Analiza zdravstvenog sistema I potrošnje za zdravstvenu zaštitu na nacionalnom nivou u periodu od 2003. Do 2013. Godine prim dr sc med dr Milena Gajić-Stevanović1

ANALIZA ZDRAVSTVENOG SISTEMA I POTROŠNJE ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU NA NACIONALNOM NIVOU U PERIODU OD 2003. DO 2013. GODINE

Prim dr sc. med. dr Milena Gajić-Stevanović¹

¹ Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”

e-mail: [e-mail]

Kontakt osoba je dr Milena Gajić-Stevanović

Tel. [phone]

www.batut.org.rs

ANALIZA ZDRAVSTVENOG SISTEMA I POTROŠNJE ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU NA NACIONALNOM NIVOU U PERIODU OD 2003. DO 2013. GODINE

Sažetak

Uvod/Cilj Glavni cilj zdravstvene politike svake zemlje jeste postizanje finansijske održivosti samog zdravstvenog sistema, kao i obezbeđenje veće dostupnosti zdravstvenim uslugama celom stanovništvu. U ostvarivanju ovog cilja zemlje Evropske unije ustanovile su i u svoje zdravstvene sisteme implementirale Nacionalne zdravstvene račune (NZR), koji pružaju podatke o finansijskim tokovima u zdravstvu na nacionalnom nivou i omogućuju međunarodno poređenje.

Cilj ove analize bio je da se ispitaju finansijski tokovi u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, utvrdi obrazac zdravstvene potrošnje, analizira kretanje rashoda za zdravstvenu zaštitu i na osnovu zdravstvenih pokazatelja izvrši poređenje zdravstvenog sistema Republike Srbije sa sistemima drugih zemalja.

Metode Izvršena je retrospektivna analiza zdravstvenih i finansijskih statističkih podataka iz završnih izveštaja relevantnih državnih institucija u periodu od 2003. do 2013. godine. Korišćeni su i podaci o privatnom sektoru pružalaca zdravstvenih usluga dobijeni od zavoda za zdravstvenu zaštitu, Republičkog zavoda za statistiku, kao i nalazi Istraživanja o zdravlju stanovništva. Mnogostruki izvori podataka o zdravstvenoj potrošnji analizirani su po metodologiji NZR i uputstvu Organizacije za ekonomsku saanalizanju i razvoj (Organisation for Economic, Co-operation and Development - OECD) “System of Health Accounts (SHA)” Version 11.0.

Rezultati Ukupna izdvajanja za zdravstvo činila su 8,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2003. godini, a 10,6% BDP u 2013. godini. Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RFZO) bio je predominantni finansijer u javnom sektoru finansijera u zdravstvu. Najveći deo finansijskih sredstava usmeravan je u bolnice i za usluge lečenja. Izdvajanje po glavi stanovnika u 2013. godini u Srbiji iznosilo je 632 dolara.

Zaključak Uspostavom i razvojem NZR utvrđen je obrazac zdravstvene potrošnje u Republici Srbiji i omogućeno je poređenje njenog zdravstvenog sistema sa sistemima drugih zemalja. Utvrđen je veliki disparitet u kupovnoj moći zdravstvenih usluga između stanovništva Srbije i stanovništva ostalih evropskih zemalja.
UVOD

Praktična implementacija zdravstvene politike u vezi sa usmeravanjem resursa u zdravstvu zahteva postojanje bazičnih finansijskih i nefinansijskih podataka o različitim dimenzijama zdravstvenog sistema sa ciljem postizanja ne samo finansijske održivosti samog sistema, već i poboljšanja dostupnosti zdravstvenih usluga najširem krugu korisnika.

Za pomenuti cilj zalažu se sve zemlje Evropske unije, zbog čega su ustanovile i u svoje zdravstvene sisteme implementirale Nacionalni zdravstveni račun (NZR). Nacionalni zdravstveni račun predstavlja niz statističkih podataka koji opisuju ukupne troškove vladinog i nevladinog sektora u zdravstvenom sistemu, povezujući sektor finansiranja zdravstva sa odgovarajućim vladinim institucijama.

Nacionalni zdravstveni račun služi za definisanje protoka novčanih sredstava u zdravstvenom sektoru prikupljanjem podataka o finansiranju i potrošnji finansijskih sredstava namenjenih za zdravstvo na nacionalnom nivou.¹ On vezuje izvore finansiranja zdravstvenog sistema sa pružaocima zdravstvenih usluga i korisnicima istih.

Na taj način meri se finansijski protok između izvora finansiranja,

koje u Srbiji čine:

• 
  javni sektor sa budžetom Republike, budžetom Autonomne pokrajine Vojvodine, budžetima opština i gradova, budžetima Ministarstva odbrane i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO),
  
• 
  privatni sektor sa sopstvenim izdacima stanovništva za zdravstvo, privatnim osiguranjima, preduzećima,
  
• 
  i sektor ostalih finansijera predstavljen stranim donatorima
  

sa pružaocima usluga,

koje u Srbiji čine oni koji primaju finansijska sredstva za pružanje usluga u zdravstvenom

sistemu, a po metodologiji NZR oni su podeljeni na:

• 
  bolnice, ustanove socijalne zaštite, pružaoce vanbolničke zdravstvene zaštite, apoteke,
  

ustanove za pripremu i upravljanje programima zdravstvene zaštite, kao što su instituti i

zavodi za javno zdravlje, ustanove koje pružaju usluge administracije, kao što su

Ministarstvo zdravlja i RFZO, koji imaju i ulogu finansijera i pružaoca usluga,

i funkcijama ili tipovima pruženih usluga i aktivnostima u zdravstvenom sistemu koji su u NZR

klasifikovani kao:

• 
  lečenje, rehabilitacija, dugoročna nega, laboratorijske, dijagnostičke i usluge prevoza
  

bolesnika, medicinska dobra raspodeljena na bolesnike na vanbolničkom lečenju,

preventivne i usluge zaštite na analizau, usluge zdravstvene administracije i

zdravstvenog osiguranja.²
Ono što je jedinstveno za sve zemlje jeste da NZR služi donosiocima zdravstvene politike da: identifikuju probleme u zdravstvenom sistemu, prepoznaju uslove za poboljšanje i razvijanje strategije za pravičniji raspored finansijskih sredstava, ustanove mogućnost za što bolju iskorišćenost postojećih kapaciteta i da kontrolišu primenu postojećih zakona.³
Onima koji planiraju finansiranje zdravstvenog sistema NZR omogućuje da imaju bolji uvid u tokove finansijskih resursa namenjenih zdravstvu, da vrše analizu trendova potrošnje u prethodnom periodu, kao i da vrše predviđanja budućih kretanja u finansiranju zdravstvenog sektora.⁴
Nacionalni zdravstveni račun, kao alatka za menadžment u zdravstvu na osnovu dokaza, ne samo da pruža podatke o finansijskim tokovima u zdravstvu na nacionalnom nivou, već omogućuje i poređenje i razmenu rezultata u međunarodnim okvirima.
Cilj ove analize je bio da se ispitaju finansijski tokovi u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, utvrdi obrazac zdravstvene potrošnje, analizira kretanje rashoda za zdravstvenu zaštitu i na osnovu zdravstvenih pokazatelja izvrši poređenje zdravstvenog sistema Republike Srbije sa sistemima drugih zemalja.

METODE
Izvršena je retrospektivna analiza zdravstvenih i finansijskih podataka iz publikovanih završnih finansijskih izveštaja relevantnih državnih institucija u periodu od 2003. do 2013. godine.⁵ Korišćeni su i podaci o privatnom sektoru pružalaca zdravstvenih usluga dobijeni od zavoda za zdravstvenu zaštitu, Republičkog zavoda za statistiku, kao i nalazi Istraživanja o zdravlju stanovništva.

Metodološki okvir ove studije bila je međunarodno uporediva metodologija formiranja zdravstvenih računa koju su izanalizaili Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Svetska banka (WB) i Organizacija za međunarodnu saanalizanju i ekonomski razvoj (OECD),^3, 6 kao i metodološko uputstvo koje su Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Republički zavod za statistiku preveli i prilagodili potrebama izanalizae NZR u Srbiji.⁷ Mnogostruki izvori podataka o zdravstvenoj potrošnji povezani su po uputstvu Organisation for Economic, Cooperation and Development (OECD) “System of Health Accounts (SHA)” Version 11.0^8–12

REZULTATI
Period od šest godina rada na Nacionalnim zdravstvenim računima (NZR) u Institutu za javno zdravlje Srbije rezultirao je povećanom vidljivošću finansijskih tokova u zdravstvenom sektoru. Po prvi put je, uz javni, obrađivan i privatni sektor pružalaca zdravstvenih usluga. Izrađene su tabele sa pokazateljima zdravstvene potrošnje, neophodne za funkcionalno poređenje zdravstvenog sistema u Srbiji sa zdravstvenim sistemima u drugim zemljama u periodu od 2003. do 2013. godine.
Finansiranje zdravstvenog sistema u Srbiji u periodu od 2003. do 2013. godine, karakterisala je predominantna uloga javnog sektora finansijera, što je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1. Finansiranje po izvorima internacionalne klasifikacije zdravstvenih računa – klasifikaciji finansijera u zdravstvu (ICHA-HF), izraženo u procentima (%) u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)

Legenda:

HF.1 Državni sektor finansijera

HF.1.2 Republički fond za zdravstveno osiguranje

HF.2 Privatni sektor finansijera

	2003.	2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.	2011.	2012.	2013.
Učešće ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu u bruto domaćem proizvodu BDP (u %)	8,8	8,7	9,1	9,4	10,4	10,4	10,5	10,4	10,4	10,5	10,6
Učešće javnih rashoda za zdravstvenu zaštitu u BDP (u %) HF.1	6,3	6,0	6,0	5,9	6,4	6,4	6,5	6,4	6,5	6,4	6,4
Učešće rashoda za zdravstvenu zaštitu RFZO u BDP (u %) HF.1.2	5,8	5,5	5,6	5,5	6,0	5,9	6,1	6,0	6,0	6,0	6,0
Učešće privatnih rashoda za zdravstvenu zaštitu u BDP (u %) HF.2	2,5	2,7	3,1	3,5	4,0	4,0	4,0	4,0	3,9	4,1	4,2

Rezultati istraživanja pokazuju da su ukupna izdvajanja za zdravstvo iznosila 8,8% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2003. godini, 8,7% BDP u 2004, 9,1% u 2005, 9,4% BDP u 2006, 10,5% BDP u 2009 i 2012, 10,4% BDP u 2007, 2008, 2010. i 2011. godini, a 10,6 u 2013. godini.

Učešće stranih donacija u finansiranju zdravstva sa 1,7% BDP u 2003. godini, smanjilo se na 0,6% BDP u 2013. godini.

U okviru javnog sektora finansijera zdravstvene zaštite u Srbiji utvrđeno je da je predominantni finansijer bio Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO) sa učešćem od 91,2% u 2003. godini, 93,6% u 2013. godini.

Ustanovljeno Javno-privatno finansiranje zdravstvene zaštite u Srbiji kao % ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu (URZZ) u 2013. godini prikazano je u tabeli 2.

Tabela 2. Javno privatno finansiranje zdravstvene zaštite u Srbiji 2013. godine

		Pružaoci zdravstvenih usluga
		Privatne ustanove	Javne ustanove	Ukupno
Finansijeri zdravstvenih usluga	Privatni izvori	(29,68%)	(9,82%)	(39,5%)
	Javni izvori	(4,30%)	(56,20%)	(60.5%)
	Ukupno	(33,98%)	(66,02%)	(100%)

Procenjeni su privatni troškovi za zdravstvenu zaštitu u Srbiji i izvršeno je poređenje sa odabranim evropskim zemljama (slika 1).

Slika 1. Privatni troškovi za zdravstvenu zaštitu u Srbiji, kao procenat ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu, u poređenju sa odabranim evropskim zemljama 2012. godine

Data source: WHO: http: http://www.who.int/nha/en

Slika 2. Оdnos privatnih i javnih rashoda za zdravstvenu zaštitu u periodu od 2003-2013. godine

Slika 3. Ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu u Srbiji 2012. godine u poređenju sa zemljama u regionu izraženi u % bruto domaćeg proizvoda BDP

Data source: WHO / Europe, European HFA Database, http://data.euro.who.int/hfadb/

Data source: WHO: http: http://www.who.int/nha/en

Izvršeno je poređenje ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu, kao procenat ukupnih rashoda Republike Srbije 2012. godine, sa izabranim evropskim zemljama (slika 4).

Slika 4. Ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu u Srbiji 2012. godine, kao procenat ukupnih državnih rashoda u poređenju sa izabranim evropskim zemljama

Source:http://www.who.int/nha/country/en/

Utvrđeno je da se izdvajanje po glavi stanovnika povećavalo sa 230 dolara u 2003. godini, preko 274 dolara u 2004. godini, 307 dolara u 2005. godini, 371 dolara u 2006. godini, 547 dolara u

2007. godini, 673 u 2008, 577 u 2009, 546 u 2010, 622 dolara u 2011, 561 u 2012, 632 u 2013.godini (tabela 3).

Tabela 3. Pokazatelji zdravstvene potrošnje

	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013
Ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu po stanovniku (u US$)	230	274	307	371	547	673	577	546	622	561	632
Ukupni rashodi za zdravstvenu zaštitu po stanovniku (u PKM)	610	675	771	890	1049	1195	1166	1176	1195	1 250	1 313
Javni rashodi za zdravstvenu zaštitu po stanovniku (u US$)	163	189	203	234	335	417	357	338	387	343	382
Javni rashodi za zdravstvenu zaštitu po stanovniku (u PKM)	433	465	509	561	644	741	721	728	743	764	795

Slika 5. Rashodi za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnika u Srbiji izraženi u dolarima i paritetima kupovne moći u dolarima u periodu od 2006-2013.godine.

Izvršeno je poređenje ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu po glavi stanovnuka u Srbiji sa odabranim evropskim zemljama, izraženo u paritetima kupovne moći (slika 6)

Slika 6. Ukupni izdaci za zdravstvo po glavi stanovnika u Srbiji i odabranim zemljama u 2012. izraženi u paritetima kupovne moći

Source:http://www.who.int/nha/country/en/

Utvrđeno je da je od ukupnih sredstava namenjenih zdravstvenoj zaštiti najveći deo usmeravan u bolnice, a najmanji deo za opštu zdravstvenu upravu i osiguranje (tabela 4).

U periodu od 2003. do 2013. godine registrovano je smanjenje usmeravanja finansijskih sredstava u bolničke ustanove sa 4,70% BDP u 2003. na 4,03% BDP u 2013. godini.

Tabela 4. Finansiranje zdravstvenih ustanova prema Internacionalnoj klasifikaciji
pružalaca usluga (ICHA-HP), izraženo u procentima (%) bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Legenda:

• 
  HP.1 - Bolnice
  
• 
  HP.3 - Domovi zdravlja i druge ustanove pružaoci vanbolničke zaštite
  
• 
  HP.5 - Apoteke i maloprodaja medicinskih pomagala
  
• 
  HP.6 - Instituti i zavodi za javno zdravlje
  
• 
  HP.7 - Opšta zdravstvena uprava i osiguranje – Ministarstvo zdravlja i RFZO
  
• 
  HP.8 - Ustanove zaštite na analizau
  
• 
  HP.9 - Ustanove u inostranstvu
  

Izraženo u % BDP	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013
Ukupno	8,8	8,7	9,1	9,4	10,4	10,4	10,5	10,4	10,4	10,5	10,6
HP.1	4,70	4,31	4,36	4,26	4,57	4,59	4,38	4,29	4,22	4,27	4,03
HP.3	1,50	1,86	1,76	1,88	2,05	2,25	2,25	2,19	2,44	2,19	2,01
HP.5										0,35	0,32
HP.6	1,72	1,77	2,28	2,58	3,05	2,87	3,11	3,21	3,24	3,12	3,60
HP.7	0,25	0,22	0,21	0,22	0,24	0,21	0,35	0,31	0,22	0,21	0,32
HP.8	0,29	0,31	0,30	0,30	0,26	0,28	0,25	0,23	0,07	0,07	0,11
HP.9	0,34	0,22	0,19	0,16	0,23	0,19	0,16	0,17	0,20	0,13	0,21

Struktura finansiranja zdravstvenih ustanova prikazana je na slici 7.

Slika 7. Finansiranje zdravstvenih ustanova u 2013. godini

Struktura finansiranja zdravstvenih usluga prikazana je na slici 8.

Slika 8. Finansiranje zdravstvenih usluga 2013. godine

Funkcije ili tipovi pruženih usluga i aktivnosti u zdravstvenom sistemu, posmatrano u svim godinama obuhvaćenim ovom studijom, pokazuju da se najviše finansijskih sredstava usmeravalo za usluge lečenja bolesnika (tabela 5).

Tabela 5. Finansiranje zdravstvenih usluga prema Internacionalnoj klasifikaciji zdravstvenih
računa – klasifikaciji zdravstvenih usluga (ICHA-HC), izraženo u procentima (%)
bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Legenda:

• 
  HC.1. Usluge lečenja
  
• 
  HC.2. Usluge rehabilitacije
  
• 
  HC.3. Usluge dugoročne nege
  
• 
  HC.4. Pomoćne usluge zdravstvene zaštite: laboratorijske, dijagnostičke i prevoz
  
• 
  HC.5. Lekovi i ostala medicinska potrošna dobra na vanbolničkom lečenju
  
• 
  HC.6. Prevencija i usluge zaštite na analizau
  
• 
  HC.7. Usluge administracije javne uprave i zdravstvenog osiguranja
  

u % BDP	2003	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010	2011	2012	2013
Ukupno	8,8	8,7	9,1	9,4	10,4	10,4	10,5	10,4	10,4	10.5	10,6
HC.1	5,07	4,89	4,79	4,86	4,96	5,20	5,08	5,01	4,88	5,00	4,77
HC.2	0,31	0,37	0,43	0,32	0,48	0,50	0,48	0,42	0,46	0,52	0,53
HC.3	0,06	0,09	0,10	0,11	0,16	0,16	0,16	0,11	0,10	0,09	0,10
HC.4	0,42	0,54	0,59	0,55	0,74	0,74	0,76	0,77	0,76	0,81	0,85
HC.5	1,83	1,89	2,29	2,71	3,06	2,87	3,03	3,21	3,25	3,24	3,60
HC.6	0,77	0,75	0,74	0,74	0,80	0,72	0,79	0,71	0,73	0,69	0,64
HC.7	0,33	0,17	0,16	0,11	0,17	0,19	0,17	0,17	0,20	0,14	0,11

Ukupna izdvajanja za lečenje su izračunata po godinama u periodu od 2004. do 2013. godine i prikazana u tabeli broj 6.

Tabela 6. Izdvajanja za lečenje u Srbiji u periodu od 2004. do 2013.

Izračunata su izdvajanja za lečenje po glavi stanovnika u periodu od 2004. do 2013. godine (slika9).

Slika 9. Izdvajanja za lečenje po stanovniku u periodu od 2004. do 2013. godine izražena u dinarima, evrima i dolarima

Izdvajanja za lečenje izražena u procentima Bruto domaćeg proizvoda u periodu od 2004. do 2013. godine su prikazana na slici 10.

Slika 10. Izdvajanja za lečenje u procentima BDP

Izvršeno je poređenje ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu po glavnim MKB 10 kategorijama po stanovniku u periodu od 2004. do 2013. godine izraženo u dinarima, evrima i dolarima

Slika 11. Troškovi za zdravstvenu zaštitu po glavnim MKB 10 kategorijama 2013. godine.




DISKUSIJA

Implementacija Nacionalnog zdravstvenog računa (NZR) u Republici Srbiji rezultirala je povećenjem vidljivosti finansijskih tokova u zdravstvenom sektoru. Prvi put je privatni sektor pružalaca zdravstvenih usluga i finansijera opserviran zajedno sa javnim sektorom. Formirane su tabele iz kojih su izvedeni pokazatelji zdravstvene potrošnje kritični za poređenje funkcionisanja zdravstvenog sistema Srbije sa sistemima drugih zemalja u perodu od 2003. do 2013. godine.

Rezultati pokazuju da su javni rashodi za zdravstvenu zaštitu u periodu od 2003. do 2013. godine stabilni i da se kreću od 6,3% u 2003. do 6,4% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. godini, pri čemu privatni rashodi za zdravstvenu zaštitu u BDP (u %) rastu od 2,5% u 2003 na 4,2% u 2013. godini.

U okviru javnog sektora finansijera u zdravstvu potvrđeno je da je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) najdominantniji finansijer u periodu od 2003. do 2013. godine sa 6,0% BDP, što predstavlja gotovo 60% ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu. Mada, sve veće potrebe starije populacije i zahtevi stanovništva za novim tehnologijama, vremenom čine finansijska sredstva RFZO nedovoljnim, bez obzira što postoji trend rasta povećanog finansijskog izdvajanja od strane RFZO iz godine u godinu.

Situacija je ista širom Evrope, gde se nacionalni zdravstveni sistemi susreću sa velikim finansijskim izazovima.¹⁴
Opservirana je prilično nejasna situacija u finansiranju i pružanju usluga u privatnom zdravstvenom sektoru. Donosioci zdravstvene politike su odlučili da je prevaziđu uvođenjem nove politike „Fiskalnih računa”. Od 1.6.2009. svi privatni i državni pružaoci zdravstvenih usluga su postali dužni da izdaju korisnicima usluga fiskalne račune.

Očekivalo se da će to predstavljati osnovu za veću transparentnost u aktivnostima privatnih pružalaca zdravstvenih usluga i ujedno pomoći javnom sektoru da smanji sivu ekonomiju, ali se ispostavilo da bez korekcije postojećih zakona o evidencijama u zdravstvu ne postoji zakonski okvir za dobijanje podataka potrebnih za praćenje finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu.

Poređenje odnosa učešća javnog i privatnog sektora finansijera u ukupnom finansiranju zdravstvene zaštite u Srbiji izvršeno je sa zemaljama iz okruženja, na osnovu dostupnih podataka Svetske zdravstvene organizacije. Zapaža se sličnost međusobnog odnosa javnog i privatnog sektora u Srbiji sa pojedinim zemljama iz okruženja.

U Srbiji taj odnos u 2012. godini iznosi (61,2:38,8), što je slično sa odnosom javnog i privatnog sektora finansijera u zdravstvu u Crnoj Gori, Mađarskoj, i Bugarskoj¹⁴ , dok je učešće privatnog sektora značajno manje u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, a naročito u Hrvatskoj sa učešćem od 17,7%.

Posmatrajući izdvajanja za zdravstvenu zaštitu, kao procenat od bruto domaćeg proizvoda, Srbija je 2012. godine imala slična izdvajanja sa prosekom Belgije (10,8% BDP), a od zemalja u regionu više je izdvajala od Bosne i Hercegovine (9,9%BDP), Slovenije 8,8% BDP, Hrvatske 6,8%BDP.¹⁵
Odnos između finansiranja bolnica i domova zdravlja u periodu od 2003. do 2013. godine menjao se u smislu sve većeg usmeravanja sredstava u ambulantne vidove zdravstvene zaštite, pa su oni od 1,5 % BDP u 2003. godini rasli na 2,01% BDP u 2013. godini.

Takav trend prati utvrđen prioritet zdravstvene politike većeg ulaganja u ambulantnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji, što je u skladu sa konsolidacijom fiskalne situacije u zdravstvu i u korelaciji sa EU 8 nalazima iz istraživanja Svetske banke „Potrošnja zdravstvenog sektora u novim državama članicama Evropske unije”.

Praćenje alociranih finansijskih sredstava za zdravstvenu zaštitu u periodu 2003–2013. pokazuje fluktuiranje finansijskih sredstava za preventivnu zdravstvenu zaštitu, sa padom u 2013. godini na 0,64% BDP, u odnosu na 2009, gde je za prevenciju izdvojeno 0,79% BDP. Ovaj trend prati rast finansijskih sredstava izdvojenih za farmaceutiku, dijagnostiku, laboratoriju, kao i za rehabilitaciju.
Ukupni troškovi za lekove od 1,83% BDP u 2003. porasli su na 3,60% BDP u 2013. godini. Povećavanje potrošnje lekova,^16–22 a samim tim i troškova za lekove je svetski trend koji države pokušavaju da reše na različite načine, ali za sada bez većeg uspeha.

ZAKLJUČAK I PREPORUKE

Uspostavom NZR utvrđen je obrazac zdravstvene potrošnje u Republici Srbiji u periodu od 2003. do 2013. godine i određeni su zdravstveni pokazatelji koji omogućuju poređenje zdravstvenog sistema Republike Srbije sa sistemima drugih zemalja.

Uočena je sličnost u visini prosečnih izdvajanja za zdravstvenu zaštitu, iskazanih kao procenat od bruto domaćeg proizvoda, između Srbije i visoko razvijenih zemalja Evropske unije, ali i veliki disparitet u kupovnoj moći zdravstvenih usluga između stanovništva Srbije i stanovništva ostalih evropskih zemalja.
Zabrinjava konstantan trend povećavanja učešća privatnog sektora finansijera u finansiranju zdravstvene zaštite, što ukazuje na potrebu za većim prilivom finansijskih sredstava u javnom sektoru zdravstva. U situaciji u kojoj je velika nezaposlenost u Srbiji, oseća se potreba za uvodjenjem novih izvora finansiranja zdravstva, kao i dodatnim smanjenjem troškova administriranja tih sredstava.
Obzirom na poželjno nisko učešće privatnog sektora finansijera zdravstvene zaštite u Hrvatskoj, bilo bi korisno povezivanje srpskih sa hrvatskim donosiocima zdravstvene politike, u cilju bližeg upoznavanja sa njihovim načinom finansiranja zdravstvenog sektora i potencijalnog usvajanja sličnog modela u Republici Srbiji.
U okviru funkcija zdravstvenog sistema, primećeno je da je potreban dodatni trud u planiranju alokacije finansijskih sredstava u zdravstvenoj zaštiti, da bi se zaustavio zabrinjavajući trend smanjivanja finansijskih sredstava za preventivnu zdravstvenu zaštitu.

Veća ulaganja u preventivne aktivnosti bi sigurno doprinelo zaustavljanju rastućih troškova u zdravstvu Republike Srbija.

