Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet74/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Кундирма пайвандбир усимлик каламчасини, иккинчи усимлик танасига утказишдан иборатдир. Бу усул билан пайванд килинганда пайвандуст булиб, каламча, пайвандтак булиб, усиб турган усимлик хизмат килади. Пайвандтак ва пайвандуст шундай кесилиши керакки, уларнинг кесилган ва бир-бири билан бирлаштирилган жойи бир- бирига мос келиши шарт.
Бунда пайвандтак билан пайвандуст бир-бири билан зич килиб бирлаштирилади ва боглаб куйилади.
Агар пайвандтак пайванд устга нисбатан йугон булса, пайвантак ёрилади ва пайванд уст унинг пустлоги остига куйилади ва ураб богланади. Бу усулга ёрма пайванд деб хам юритилади.
Куртак пайванд. Куртак пайванд пайвандтакга бошка бир усимлик куртагини озгина пустлок кисми билан олиб утказиш йули билан амалга оширилади. Бундай килиш учун, олинадиган куртак одатда усимликнинг уч кисмида жойлашган усувчи новдалардан бироз пустлоги ва нихоятда юпка ёгочлик кисми билан кесиб олинади. Бу усул мевачиликда ва гулчиликда нихоятда кенг кулланилади.
Пайванднинг хар кандай турида хам хар иккала усимликнинг шахсий хусусиятлари хисобга олинади. Айникса, каламча ёки куртак олинадиган новданинг ёши ва унинг усимликдаги холати мухим ахамиятга эга. Богдорчилик ва гулчиликда пайванд килиш учун ишлатиладиган каламча ва куртак лар соглом ва мева бериб турган усимлик турларидан олиниши шарт.
Пайвандлашнинг натижаси пайванд килувчи богбоннинг мохирлиги ва пайванд килинадиган усимликларнинг узаро криндошшлик хусусиятига боглик. Бир турга мансуб усимликнинг бир нави унинг иккинчи нави билан осонликча пайванд килинади. Турлараро ва айникса хар хил туркумга мансуб усимликларни пайванд килиш анча кийин. Айнкса, хар хил оилаларга мансуб усимликларни пайванд килиш хозирча хеч кандай натижа берган эмас.
Бир оилага мансуб усимлик турлари ва туркумларининг бир- бири билан пайванд килиш ва яхши чатишишларга эришиш мумкин. Масалан, таматдошлар оиласига мансуб картошка, памидор, калампир, тамаки ва бошкалари бир- бири билан ёки ковокдошлар оиласига мансуб бодринг, ковун, тарвуз, ошковок ва бошкалар бир- бири билан пайванд килинса булади ва улар нормал равишда мева уруг беради. Худди шундай хусусиятни дукакдошлар ва атиргулдошлар оилаларига мансуб усимликларда хам кузатиш мумкин.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish