Муаллифларнинг картография фанининг истиқболига тегишли фикр-мулоҳаза, истак ва тавсиялари ўз ифодасини топган. Рисола уч қисмдан иборат



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/37
Sana23.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#180752
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   37
Bog'liq
geografik kartalar hududlar kozgusi mulohaza va tavsiyalar

материк, давлат, вилоят атласларига бўлинади. Мазмунига кўра: 
умумгеографик ва табиий географик (геологик, палеогеографик, 
иқлимий, тупроқ, ботаник, зоологик, анотомик ва бошқ.) атласлар 
ажратилади.
Атласларни улардан фойдаланиш мақсадларига кўра: ўқув, 
ўлкашунослик, туристик, йўл, ташвиқот ва бошқа атласларга 
бўлиш мумкин. Бу таснифнинг бошқа аспекти, атласларни илмий-
маълумотнома ва оммабоп атласларга бўлиш ҳисобланади. Ниҳоят, 
форматига (бичимига) кўра каттакон ёки стол устида турадиган
ўртача, кичик, шунингдек, чўнтак атласларини ажратишади. Илк 
бор Ўзбекистоннинг комплекс атласи 1963 йилда, 1982 ва 1985 
йилларда эса 2 жилдли тарзда чоп эттирилган. Эндиликда 
Ўзбекистон Миллий атласини яратиш бўйича тайёргарлик ишлари 
олиб борилмоқда. 
Географик асос - карта мазмунининг умумгеографик қисми 
бўлиб, у мавзули карта мазмунини ташкил этган элементларни 
картага тўғри тушириш ва фазовий боғлаш, карта бўйича 
ориентирлашга хизмат қилади 
Гипсометрик бўяш шкаласи-картада қабул қилинган 
гипсометрик поғоналарга берилган ранглар, тус, рангнинг оч-
тўқлиги, бир рангнинг турлича кўриниш шкаласи. 
Географик координаталар тўри Ер юзидаги жойлар 
(нуқталар) манзилларини белгилаш, аниқлаш учун халқаро 
келишув асосида қабул қилинган. Мазкур тўр географик кенглик ва 


29 
узунликлардан иборат бўлиб, градус ҳисобида ўлчанади. Ҳар бир 
градус 60 минут, ҳар бир минут эса 60 секунддан иборат.
Географик кенглик экватор чизиғидан бошланади (ноль 
градус) ва шимолий ҳамда жанубий қутбларгача (90 градусгача) 
давом этади. Географик кенглик шимолий ва жанубий 
кенгликлардан иборат. Географик узунлик эса бошланғич (бош) 
меридиандан бошланади ва 0-180 градусгача ғарбий (+) ва 0-180 
градусгача шарқий (-) узунликка эга бўлади. Бош (бошланғич) 
меридиан деб Гринвич обсерваторияси устидан ўтиб икки қутбни 
бирлаштирувчи чизиқ қабул қилинган. Гринвич обсерваторияси 
Лондон шаҳрининг жануби-шарқий чекка қисмида, Темза 
дарёсининг ўнг соҳилида жойлашган. Гринвич (Гринич) – 
Greenwich инглизча – яшил кўрфаз (қўлтиқ) маъносини билдиради. 
Бухоро шаҳрининг марказий қисми – Лабиҳовуз, 39°47´ шимолий 
кенглик ва 64°25´ шарқий узунликка эга. 

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish