Мукаддима


Усимликларнинг жинссиз купайиши



Download 0,82 Mb.
bet75/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Усимликларнинг жинссиз купайиши.
Жинссиз купайиш спора ва зооспоралар ёрдамида амалга ошади. Споралар ёрдамида купайиш натижасида вужудга келадиган усимлик бирор бир хужайра ёки усимликнинг бир- бири билан кушилиши оркали эмас, балки бир жинсга тааллукли усимликда содир булади. Куруклик усимликларнинг спораси харакатсиз, сув усимликларининг спораси харакатчан булиб, махсус харакат органлари ёрдамида сувда силжиб юриш кобилятига эга булади.
Спора ва зооспаралар она танасидаги махсус тукима ва хужайралардаги спорангий ва зооспарангий деб аталадиган органларда вужудга келадилар. Бу органлар усимликларнинг тараккиёт даражасига караб бир ёки куп хужайрали булиши мумкин. Бир хужайрали спорангий ва зооспарангийлар замбуруг ва сув утлари, куп хужайрали спорангий ва зооспарангийларни эса юксак тараккиёт даражасида булган (мохлар, попоротниксимонлар ва хокозолар) усимликларда кузатиш мумкин. Спорангийларда хар бир усимликнинг узи учун хос хусусиятга эга булган споралар хосил булади.
Спорангий ва спораларнинг турли-туман хилларини замбуругларда куриш мумкин. Айрим замбуругларда споралар спорангийларда хосил булмасдан, балки мицелий ва гифларнинг учларида тараккий этади. Замбуруг мицелийси ёки гифларнинг учидаги хужайраларнинг устма- уст бир неча бор булиниши натижасида хосил булади ва занжир шаклида жойлашади. Спора киладиган гифлар конидияспорангийлар деб споралари эса конидияспоралар деб юритилади.
Спора ва зооспоралар редукцион булиниш натижаси хисобланади ва гаплоид холатда (п) булади. Улар бир хужайрали хосилалардир.
Спораларнинг цитоплазмаси запас моддаларга бой таркибида ёг, оксил ва витаминлар куп булади. Споранинг усти калин, мум ва кутин моддалар билан шимилган. Она усимликдан ажралган споралар кулай мухитга тушиши билан униб, ундан вужудга келган усимлик хам гаплоид (п) хисобланади. Споралар микроскопик кичик, оддий куз билан куриб булмайдиган сарик, кунгир, корамтир рангли чанг тусида. Хар бир усимликнинг узига хос морфологик тузилишли спораси мавжуд булиб, бу споранинг маълум ривожланиш фазасида хосил булади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish