulkanogeno-sedimentna ležišta (Fe, Mn, Cu, Pb-Zn, Au), (6) grajzenska (Sn, W), (7) skarnovska/metasomatska u karbonatnim stenama (Fe, Pb-Zn, Sb) i dr. Osim njih poznata su i brojna podiformna ležišta Cr, ležišta Fe, likvaciona ležišta Ni i Cu, vulkanogeno-sedimentna ležišta Cu i Mn, lateritska ležišta Ni, delom i Ni-Fe ruda čije je stvaranje vezano sa ofiolitskim kompleksima.

POSTOJEĆE STANJE I PROCENA REZERVI

Metalični mineralni resursi Republike Srbije se prema proizvodnoj aktiviranosti i potencijalima mogu podeliti na pet grupa, čije su detaljnije karakteristike prikazane u Tabeli 1.1.

Tabela 1.1. Podela metaličnih mineralnih resursa Srbije prema proizvodnoj aktiviranosti i potencijalima

Grupa	Metalični resurs	Primedba	Značajnija ležišta
1. Metalični mineralni resursi u eksploataciji sa značajnim rudnim rezervama	Cu, Pb-Zn	Pretežno nizak sadržaj metala, velike rezerve, značajni potencijali.	Cu: Majdanpek, Bor, Veliki Krivelj i dr.; Pb-Zn: Stari Trg, Kiževak, Belo Brdo, Rudnik i dr.
2. Metalični mineralni resursi sa istraženim i pretpostavljenim rezervama, van eksploatacije	Sn, Mn, U, Mo, Ti, W.	Male rezerve, pretežno ograničen značaj. Realno proširenje rezervi (U).	Sn: Cer, Bukulja; Mn: Laznica, Novo Brdo, Drača; U: Cigankulja, Paun Stena, Mezdreja i dr.; Mo: Mačkatica; W: Osanica, Blagojev Kamen, Tanda.
3. Potencijalno značajni metalični mineralni resursi sa nepotpuno definisanim rezervama	Ni, Co, Sb, Al prirodno legirane rude Fe.	Valorizacija sirovine uslovljena tehno-ekonomskim parametarima. Osnovni ograničavajući faktor je ekonomska isplativnost. Postoje prirodni uslovi za povećanje rezervi.	Ni, Co: Čikatovo, Glavica i dr.; Sb: Rejon Zajače, ležišta Bujanovačkog masiva i dr.; Fe: Lipovac, Mokra Gora; Al: Ležišta na području Zapadne Srbije (Aluge i dr.).
4. Metalični mineralni resursi čija se ležišta mogu očekivati u Srbiji	Au, Ag, retki i rasejani metali.	Na osnovu sprovedenih metalogenetskih analiza geoloških sredina realno je očekivati nove rezerve. Potrebna dodatna istraživanja.	Au: Blagojev Kamen, Železnik, Brodica, Majdanpek, Bor - Timočki i Lecki kompleks i dr. Ag: sulfidna ležišta Pb-Zn i Cu; Retki i rasejani metali; Ležišta Pb-Zn i Cu.
5. Najvećim delom iscrpljena ležišta ili ekonomski neisplativa eksploatacija rezervi	Cr, Fe.	Mali izgledi za pronalazak novih rezervi; verovatno u dubljim nivoima peridotitskih masiva sa poznatim ležištima.	Cr: Peridotitski kompleksi Orahovca, Trnave, Lojana i dr., Fe: Duge Njive, Suvo Rudište, oolitske rude Šumadije dr.

Proizvodnja metaličnih mineralnih sirovina iz aktivnih ležišta u Republici Srbiji (Slika 1.2.), u periodu 1998-2008 godina, koji je posebno značajan za pripremu indikatora održivog korišćenja u ovoj strategiji, pokazivala je značajna variranja - kako u pogledu obima proizvodnje, tako i stepena iskorišćenja rudne supstance. Značajne varijacije proizvodnje i prerade rude uzrokovane su političkim, ratnim i privredno-ekonomskim teškoćama u kojima se Republika Srbija našla u poslednjoj dekadi XX veka, koje su takođe uticale i na smanjenje obima geoloških istraživanja u cilju obezbeđenja većih rezervi i resursa metaličnih mineralnih sirovina.

Slika 1.2. Linijski indeksni trend proizvodnje ruda metaličnih mineralnih sirovina Srbije u periodu 1998-2008 godina (Izvor podataka: statistički godišnjaci 2001-2009)

U analizi mineralne ekonomije metaličnih resursa Republike Srbije, posebno u delu koji se odnosi na definisanje osnove za njihovo održivo korišćenje, naročito je relevantan period 2000-2009 godina. U okviru ove analize posebno je značajno pratiti trend uvoz/izvoz metaličnih mineralnih sirovina (Slika 1.3). Generalno posmatrano uvoz u ovom periodu dominira nad izvozom, a izražen je i porast uvoza, posebno u periodu poslednje četiri godine. Ovo direktno ukazuje kako na mineralno-sirovinsku zavisnost Republike Srbije od uvoznih sirovina, tako i na izražen uticaj u tom delu, na spoljno-trgovinski deficit, koji je u ovom periodu privrednog i ekonomskog tranzicionog oporavka zemlje bio prilično izražen. Strateški posmatrano, ove analitičke konstatacije treba da posluže kao osnov za planiranje i preduzimanje strateških kratkoročnih, srednjoročnih (5-10 godina) i dugoročnih mera (15-25 godina), kojima se na osnovu raspoloživih metaličnih mineralnih resursa, uz njihovo održivo korišćenje, ali i planiranje novih geoloških istraživanja na metalogenetski povoljnim i perspektivnim, a nedovoljno istraženim prostorima, ovi trendovi po određenim metaličnim mineralnim resursima mogu zaustaviti, promeniti ili bar ublažiti.

Slika 1.3. Trendovi Uvoz/Izvoza metaličnih mineralnih resursa Srbije u periodu 2001-2008. godina (Izvor podataka: statistički godišnjaci 2001-2009)

Na osnovu geološko-ekonomskih karakteristika, a u cilju preglednosti analitičkog prikaza i pratećih interpretacija održivog korišćenja i obezbeđenosti, metalični mineralni resursi Republike Srbije su podeljeni u dve grupe, i to:

(1) metalični mineralni resursi primarnog geološko-ekonomskog značaja, u koje spadaju: bakar, olovo, cink, zlato i srebro;

(2) metalični mineralni resursi sekundarnog geološko-ekonomskog značaja, u koje spadaju: gvožđe, hrom, nikl, kobalt, molibden, volfram, kalaj, antimon, boksit, živa, uran i tehnogeni metalični mineralni resursi.

1.1.1. Metalični mineralni resursi primarnog geološko-ekonomskog značaja

Za strateško sagledavanje uslova i načina održivog korišćenja mineralnih resursa Republike Srbije definisan je potreban set od 22 indikatora, koji je obuhvatio: geološke rezerve, bilansne rezerve, vanbilansne rezerve, kvalitet rude, sadržaj metala/komponente, rezerve metala/komponente, eksploatacione rezerve, industrijske rezerve, otkopane rezerve, potencijalne resurse rude, potencijalne resurse metala/komponente, sadašnje potrebe privrede, očekivane potrebe privrede, obim eksploatacije, obim uvoza, obim izvoza, odnos domaća/uvežena ruda, obim pripreme, obim prerade, obim industrijske proizvodnje u Srbiji, obim ponovnog korišćenja, skladištenje i odlaganje. Međutim, zbog nepostojanja, po navedenim indikatorima, sistematizovanih podataka za pojedinačne mineralne resurse, i kratkog vremena za njihovo prikupljanje, a naročito njihove rasejanosti u brojnim pojedinačnim materijalima, od kojih su mnogi neoficijelnog karaktera, interpretacije o održivosti mineralnih resursa u ovoj Nacionalnoj strategiji bazirane su na redukovanom obimu, odnosno minimalnom broju indikatora. Ovo se direktno odrazilo na kompletnost obima i kvantitativni karakter interpretacija o održivosti, posebno nemogućnost preciznog numeričkog prikaza grupe izvedenih indikatora, a na bazi osnovnih de facto neraspoloživih indikatora.

1.1.1.1. Mineralni resursi bakra

A. Metalogenetski položaj i ekonomski tipovi ležišta

Najznačajniji resursi bakra Republike Srbije su vezani za područja Karpato-balkanske i Srpsko-makedonske metalogenetske provincije. Nastali su u vezi sa složenim vulkanogeno-intruzivnim kompleksom Borske metalogenetske zone, vulkanogenim kompleksom Lece i delom su tvorevine ofiolitskog melanža Zapadne Srbije. Pripadaju grupi hidrotermalnih, odnosno klasama porfirskih i vulkanogenih masivno-sulfidnih ležišta.

B. Geološke rezerve (mineralni resursi), bilansne i vanbilansne rezerve rude i metala Cu, eksploatacione rezerve i drugi indikatori

Tabela 1.2. Stanje geoloških (mineralnih resursa), bilansnih i vanbilansnih rezervi rude metala Cu i pratećih metala: Au i Ag, eksploatacionih rezervi i kvaliteta rude (iskazano u: 10⁹t, 10⁶t, 10³t, Mm³)

Red. broj	Geografsko/ metalogenetsko područje Srbije	Bilansne rezerve rude Cu A+B+C1	Bilansne rezerve metala Cu	Eksploatacione rezerve A+B+C1	Vanbilansne rezerve rude A+B+C1	Vanbilansne rezerve metala	Potencijalne rezerve rude C2+D1+D2	Potencijalne rezerve metala Cu	Ukupne rezerve (Geološke)	Otkopano rude u 2002. godini	Kvalitet rude
1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12
1.	Timočki magmatski kompleks (TMK) na dan 31. decembra 2009. godine	1,199x109 t	4,145 x106 t +Au:153 t +Ag: 1120 t	88,749x106 t (Cerovo)	1,367 x109t	5,195 x106 t	470 x106 t				Cu≈0,39%; Au=0,14 g/t Ag=10,28 g/t
2.	Nanosna ležišta Istočne Srbije-Au				242,33 Mm3	Au:27,3 t					Au=0,11 g/m^3
3.	Kvarcno-zlatonosne žice				70 x103 t	Au: 1 t					Au=14,6 g/t
4.	Ofiolitski melanž Zapadne Srbije (OM) na dan 31. decembar 1993. godine	1,89 x106 t			9,78 x106 t
5.	Lecki vulkanski kompleks				150 x106 t		58 x106 t
6.	Republika Srbija (TMK+OM)	1,199x109 t			1,377 x109 t			8,1 x106 t	2,576 x109t	15,8 x106 t Proizvedeno koncentrata: 0,316 x106 t

Napomena: Pregled je urađen na osnovu podataka iz Bilansa rezervi Saveznog ministarstva za privredu i unutrašnju trgovinu (Beograd, jul 2002. godine), Potvrda o rezervama mineralnih sirovina Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i dostavljenih podataka o stanju rezervi od strane preduzeća-rudnika i Izveštaja o stanju rezervi i resursa mineralnih sirovina Republike Srbije na dan 31. decembar 2009. godine (Ministarstvo rudarstva i energetike).

Rezerve

Osnovni izvori podataka za obradu poglavlja o rezervama, resursima, kvalitetu i drugim indikatorima, bili su podaci Saveznog ministarstva za privredu i unutrašnju trgovinu SR Jugoslavije (2002), kao Bilans rezervi mineralnih sirovina (Bilans geoloških rezervi i resursa mineralnih sirovina Republike Srbije na dan 31. decembra 2009. godine).

Geološke rezerve rude Cu u Srbiji iznose oko 2,576x10⁹ t, od čega oko 1,199 x10⁹ t bilansnih i oko 1,377x10⁹ t vanbilansnih rezervi.

Rezerve rude Cu u Timočkom magmatskom kompleksu (TMK) istočne Srbije obuhvataju: (a) bilansne rezerve rude u količini od oko 1,199x10⁹ t; i (b) vanbilansne rezerve rude u količini od oko 1,367x10⁹ t. Pri tome su bilansne rezerve Cu u količini od oko 4,145x10⁶ t, a vanbilansne rezerve Cu u količini od oko 5,195x10⁶ t (stanje na dan: 31. decembar 2009. godine).

Rezerve Au, koje se nalazi u navedenim bilansnim rezervama rude bakra, iznose oko 153 t. Količine Au koje se nalaze u vanbilansnim rezervama nanosa u istočnoj Srbiji od 242,33 Mm³ iznose oko 27,3 t. Količine Au, koje se nalaze u vanbilansnim rezervama primarne rude kvarcno-zlatonosnih žica od oko 70x10³ t, iznose oko 1 t.

Rezerve Ag, koje se nalazi u navedenim bilansnim rezervama rude bakra, iznose oko 1120 t.

Rezerve rude Cu u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije, koje do sada nisu valorizovane, obuhvataju: (a) bilansne rezerve rude od oko 1,89 x10⁶ t; i (b) vanbilansne rezerve rude oko 9,78 x10⁶ t (stanje rezervi je nepromenjeno: 31. decembar 1993. godine).

Rezerve rude Cu u Leckom vulkanskom kompleksu, koje do sada nisu valorizovane, obuhvataju vanbilansne rezerve rude u količini od oko 150 x10⁶ t (stanje od 31. decembra 1993. godine).

Resursi

Potencijalni resursi rude Cu u Timočkom magmatskom kompleksu iznose oko 470 Mt. Potencijalni resursi rude Cu u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije iznose oko 58 Mt. Procene su da ukupni potencijalni resursi metala Cu u Republici Srbiji oko 8,1 x10⁶ t.

Kvalitet

Srednji sadržaj Cu u rudi u Timočkom magmatskom kompleksu istočne Srbije iznosi oko 0,39 %, pri čemu je srednji sadržaj Au u rudi oko 0,14 g/t, a srednji sadržaji Ag u rudi oko 10,28 g/t. Generalni trend promene sadržaja Cu u otkopanoj rudi u periodu 1990-2009. godina pokazuje opadanje, što se nastavlja i do 2009. godine (Slika 1.4). Srednji sadržaj Au u rečnom nanosu Peka iznosi oko 0,11g/m³, a u zlatonosno-kvarcnim žicama Blagojevog kamena oko 14,6 g/t.

Slika 1.4. Trend sniženja sadržaja bakra u rudi periodu 2006-2009. godina

Godišnji obim proizvodnje

Godišnji obim proizvodnje dat je na osnovu dostupnih, ali svakako i po obimu nepotpunih podataka iz perioda 1999-2009. godine (Slika 1.5). Prema tim podacima, srednji godišnji obim eksploatacije rude Cu iznosio je oko 7,8 Mt, a srednji kapacitet proizvodnje koncentrata oko 0,316 Mt.

Slika 1.5. Trend proizvodnje rude bakra u periodu 1999-2009 godina

Trend godišnje proizvodnje rude bakra (Slika 1.5), kao i trend godišnje proizvodnje koncentrata bakra u navedenom periodu pokazuje pad, stagniranje proizvodnje, što je posledica dugogodišnjih političkih i privredno-ekonomskih teškoća, ali u poslednje dve godine i blagi porast, što je odraz dugogodišnjih političkih i privredno-ekonomskih teškoća, ali isto tako i planiranja i realizacije geološko-rudarsko-tehnoloških proizvodnih planova. S obzirom na raspoložive rezerve bakra, kao i povoljnu sadašnju i očekivanu cenu Cu, Au i Ag, u predstojećem periodu je potrebno preduzeti mere za povećanje proizvodnje i njeno dovođenje najmanje na prosečan nivo u prethodnom periodu.

Srednja godišnja količina metala u koncentratu iznosila je oko 55.400 t Cu, 1.530 kg Au i 3.400 kg Ag. Srednje flotacijsko iskorišćenje u procesu pripreme iznosilo je oko 82,3%, a srednji godišnji obim proizvodnje katodnog bakra u Republici Srbiji oko 49.000 t.

1.1.1.2. Mineralni resursi olova i cinka sa pratećim metalima

A. Metalogenetski položaj i ekonomski tipovi ležišta

Najznačajnija ležišta olova i cinka u Republici Srbiji su vezana za područje Srpsko-makedonske metalogenetske provincije (Kopaonička oblast), delom i za druga područja zemlje (Karpato-balkanska i Dinaridska provincija). Prema uslovima stvaranja, ležišta su svrstana u više morfogenetskih tipova hidrotermalnih ležišta, a genetski nastala u vezi sa tercijarnim kompleksima kalko-alkalnih vulkano-intruzivnih serija. Vodeći ekonomski tipovi (ležišta) su: (a) skarnovsko-metasomatska tela, nastala na kontaktu magmatskih stena i krečnjaka i (b) hidrotermalna žično-sočivasta tela. Osim olova i cinka u njima su prisutne i povišene koncentracije drugih rudnih elemenata, u prvom redu Cd, As, Bi, Ag, In, Ga i dr.

B. Rezerve, resursi i drugi indikatori

Rezerve

Geološke rezerve rude Pb i Zn u Republici Srbiji iznose oko 105,03 Mt, od čega su na području Kosova i Metohije rezerve rude Pb i Zn od oko 88,07 Mt, odnosno 83 %.

Rezerve rude Pb i Zn na užem području Republike Srbije obuhvataju: (a) bilansne rezerve rude u količini od oko 6,22 Mt; i (b) vanbilansne rezerve rude u količini od oko 4,2 Mt. Pri tome su bilansne rezerve Pb u količini od oko 0,34 Mt, a bilansne rezerve Zn u količini od oko 0,35 Mt (stanje rezervi na dan: 31. decembar 2009. godine). Prikaz rezervi metaličnih i nemetaličnih mineralnih resursa izvršen je prema važećoj terminologiji bilansnih i vanbilansnih rezervi u Srbiji shodno Pravilniku o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih sirovina i vođenju evidencije o njima ("Službeni list SFRJ", broj 53/79), prema kojem su definisane kategorije rezervi: A, B, C₁, C₂, D₁ i D₂.

Rezerve rude Pb i Zn na području Kosova i Metohije obuhvataju bilansne rezerve rude u količini od 31,26 Mt; pri čemu su rezerve A+B+C₁ kategorije u količini od 46,1 Mt. Pri tome su bilansne rezerve Pb u količini od oko 1,27 Mt, a bilansne rezerve Zn u količini od oko 0,95 Mt (sa stanjem na dan: 31. decembra 2005. godine).

Rezerve srebra, koje se nalazi u navedenim bilansnim rezervama rude Pb i Zn iznose oko 2,94 x 10³ t, od čega na Kosovu i Metohiji oko 1,92 x 10³ t ili 65%.

Rezerve kadmijuma, koji se nalazi u delu bilansnih rezervi rude Pb i Zn u količini od oko 2,215 Mt, iznose oko 110 t.

Resursi

Potencijalni resursi rude Pb i Zn na području Republike Srbije iznose oko 46,17 Mt, pri čemu je na području Kosova i Metohije oko 27,47 Mt, odnosno 60 %, a na užem području Republike Srbije potencijalni resursi rude Pb i Zn iznose oko 18,7 Mt. Procene stručnjaka pokazuju ukupne potencijalne resurse Pb i Zn u Srbiji na oko 140 Mt mineralizovanih masa, pri čemu oko 2,05 Mt resursa metala Pb i oko 2,75 Mt resursa Zn.

Kvalitet

Srednji sadržaji Pb i Zn u rudi ležišta u užoj Srbiji iznose oko 4 % Pb i oko 3 % Zn, pri čemu je srednji sadržaj Ag u rudi oko 82,75 g/t.

Srednji sadržaji Pb i Zn u rudi u ležištima Kosova i Metohije iznose respektivno oko 4,05 % Pb i 3,03 % Zn, pri čemu je srednji sadržaj Ag u rudi oko 70 g/t.

Godišnji obim proizvodnje

Godišnji obim proizvodnje dat je na osnovu podataka za period 1999-2009. godina (Slika 1.6), ali bez obuhvatanja nedostupnih podataka za proizvodnju iz ležišta na području Kosova i Metohije. Srednji godišnji obim eksploatacije rude Pb i Zn, koji je prevashodno vezan za ležišta Rudnik - Rudnik i Grot - Vranje, bio je 0,272 Mt, sa srednjim kapacitetom proizvodnje koncentrata Pb 6,7 x 10³ t, a koncentrata Zn oko 8,7 x 10³ t. Srednja godišnja količina metala u koncentratu iznosila je oko 4,9 x 10³ t Pb, i 4,2 x 10³ t Zn.

Slika 1.6. Trend proizvodnje rude Pb i Zn u periodu 1999-2009 godina

Trend godišnje proizvodnje rude Pb i Zn (Slika 1.6), kao i trend godišnje proizvodnje koncentrata Pb (Slika 1.7) i koncentrata Zn (Slika 1.8) u navedenom periodu generalno pokazuju podudarnost varijacije, sa blagim porastom u poslednjih godinu-dve. Ovim trendovima prethodili su trendovi opadanja, koji su bili naročito izraženi, u kriznom periodu 1991-1996. godine zbog ratnih, političkih i privredno-ekonomskih teškoća.

Slika 1.7. Trend proizvodnje koncentrata Pb u periodu 1999-2009. godina

S obzirom na relativno male raspoložive rezerve, kao i na povoljnu sadašnju i očekivanu cenu Pb, Zn i Ag, u predstojećem periodu je potrebno preduzeti odgovarajuće kratkoročne, srednjoročne i dugoročne mere za povećanje proizvodnje koncentrata olova i cinka.

Slika 1.8. Trend proizvodnje koncentrata Zn u periodu 1999-2009. godina