Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet79/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Гул кисмлари. Гулнинг кисмлари урнашган жой гул бандининг энг устки кенгайган кисми гул урни, гул урнининг остки поя билан бирлашган кисми гул банди деб юритилади. Гул кисмларининг бажарадиган вазифасига кура, икки кисмга булиш мумкин. Гултож копловчи кисм ва спора , хамда гомета хосил килувчи кисм.
Косача ва гултож барглари гулнинг копловчи кисми хисобланиб, улар купинча тузилиши ранги ва урнашган жойига кура, бир- биридан фарк килади. Косача барглари яшил рангли гул тож барглари эса аксарият усимликларда сарик, кизил, ок зангори, бинафша рангларда булади.
Косача барглар хам, гул тож барглар хам эркин холда ёки бир- бири билан туташган холда булиши мумкин. Олма, нок, урик, наматак сингари усимликларнинг гул тож ва косача барглари эркин, анор, печак сингари усимликларда туташ. Гулнинг косача ва тож барглари гул кургонини хосил килади. Оддий ва мураккаб гул кургони бир-биридан тафовут килинади. Косача ва тож гуллари булган гуллар мураккаб гул кургон, факат гул тож ёки гул коса барглари булган гуллар оддий гул кургон деб юритилади.
Чангчи ва уругчи гулнинг спора хосил килувчи барглари, шартли равишда гулнинг жинсий органлари деб юритилиб, чангчи - эркаклар (Андроцей) уругчиси эса ургочи (геницей) жинсий орган хисобланади. Гулда, гул булаклари – гулкоса, гултож, чангчи ва уругчи тулик булса, бундай гул тулик (бутун) гул деб, бирор-бир кисми булмаса бундай гул чала гул деб юритилади.
Гул марказидан иккидан ортик чизик утиш мумкин булса ва у тенг симметрик кисмларига булинса, бундай гул тугри (актиноморф ) гул деб аталади. Олма, бехи, урик, гилос, гуза ва хоказолар гули антиноморф (тугри) гулдир. Факат тенг иккига булиш мумкин булган гул, моносимметрик ёки зигоморф гул дейилади. Гавзабондошлар, лабгулдошлар оилалари вакилларининг гули зигоморф тузилишга эга (расм –55)
Гулда хар иккала орган - чангчи ва уругчи булса, бундай гул куш жинсли деб, бордию гулда хар иккала жинсдан факат биттаси ё чангчи ёки уругчиси булса, айрим жинсли гул дейилади. Куш жинсли усимликларга бугдой, арпа, гуза, урик, кунгабокар ва бошкалар, айрим жинслиларга эса ёнгок, тол, терак, маккажухори ва бошкалар киради.
Бир жинсли усимликлардан бир уйли, икки уйли ва куп уйли усимликлар фарк килинади. Бир туп усимликда хам чангчи хам уругчи булса, бундай усимлик бир уйли (макажухори, ёнгок) чангчи ва уругчи гуллари бошка –бошка усимликларда булса икки уйли (откулок, тол, терак, исмалок, писта) бир ва икки жинсли гуллар бир туп усимлик булса (чинор) куп уйли усимликлар дейилади.
Г ул жинси куйидаги белгилар билан ифода килинади.
У ругчи гул, чангчи гул, куш жинсли гул
Гулли усимликлар эволюциясида айрим жинслилар мухим урин тутади. Чунки, турли усимлик туридаги хар хил жинснинг кушилиши натижасида вужудга келадиган организм хар хил ирсий хусусиятни авлодлардан узлаштириши туфайли, унинг яшаш мухитига чидамлилиги ва тез мослашуви мухим ахамиятга эга. Агар бу фикр тугри деб хисобланса, икки жинсли гуллар кадимий хисобланади. Шунга кура бир уйли, бир жинсли усимликларни кейин бир жинсли, икки уйли усимликлар ундан хам кейин вужудга келган усимлик деб хисоблаш мумкин.
Гул кисмлари гул урнида бурама, доира ва ярим доира шаклида жойлашади. Шунингдек гул урнида, гул кисмлари маълум тартибда жойлашади. Чуночи, сирт томондан энг устки кавати гул косача ва гул тож барглар, ундан сунг чангчи, гулнинг марказида эса уругчи жойлашади. Чангчи чангдон ва чангчи ипидан иборат. Чангчи ипининг бир учи чангдон ва иккинчи учи гул урнига бирлашган. Чангдон одатда, икки камерали булади . Чангчилар сони турли усимликларда 1дан бошлаб жуда куп, хатто чексиз сонда булиши мумкин. Чангчилар бир-бири билан туташ ёки айрим жойлашган булиши мумкин. Чангдон паллалиларини чангчи остки кисмини бирлаштириб туради.
Гулнинг марказида уругчи жойлашган. Усимликларнинг турига боглик холда шаклан уругчи турли –туман булади. Уругчининг пастки кенгайган кисми уругдон ёки тугунча деб юритилади.
Тугунча бир, икки, уч ёки куп чанокли (уяли) булиши мумкин. У гул кисмларида юкорида жойлашган булса, устки гул булакларидан пастда жойлашган булса, остки гул кисмлари тугунчани, урта кисмида жойлашган булса, урта тугунча дейилади. Тугунча, чузик, турт , беш ва куп киррали булиши мумкин.
Тугунчанинг бир кадар ингичкалашган кисми устунча деб, унинг чанг тушадиган бир кадар кенгайган уч кисми тумшукча деб юритилади. Уругчининг тумшукчаси палла шаклида (олхури, гилос, олволи, шафтоли, нухот ва бошкалар), икки паллали (валериана) куп паллали (кунгабокар, кашкаргул ва бошка мураккаб гулдошларда) уч паллали (кунгирокгул,) юлдузсимон (кизгалдок,) парсимон паллали (бошокдошлар оиласи вакиллари,) шохланган (бойчечак) булади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish