Мукаддима


Усимликнинг жинсий купайиши



Download 0,82 Mb.
bet76/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Усимликнинг жинсий купайиши.
Бу тур купайишнинг асл мазмуни шундаки, у физиологик жихатдан бир-бирига ухшаш булмаган икки гаплоид хужайранинг кушилиши натижасида содир булади. Улар уртасидаги фзиологик фарк шундаки, жинсий гаметоларнинг бири эркак, иккинчиси ургочи жинсли булиб, узига хос шакл ва ирсий хусусиятга эга булиши билан характерланади. Жинсий гаметолар хосил булишидан олдин гаметангийларда редукцион булиниш содир булади. Шу туфайли жинсий гамета гаплоид (п) холатда булади. Икки жинсли гаметанинг кушилиши натижасида зигота хосил булади ва унинг хромосомалари диплоид (2п) сонда булади. Жинсий купайиш усимликлар оламининг тубан ва юксак даражада тараккий этган деярли хамма вакилларида учрайди. Хар хил усимликларнинг жинсий гаметаларини кушилиш жараёни турли хилда утади. Тубан усимликлар ва хусусан сув утларнинг аксарият кисмида жинсий гаметалар харакатчан ва ва осонлик билан сувда бир жойдан иккинчи жойга кучиб утиш кобилятига эга булади. Уларнинг купчилигида жинсий гаметаларининг шакли ва катта-кичик жихатдан бир хил. Бундай холларда ургочи гамета “+” белгиси, эркак жинс эса “-” белгиси билан ифодаланади. Ташки куриниши жихатидан бир-биридан фарк килмайдиган гаметалар, изогамета-тенг гаметалар деб юритилади. Микроскопда кузатилганда, жинси бир хил гометалар бир-биридан узоклашади. Жинс жихатдан хар хил гаметолар эса бир-бирига якинлашади, кушилади ва бу кушилиш натижасида зигота вужудга келади. Изогаметаларнинг кушилиши натижасида содир буладиган оналаниш изогомия жараёни деб юритилади. Изогамия жараёни яшил сув утларидан употрикс усимлигида кузатиш мумкин.
Сув утларининг маълум бир кисмининг гаметаси ташки куриниши ва харакатига кура бир–биридан фарк килади. Масалан, бир хужайрали хломидомонада усимликнинг ургочи жинсий гаметаси эркак гометага нисбатан бир кадар катта ва харакати хам секин, эркак жинсий гометаси эса кичик ва ургочи гометага нисбатан харакатчан. Бундай гометалар гетерогаметалар деб юритилади. Гатерогаметаларнинг кушилиши натижасида содир буладиган оталаниш жараёни гатерогатия жараёни деб юритилади.
Бир кадар яхши тараккий этган сув утларда ургочи гомета харакатсиз ва эркак гометага нисбатан катта, хивчинсиз ва жамгарилган озика моддага тула булади. Бу шаклдаги ургочи гомета оогамета, эркак гомета эса сперматозоид дейилади. Уларнинг узаро кушилиши натижасида содир буладиган жинсий жараён оогамия жараёни деб юритилади. Сперматозоидлар хосил буладиган гометангий антиридей деб юритилади. Оогаметалар хосил буладиган гаметангий эса оогоний деб юритилади. Антеридийда одатда, куп сонли сперматозоидлар, оогонийда эса аксарият холларда битта ургочи гаметанинг тухум хужайраси тараккий этади.
Жинсий йул билан купайиш жараёни усимликлар олами эволюциясида мухим ахамиятга эга. Чунки жинссиз йул билан купайиш натижасида вужудга келган янги организм ирсий факат бир организмнинг ирсий хусусияти, жинсий йул билан купайганда эса янги вужудга келган организм иккита хужайранинг кушилиши натижасида вужудга келиб, унда хар икки организмнинг ирсий хусусиятлари мужассамланади. Бинобарин, жинсий хужайраларнинг кушилиши натижасида бунёдга келган организмга хар иккала жинснинг мухитга мослашиш хусусиятлари хам утади. Бундай организм мухитнинг хар кандай нокулай шароитларига бардош бера олади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish