Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet77/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Насм галланиши. Усимликлар олами учун характерли булган хусусиятлардан бири, уларда дастлабки индувидуал тараккиёт даврида факат жинссиз йул билан купайиш кузатилади, иккинчисида жинсий йул билан купайиш, учинчи хилида эса жинсий купайиш жинссиз купайиш билан алмашинади. Айрим бактерия ва такомиллашмаган замбуругларда жинсий купайиш умуман кузатилмаган. Жинссиз (спора ёки зооспора хосл килиш билан) купайишнинг индувидуал тараккиёт даврида жинсий (гометалар хосил килиш) йул билан купайишига алмашишуви усимликлар оламининг узига хос, тарихий тараккиёти даврида вужудга келган характерли хусусияти хисобланади. Бу хусусият усимликлар оламининг тараккиёт шажарасининг бошида турган ва тузилиши жихатидан юксак усимликларга нисбатан нихоятда содда булган айрим (улова, ламинария, эктокарпус) сув утларида кузатилади, Спора хосил булишидан олдин юкорида таъкидланганидек, редукцион булиниш содир булади. Шунинг учун хосил булган споралар гоплоид хромосомалар (п) холатида булади. Гаплоид споралардан, гаплоид усимлик усиб чикади. Бу усимликнинг хамма хужайралари гаплоид (п) хромосом холатида булади ва у жинсий насл хисобланади. Унга гаметагийлар хосил булиб, гомитангийларда жинсий гометалар тарккий этади. Шунинг учун хам буни жинсий насл–гометафит деб юритилади. Гомитафитда гаметангийлар тараккий этади. Гаметалар митоз йули билан гаметагийнинг сперматоген хужайраларида вужудга келади, гаплоид (п) хисобланади. Жинсий жараён содир булишида, иккита хар хил жинсли гометанинг бир бири билан кушилиши натижасида диплоид (2п) зигота вужудга келади. Гаплофаза шу тарика диплофаза билан тугайди. Зиготадан спорофит деб юритиладиган жинссиз насл тараккий этади. Спорофитнинг узи ва бутун хужайраси диплоид (2п) хисобланади. Шу сабабли, бу наслни айрим ботаниклар диплобионт деб юритишни маъкул курадилар. Насл алмашинуви ядро фазалари алмашинуви билан белгиланади. Шундай килиб, насл галланишида, улардан бири гаплоид жинсий гаметалар хосил килиб гаметофит деб юритилса, иккинчиси диплоид споралар хосил киладиган жинссиз насл булиб, уларни спорофит деб юритилади. Индивидуал тараккиёт давридаги насл галлашишида мавжуд булган усимликларнинг жинсий ёки жинссиз купайиш усули турли усимликларда турлича булади. Онтагенезда насл галланиши содир булар экан, юкорида таъкидланганидек, уларда ядро фазалари алмашинуви хам содир булади. Гаплоид фаза диплоид фаза билан, ва уз навбатида, диплоид фаза гаплоид фаза билан алмашинади.
Жинсий ва жинссиз наслларнинг узаро муносабати ва ядро фазаларининг алмашинуви, усимликлар оламининг турли ривожланиш боскичларида турлича булади. Усимликлар оламиннг эвалюцияси насл галланиши ва шунга кура ядро фазаларининг алмашинуви хамда жинсий купайишнинг мураккаблаша бориши билан боглик. Тараккиёт шажарасининг биркадар пастки боскичида турган ва содда тузилишга эга булган усимликларнинг насл галланишида жинсий -(гаплоид) гаметофит насл усимликнинг индувидуал тарраккиёт даврида жинссиз насл спорофит (диплоид) га нисбатан хукмрон хисобланади. Эволюция жараёнида ядро фазалари нисбати узгараборади. Тарихий тараккиёт давомида организмлар мураккаблаша борган сари диплоид фаза устун булиб, гаплоид фаза унга боглик (карам) булаборади. Уругли усимликлар (очик уругли ва ёпик уругли усимликлар) онтогенези уругдан бошланиб уруг хосил булиши билан тугайди. Куп йиллик уругли усимликларнинг аксарият кисмида уруг хосил булиши онтогенез давомида бир неча бор такрорланади. Бир неча бор уруг берувчи усимликлар онтогенези мазкур усимликнинг нобуд булиши билан тугайди. Бундай усимликларнинг ривожланиш циклида ядро фазаларининг алмашинуви хар бир уруг хосил булишида куп марталаб такрорланади. Уругли усимликларда гаплоид гаметофит фаза нихоятда редукцияланган, диплоид спорофит фаза хукмрон.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish