Мукаддима


Баргнинг копловчи тукимаси



Download 0,82 Mb.
bet70/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Баргнинг копловчи тукимаси. (эпидермис). Эпидермис баргда кечадиган газ алмашинуви ва транспирация жараёнларини бошкаради. У баргни ташки механик ва физик таъсирдан, сувсизланишдан, баргнинг асосий кисмига хар хил микроорганизмларнинг куришидан химоя килади.
Одатда эпедермис бир-бирига зич жойлашган бир кават хужайралар тизимидан иборат. Усимликларнинг аксарият кисмида эпидермис кутикула билан копланган. Иклими курик ва иссик улкаларда кутикула катлами калин жойлашган. Эпидермис хужайраларнинг девори кутинлашган булади. Барг усти эпидермис хужайралари, барг ости эпидермис хужайраларига нисбатан катта булиб, нур утказиш ролини уйнайди. Эпидермиснинг бу хилдаги битта катта хужайраси узининг ингичка уч кисми билан мезофилнинг 3-6 та устунсимон полисад хужайраси туташган булади. Эпидермис хужайрасида одатда хлорофил доначалари булмайди. Чул шароитида таркалган жуда юпка барг шапалогига эга булган айрим суккулент, эфимер ва эфимероид усимликлар бундан мустаснодир. Купинча барг усти эпидермисида барг банди ва шапалогига турли - туман ранг берувчи антоциан пигмент учрайди. Масалан, оч кизил (бегония усимлигида) ва оч бинафша (традесканцияда) ранг берувчи антоцион пигмент ва бошкалар. Шунингдек баргнинг ости эпидермисида огизчалар жойлашган булиб, уларнинг тузилиши ва жойлашиши яшаш мухитига боглик.
Мезофил. Дорзовентрал тузилишли баргларда мезофил бир- биридан фарк киладиган полисад ёки устунсимон ва лабсимон пареихима хужайраларидан ташкил топган булади. (расм-48)
Полисад паренхима хужайралари юпка пардали чузик. Улар бир- бири билан туташган холда баргнинг уст томонига нисбатан перпендиекляр жойлашади ва ичи хужайра девори буйлаб жойлашган хлоропласт билан тула булади. Булар баргнинг мезофил кисмида жойлашган булиб, фотосинтез жараёнида актив иштирок этадиган тукималар хисобланади. Купчилик усимликларда у бир кават, лекин айрим холларда икки кават ва кисман куп каватли булиб. жойлашган полисад хужайралар хам учрайди. (расм-49) Полисад пареихимасининг икки ёки куп каватли булиб жойлашиши, усимликнинг ёруг севарлигидан далолат беради.
Лабсимон паренхима хужайралари ораликлари анча катта буладиган нисбатан юмалок хужайралардан ташкил топган. Бу пареихимада хлоропласт микдори устунсимон паренхимага нисбатан оз булади. Уни вентиляцион паренхима деб хам юритилади. Хужайра оралиги кенг булганлиги туфайли бу пареихима фотосинтез жараёнида катнашиши билан бир каторда, баргда кечадиган газ алмашиниш жараёнида хам актив иштирок этади.
Усимликнинг яшил кисмидаги хлоренхима тукималари хам устунсимон ва лабсимон паренхима хужайрасидан ташкил топган булиб, улар фотосинтез жараёнинг содир булиши ва мураккаб органик моддаларнинг хосил булишида мухим роль уйнайди.
Дорзовентраль тузилишига эга, яъни баргнинг хар иккала томони бир хил булган баргларнинг ички тузилиши бу коидага мос келмайди. Уларнинг мезофили устунсимон ва лабсимон паренхимага ажралмаган бир хил шаклдаги хужайралардан ташкил топган хлоренхимадан иборат. Буларга изолатераль барглар деб юритилади. Изолатераль тузилишга эга булган барглар вертикал холда жойлашади ва хар иккала томони ёруглик нури билан бир хилда таъминланади. Купгина поадошлар, раънодошлар ва киёкдошларга мансуб усимликларнинг барги изолатераль тузилишига эга.
Баргнинг утказувчи тукималари марказий утказувчи найлар ва уларнинг тармокларидан иборат булади. Утказувчи най толалари баргнинг барг шапалогида асосий утказувчи най системасига булинади. Икки паллали усимликларда барг шапалогининг марказидан утадиган асосий утказувчи най боглами бирламчи, (тармокларга) улар уз навбатида иккиламчи, учламчи тартибдаги утказувчи богламларга тармокланади. Шу тартибда баргнинг хамма йуналиши буйлаб тур шаклидаги утказувчи богламлар шаклланади. Бир паллали усимликлар баргида бошкалардан кескин фарк килган холда асосий утказувчи най булмайди, утказувчи богламлар одатда параллел равишда бир- бирига туташмаган хода жойлашади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish