Nacionalna strategija održivog korišĆenja prirodnih resursa I dobara

Finansijski okvir

Nedovoljnost i prekomerno iscrpljivanje prirodnih resursa, neefikasno korišćenje, kao i njihovo korišćenje na način da često postoji i trajan negativan uticaj na životnu sredinu, odnosno na ekosisteme i zdravlje ljudi, može da dovede u pitanje perspektive održivog razvoja Republike Srbije. To je veoma izraženo kako pri korišćenju neobnovljivih, tako i pri korišćenju obnovljivih prirodnih resursa.

Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara definiše okvir za održivo korišćenje i zaštitu prirodnih vrednosti Republike Srbije, u cilju koordinisanog, međusektorskog upravljanja prirodnim resursima. Ciljevi Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara u velikoj meri su već integrisani u ciljeve multisektorskih strateških dokumentima - Nacionalnom programu zaštite životne sredine (2010) i Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju (2011), kao i u sektorske politike, kojima su postavljeni određeni finansijski okviri za implementaciju ove strategije, tako da je procenjeno da za sprovođenje ove strategije nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu.

Prema podacima iz Nacionalnog programa zaštite životne sredine (2010), na osnovu rezultata studije Environmental Capacity Building Programme 2003: Assessment of the Economic Value of Environmental Degradation in Serbia, Interim report by J. Jantzen and R.Pesic, 03/SER01/09/002, Belgrade, May 2004, preliminarna procena troškova štete po životnu sredinu u Republici Srbiji (pored ostalog i zbog neodrživog korišćenja prirodnih resursa) pokazuje da degradacija životne sredine prouzrokuje godišnje troškove za domaću privredu koja se kreće od 4,4% (konzervativni scenario) do 13,1% (maksimalni scenario) BDP-a iz 2005. godine. Implementacija Programa dovešće do značajnog smanjenja zagađenja i degradacije životne sredine, a time će se takođe ostvariti uštede za domaću privredu. Procenjuje se da one iznose između 2,2% BDP (po konzervativnom scenariju) do 5,4% BDP-a.

Sredstva za sprovođenje strateških mera	I Sredstva sa sprovođenje predviđenih strateških mera (zakonodavnog i institucionalnog karaktera, u skladu sa akcionim planovima na bazi ove strategije, odnosno u okviru relevantnih aktivnosti za sprovođenje) na nacionalnom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou	III Sredstva za sprovođenje strateških mera u funkciji ostvarivanja postavljenih ciljeva Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara
Sredstva za razvoj operacionalnih aktivnosti	II Institucionalna koordinacija; Savet; Radne grupe, izrada akcionih planova za svaki prirodni resurs, odnosno prirodno dobro; usavršavanje, praćenje realizacije	IV Relevantno obrazovanje i podizanje javne svesti; naučne i istraživačko-razvojne aktivnosti identifikovane za sprovođenje strateških mera
	Organizaciono-specifične mere	Mere koje se odnose na društvo u celini (ekonomska, socijalna i komponenta životne sredine)

Matrica 12.1

Reforma sistema finansiranja u oblasti životne sredine predviđa da se glavni teret finansiranja premesti sa državnog budžeta na zagađivače i namenske fondove, što se podrazumeva i za potrebna sredstva opisno navedena u Matrici 12.1, pri realizaciji ove strategije. Treba uvesti nove podsticajne mere kako bi se investitorima omogućilo da ostvare ekonomske efekte od toga što dodatno ulažu u održivo korišćenje prirodnih resursa i dobara. U postepenom procesu treba adaptirati poreski i fiskalni sistem, do detalja razraditi sprovođenje Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i približavati se konceptu zelenih javnih nabavki.

Fond za zaštitu životne sredine obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 72/09 i 101/11) uređuje se položaj, poslovi, organizacija, prihodi, namena i način korišćenja sredstava, kao i druga pitanja od značaja za rad Fonda za zaštitu životne sredine. Nadzor nad radom Fonda za zaštitu životne sredine obavlja ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. U obavljanju svoje delatnosti Fond za zaštitu životne sredine obezbeđuje:

1) ostvarivanje ciljeva i načela zaštite životne sredine;

2) očuvanje prirodne ravnoteže i racionalnog korišćenja prirodnih vrednosti;

3) uslove za održivo korišćenje, zaštitu i unapređivanje životne sredine;

4) korišćenje obnovljivih izvora energije;

5) zaštitu čoveka i razvoj u zdravoj životnoj sredini.

Sredstva Fonda za zaštitu životne sredine koriste se u skladu sa zakonom, statutom, programom rada Fonda za zaštitu životne sredine, kao i Nacionalnim programom zaštite životne sredine (2010), drugim strateškim dokumentima, akcionim i sanacionim planovima.

Postojanje Fonda za zaštitu životne sredine stvara osnovu za regularno finansiranje primene dela Nacionalne strategije za održivo korišćenje prirodnih resursa i dobara. Osnivanjem Fonda za zaštitu životne sredinu, aktivnosti počinju da se finansiraju na organizovaniji način, pored redovnog budžetskog izdvajanja za rad nadležnih institucija. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine (2009, 2011) jasno je definisana namena i način korišćenja sredstava.

Prihodi Fonda za zaštitu životne sredine se ostvaruju po osnovu naknade za promet divlje flore i faune, u skladu sa članom 27. Zakona o zaštiti životne sredine i Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, kao i naknade za zagađivanje životne sredine koja obuhvata naknadu za vozila na motorni pogon, supstance koje oštećuju ozonski omotač, emisije oksida sumpora, oksida azota, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad, u skladu sa članom 85. Zakona o zaštiti životne sredine, Uredbom o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade ("Službeni glasnik RS", br. 113/05 i 6/07) i Pravilnikom o utvrđivanju usklađenih iznosa naknade za zagađivanje životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 7/09). Dok prihod ostvaren po osnovu naknade za promet divlje flore i faune pripada u celosti Fondu, prihod od naknade za zagađivanje životne sredine se deli, tako da 60% prihoda pripada Fondu za zaštitu životne sredine, a 40% lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji nalazi zagađivač. Od 2010. godine, Fond za zaštitu životne sredine ostvaruje prihode i prema posebnim zakonima iz oblasti životne sredine (Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakon o održivom korišćenju ribljeg fonda), i to preko naknade za posebne tokove otpada, naknade za stavljanje ambalaže u promet i naknade za korišćenje ribarskog područja. Takođe je uvedena i naknada za zagađivanje životne sredine na područjima od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, prema članu 85a. Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", broj 36/09). Sredstva ostvarena po osnovu ove naknade se dele, tako da 80% prihoda pripada budžetu Republike Srbije, a 20% lokalnoj samoupravi na čijoj je teritoriji došlo do zagađenja. Prihodi od naknada i taksi za zaštitu životne sredine, koji predstavljaju sredstva Fonda za zaštitu životne sredine, iznose godišnje oko 0,3% bruto društvenog proizvoda (BDP). Sredstva Fonda za zaštitu životne sredine se dodeljuju fizičkim i pravnim licima na teritoriji Republike Srbije preko javnih konkursa, a finansiranje se vrši putem kredita, podsticajnih sredstava, dotacija, bespovratnih sredstava i pomoći.

U Srednjoročnom programu rada Fonda za zaštitu životne sredine za period 2010-2012. godine, navedeno je da se pri korišćenju sredstava Fonda za zaštitu životne sredine, kroz načelo očuvanja prirodnih vrednosti, potrebno obezbediti poštovanje principa održivog korišćenja prirodnih vrednosti, za šta je potrebno doneti Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, procenjeni sopstveni prihodi Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije za 2012. godinu iznose 5.105.602.000 dinara.

Budžetski fond za vode Republike Srbije je osnovan 2011. godine u skladu sa odredbama Zakona o vodama, radi evidentiranja posebnih sredstava namenjenih finansiranju poslova od opšteg interesa u oblasti voda koji se finansiraju u skladu sa Zakonom o vodama na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine. Korišćenje sredstava Republičkog budžetskog fonda za vode vrši se u skladu sa godišnjim programom upravljanja vodama koji donosi Vlada Republike Srbije. Sredstva za finansiranje Republičkog fonda obezbeđuju se: iz aproprijacija u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu; od naknada za vode iz člana 153. Zakona o vodama, osim naknade za zagađivanje voda, ostvarenih na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i od prihoda od upravljanja slobodnim novčanim sredstvima Republičkog fonda. Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, procenjeni tekući prihodi budžetskog fonda za vode Republike Srbije za 2012. godinu iznose 5.953.600.000 dinara.

Budžetski fond za šume Republike Srbije osnovan je 2010. godine u skladu sa odredbama Zakona o šumama, radi ostvarivanja opšteg interesa i dugoročnih ciljeva zasnovanih na principima održivog gazdovanja šumama utvrđenih Programom razvoja šumarstva na teritoriji Republike Srbije i planovima gazdovanja šumama. Prema Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, procenjeni tekući prihodi budžetskog fonda za šume Republike Srbije za 2012. godinu iznose 1.500.001.000 dinara.

Sredstva za sprovođenje ove strategije obezbeđivaće se u okviru raspoloživih sredstava, odnosno iz ostvarenih sredstava po osnovu naknada za korišćenje prirodnih dobara, naknada za zaštitu životne sredine i drugih namenskih prihoda. Aktivnosti u vezi sa primenom Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara biće realizovane uz uvažavanje budžetskih ciljeva, principa, procedura i pravila odgovornog finansijskog upravljanja i biće finansirane isključivo u skladu sa raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije, a kao takve neće predstavljati eksplicitnu obavezu za budžet. Takođe, treba napomenuti da se u predstojećem periodu očekuju znatno veća sredstva iz pretpristupnih fondova EU u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, odnosno održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara.

Okvir za finansiranje Nacionalne strategije podrazumeva u osnovi sopstvena sredstva - prihode od naknada, taksi za korišćenje i zaštitu prirodnih resursa i dobara i drugih izvora koje obezbeđuju domaća pravna i fizička lica, kao i sredstva ostvarena po osnovu međunarodne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u relevantnim oblastima, sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i druge izvore u skladu sa zakonom, uključujući i budžete lokalnih samouprava, kao i finansiranje od strane različitih kompanija, industrije, privatnog sektora i institucija u kontekstu ostvarivanja društveno-odgovornog poslovanja.

Realizacija Nacionalne strategije se integriše sa mehanizmima praćenja (monitoringa), odnosno napredovanja realizacije koji se zasnivaju na dobro definisanim i merljivim kriterijumima za praćenje napredovanja. Kriterijumi za praćenje obuhvataju kriterijume za napredovanje realizacije praktične politike i kriterijume u pogledu načina korišćenja i stanja pojedinačnih prirodnih resursa. Niz kriterijuma koji se primenjuju za praćenje napredovanja realizacije Nacionalne strategije (videti Tabelu 12.1), obuhvata, ali se ne ograničava na:

1) vremensko usklađivanje: da li se krajnji ciljevi praktične politike realizuju prema vremenskom planu;

2) realizaciju kratkoročnih ciljeva u okviru konkretnih krajnjih ciljeva navedenih u Nacionalnoj strategiji;

3) promene u efikasnosti korišćenja resursa;

4) smanjenje opterećenja zagađenjem od korišćenja resursa (koji se izbacuju u vodu, vazduh i zemljište);

5) održavanje sadašnjeg nivoa biološke raznovrsnosti;

6) ojačanu svest javnosti u pogledu korišćenja resursa merenu kroz ankete javnog mnjenja;

7) postojanje obrazovanja (formalnog i neformalnog), istraživanja, učešće civilnog društva u oceni i korektivnim merama.

Delotvoran sistem za praćenje (monitoring) napredovanja pruža precizne i blagovremene informacije i niz pokazatelja, koji će pomoći donosiocima odluka da prate realizaciju Nacionalne strategije, i da, ako se iz podataka o njenoj realizaciji utvrdi da se korišćenjem prirodnih bogatstava značajno ugrožava prirodna ravnoteža ekosistema, privremeno ograniči obim korišćenja prirodnih vrednosti na određenom području. Taj sistem treba da obuhvati i vremenski raspored za procedure praćenja (monitoringa) i ocenjivanja, uključujući i dinamiku revizije sadržaja i pokazatelja za ocenu realizacije.

Iskustvo sa realizacijom Nacionalne strategije se tokom godina nadgrađuje i omogućava da se obavljaju ocenjivanja, ažuriranja i revizije, i tako pokreće novi ciklus planiranja praktične politike. Nacionalna strategija treba da se ažurira i revidira uz učešće radnih grupa pod vođstvom ministarstva zaduženog za životnu sredinu.

Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadležno za poslove životne sredine, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, jedanput u dve godine priprema izveštaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Vladi.

Glavni, osnovni ciljevi koji su postavljeni da se ostvare Nacionalnom strategijom su:
Usmeravanje na i obezbeđivanje uslova za održivo korišćenje prirodnih resursa i dobara, stvaranjem osnove za postavljanje planova, programa i osnova za svaki pojedinačni prirodni resurs ili dobro		Redukovanje negativnog uticaja korišćenja resursa na ekonomiju i životnu sredinu	Doprinos usmeravanju razvoja ka održivoj proizvodnji i potrošnji, kao i ozelenjivanju javnih nabavki
Sektorski opšti ciljevi
Mineralni resursi: uravnoteženost između resursa, ekonomskih /privrednih interesa, društvenih interesa i interesa zaštite životne sredine (Poglavlje 4) Mineralni resursi: smanjenje uticaja na životnu sredinu usled načina eksploatacije mineralnih sirovina i njihove prerade, otklanjanje posledica dosadašnjih zagađenja (istorijskih) i drugih oblika štetnog uticaja usled eksploatacije (Poglavlje 4) Mineralni resursi: povećanje efikasnosti korišćenja raspoloživih i novootkrivenih mineralnih resursa. (Poglavlje 4) OIE: Povećati upotrebu obnovljivih izvora energije (Poglavlje 5) OIE: Smanjiti uvoz fosilnih goriva, kao i gubitke u elektromreži obnavljanjem infrastrukture i izgradnjom novih kapaciteta za prihvatanje OIE (Poglavlje 5) OIE: Povećati energetsku efikasnost kako u proizvodnji tako i u potrošnji (Poglavlje 5) OIE:Uvesti napredne tehnologije u proizvodnji energije (Poglavlje 5) OIE: Razvoj lokalne industrije i otvaranje novih radnih mesta (Poglavlje 5) Šume i šumski resursi: Uravnotežen odnos u korišćenju svih funkcija šuma, kojim se obezbeđuje trajna višefunkcionalnost u pružanju materijalnih dobara i drugih ekosistemskih usluga od šuma (Poglavlje 6) Biodiverzitet: Obezbeđivanje očuvanja, unapređenja stanja i održivog korišćenja populacija autohtonih vrsta i zajednica na nivou koji će obezbediti njihovu dugoročnu vijabilnost (Poglavlje 7) Geodiverzitet: Očuvanje, zaštita i unapređenje objekata geonasleđa (Poglavlje 7) Geodiverzitet: Osnivanje geoparkova i uključenje u Evropsku mrežu geoparkova (Poglavlje 7) Geodiverzitet: Širenje svesti i pokretanje obrazovnih programa (Poglavlje 7). Predeoni diverzitet: Raznovrsni, visoko kvalitetni i adekvatno korišćeni predeli (Poglavlje 7) Predeoni diverzitet: Sprovođenje politike prostornog razvoja, sa planiranjem predela (Poglavlje 7) Predeoni diverzitet: Otvaranje novih radnih mesta u kontekstu održivog turizma (Poglavlje 7) Predeoni diverzitet: Unapređenje svesti javnosti o sopstvenoj odgovornosti za stanje predela (Poglavlje 7) Predeoni diverzitet: Kreiranje budućih predela (Poglavlje 7) Riblji resursi: Razvoj održivog korišćenja ribljih resursa u ribolovnim vodama uz puno poštovanje ekoloških i socio-ekonomskih principa (Poglavlje 8) Riblji resursi: Korišćenje ribljih resursa stopom i režimom koji će osigurati održavanje ekosistemske stabilnosti ribolovnih voda i visoke gustine korišćenih populacija (Poglavlje 8) Riblji resursi: Praćenje trenda korišćenja ribolovnih resursa (rekreativnog ribolova, održavanje privrednog ribolova u ekosistemski i socio-ekonomski mogućoj meri) (Poglavlje 8). Vode: integralno, kompleksno, racionalno i jedinstveno korišćenje vodnih resursa na teritoriji Republike Srbije u svim sferama, kako za vodosnabdevanje stanovništva, tako i za podmirenje potreba ostalih korisnika voda, odnosno određivanje optimalne konfiguracije i parametara budućih sistema za integralno korišćenje, uređenje i zaštitu voda određenih prostora i teritorije Srbije u celini, a uz uvažavanje standarda, tehnologije i propisa EU (Poglavlje 9) Zemljište: Smanjenje trajnog gubitka zemljišta na što je moguće manju meru (Poglavlje 10) Zemljište: Smanjenje kiselosti poljoprivrednog zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Održati sadržaj humusa i sprečiti gubitke organskog poljoprivrednog zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Smanjiti eroziju poljoprivrednog zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Sprečiti alkalizaciju i/ili sekundarno zaslanjivanje zemljišta (Poglavlje 10)	Ostali prirodni resursi koji u ovoj fazi nisu prioriteti	Međusektorski: Ubrzan ekonomski rast i smanjenje siromaštva (Poglavlje 11) Međusektorski: Razvoj i smanjenje regionalne razvojne nejednakosti (Poglavlje 11) Međusektorski: Obezbeđenje sigurne kontrole korišćenja prirodnih resursa i dobara (Poglavlje 11) Međusektorski: Smanjenje zagađenja životne sredine (Poglavlje 11) Međusektorski: Poboljšati učešće javnosti u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara na svim nivoima (Poglavlje 11) Međusektorski: Obrazovanje i razvijanje javne svesti u oblastima održivog korišćenja prirodnih resursa (Poglavlje 11) Međusektorski: Adaptiranje fiskalne politike (Poglavlje 11) Mineralni resursi: Uravnoteženost između resursa, ekonomskih /privrednih interesa, društvenih interesa i interesa zaštite životne sredine (Poglavlje 4) Mineralni resursi: Smanjenje uticaja na životnu sredinu usled načina eksploatacije mineralnih sirovina i njihove prerade, otklanjanje posledica dosadašnjih zagađenja (istorijskih) i drugih oblika štetnog uticaja usled eksploatacije (Poglavlje 4) Mineralni resursi: Povećanje efikasnosti korišćenja raspoloživih i novootkrivenih mineralnih resursa (Poglavlje 4) OIE: Povećati upotrebu obnovljivih izvora energije (Poglavlje 5) OIE: Smanjiti uvoz fosilnih goriva, kao i gubitke u elektromreži obnavljanjem infrastrukture i izgradnjom novih kapaciteta za prihvatanje OIE (Poglavlje 5) OIE: Povećati energetsku efikasnost kako u proizvodnji tako i u potrošnji (Poglavlje 5) OIE:Uvesti napredne tehnologije u proizvodnji energije (Poglavlje 5) OIE: Razvoj lokalne industrije i otvaranje novih radnih mesta (Poglavlje 5) Šume i šumski resursi : Uravnotežen odnos u korišćenju svih funkcija šuma, kojim se obezbeđuje trajna višefunkcionalnost u pružanju materijalnih dobara i drugih ekosistemskih usluga od šuma (Poglavlje 6) Biodiverzitet: Obezbeđivanje očuvanja, unapređenja stanja i održivog korišćenja populacija autohtonih vrsta i zajednica na nivou koji će obezbediti njihovu dugoročnu vijabilnost (Poglavlje 7) Predeoni diverzitet: Raznovrsni, visoko kvalitetni i adekvatno korišćeni predeli (Poglavlje 7) Predeoni diverzitet: Otvaranje novih radnih mesta u kontekstu održivog turizma (Poglavlje 7) Riblji resursi: Razvoj održivog korišćenja ribljih resursa u ribolovnim vodama uz puno poštovanje ekoloških i socio-ekonomskih principa (Poglavlje 8) Riblji resursi: Korišćenje ribljih resursa stopom i režimom koji će osigurati održavanje ekosistemske stabilnosti ribolovnih voda i visoke gustine korišćenih populacija (Poglavlje 8) Riblji resursi: Praćenje trenda korišćenja ribolovnih resursa (rekreativnog ribolova, održavanje privrednog ribolova u ekosistemski i socio-ekonomski mogućoj meri) (Poglavlje 8). Vode: Održivo, integralno korišćenje vodnih resursa u skladu sa zahtevima životne sredine, usvojenim strateškim ciljevima i dinamikom njihove realizacije, a uz uvažavanje standarda, tehnologije i propisa EU (Poglavlje 9) Zemljište: Rekultivacija postojećih degradiranih zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Uređenje poljoprivrednog zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Podrška razvoju organske poljoprivredne proizvodnje (Poglavlje 10)	Međusektorski: Obezbeđenje sigurne kontrole korišćenja prirodnih resursa i dobara (Poglavlje 11) Međusektorski: smanjenje zagađenja životne sredine (Poglavlje 11) Međusektorski: Obrazovanje i razvijanje javne svesti u oblastima održivog korišćenja prirodnih resursa (Poglavlje 11) Međusektorski: usvajanje koncepta zelenih javnih nabavki (Poglavlje 11) Mineralni resursi: smanjenje uticaja na životnu sredinu usled načina eksploatacije mineralnih sirovina i njihove prerade, otklanjanje posledica dosadašnjih zagađenja (istorijskih) i drugih oblika štetnog uticaja usled eksploatacije (Poglavlje 4) OIE: Povećati energetsku efikasnost kako u proizvodnji tako i u potrošnji (Poglavlje 5) OIE:Uvesti napredne tehnologije u proizvodnji energije (Poglavlje 5) Zemljište: Uređenje poljoprivrednog zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Podrška razvoju organske poljoprivredne proizvodnje (Poglavlje 10) Zemljište:Uvođenje i primenom Kodeksa dobre poljoprivredne prakse za održivo upravljanje zemljištem (Poglavlje 10)
Zemljište: Rekultivacija postojećih degradiranih zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Uređenje poljoprivrednog zemljišta (Poglavlje 10) Zemljište: Podrška razvoju organske poljoprivredne proizvodnje (Poglavlje 10) Zemljište: Uvođenje i primena Kodeksa dobre poljoprivredne prakse za održivo upravljanje zemljištem (Poglavlje 10) Zemljište: Podržati istraživanja i njihovu primenu, a u vezi mogućnosti korišćenja zemljišta na kome se bez mera zaštite životne sredine odlagao/odlaže otpad (Poglavlje 10)
Sektorski specifični ciljevi (specifičan cilj za resurs) - za većinu resursa razrađeno u odgovarajućim poglavljima	Na primer: Vazduh i klimatske promene, Energetska i sirovinska efikasnost, Poljoprivredni resursi, Nematerijalni (kulturološki, zdravstveni, duhovni) značaj prirodnih resursa
Na bazi sagledanih mera u implementaciji se za svaki resurs donose planovi, programi, osnove kojima se konkretizuje sprovođenje
Na osnovu podataka i evidencija o izvršenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadležno za poslove životne sredine (u daljem tekstu Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, jedanput u dve godine priprema izveštaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Vladi.