LITERATURA
1. PHRplus Resource Center. Understanding National Health Ac-counts: The Methodology and. Implementation Process. Pri-mer for Policymakers. Bethesda; 2003. p. 1.

2. Gajić-Stevanović Milena. Republic health care bill within the health care system management reform [dissertation]. Kragu-jevac: School of Medicine; 2009. (Serbian)

3. OECD. A system of health accounts: version 1.0. Paris: OECD; 2000. p. 13.

4. PHRplus Resource Center. Understanding National Health Ac-counts: The Methodology and Implementation Process. Pri-mer for Policymakers. Bethesda; 2003. p. 5.

5. Bruckner G. Final report. 2006 [cited according to Schneider M. 2007. p. 10.] Available from: ec.europa.eu/health/ph_information/dissemination/

6. Guide to producing national health accounts – with special applications for low-income and middle-income countries. Geneva: WHO, World Bank and USAID; 2003.

7. Health care bill system. Belganalizae: Ministry of Health of the Republic of Serbia an the Institute for Statistics; 2005. Available from: www.zdravlje.gov.rs/

8. Drugs in Serbia: output and the consumption in a period 2004-2005. Belganalizae: Drugs and Medical Aid Agency. [cited february 2009]. Available from: www.pharmacy.bg.ac.rs/dokumenti/

9. Health Statistics Annual of the Republic of Serbia, Belganalizae 2003-2005. Belganalizae: Institute for Public Health of Serbia „dr Mialn Jovanović-Batut”; 2005. Available from: www.minzdravlja.info/ (Serbian)

10. Financial reportof RFZO for the years 2003, 2004 and 2005. Belganalizae: Republic Institute for Health Insurance. [cited march 2004, 2005, 2006]. Available from: www.RFZO.gov.rs/index.php/

11. Bulletion on financial activity data of heath care institutions in Serbia for the years 2003, 2004 and 2005. Belganalizae: Chamber of Health Care Institutions. Available from: www.minzdravlja.info/

12. Republic Institute for Statistics, Serbia. Available from: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index.php

13. WHO. NHA Ratios and Per capita levels. Geneva: World Health Organization; 2007. [cited march 2007]. Available from: www.medhumanities.org/files/JPN.pdf

14. WHO. European Health for All database (HFA-DB). Copen-hagen: WHO Regional Office for Europe; 2010. Available from: www.swpho.nhs.uk/resource/item.aspx?

15. Mosseveld C. International Comparison of Health care Expenditure. Geneva: World Health Organization; 2003. Available from: content.healthaffairs.org/cgi/content/full/

16. Hogerzeil HV.Promoting rational prescribing: an international perspective. British Journal of Clinical Pharmacy 1995; 39: 1–6.

17. WHO. The Rational use of drugs : report of the conference of experts. Nairobi, 25-29 November 1985.Geneva: World Health Organization; 1985. Available from: linking-hub.elsevier.com/retrieve/pii/

18. WHO Policy Perspectives on Medicines. Promoting rational use of medicines: core components 2002. Geneva: World Health Organization; 2002. Available from: www.scielosp.org/

19. Ronning M. Problems in collecting comparable national drug use data in Europe: the example of antibacterials. Berlin: Springer-Verlag; 2003.

20. Dukes MNG. Drug utilization studies. Methods and uses. WHO, European Series No. 45. Copenhagen: World Health Organization, Regional Office for Europe; 1993. Available from: doi.wiley.com/

21. International Society for Pharmacoepidemiology. Available from: http://www.pharmacoepi.org/ [accessed 2007 February 17].

22. Ross-Degnan D, Laing RO, Quick J, Ali HM, Ofori-Adeji D,. Salako L, et al. A strategy for promoting improved pharmaceutical use: The international network for rational use of drugs. Soc Sci Med 1992; 35: 1329–41.