Муаллифларнинг картография фанининг истиқболига тегишли фикр-мулоҳаза, истак ва тавсиялари ўз ифодасини топган. Рисола уч қисмдан иборат


география" фани номи билан ўқитишнинг вақти келди. _ Юқорида кайд килинган вазифаларнинг амалда бажарилиши:  биринчидан



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/37
Sana23.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#180752
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   37
Bog'liq
geografik kartalar hududlar kozgusi mulohaza va tavsiyalar

география" фани номи билан ўқитишнинг вақти келди.
_ Юқорида кайд килинган вазифаларнинг амалда бажарилиши: 
биринчидан, тобора авж олиб бораётган глобаллашув жараёнлари 
моҳиятини 
чуқур 
англаш 
имкониятларини 
кенгайтиради, 
инсонларда дунёвий онг ва янгича тафаккур тарзининг 
шаклланишида муҳим ўрин тутади. Иккинчидан, глобаллашув 
буҳрони шароитида, маънавий пойдевор бўлиб келаётган миллий 
қадриятларимизни, жонажон она-Ватанимизни асраб-авайлаш 
нақадар зарур вазифа эканлигини равшанроқ англашга ва сергак 
бўлишга ундайди. Учинчидан, география, жумладан, картография 
фанларининг ижтимоий нуфузини янада мустаҳкамлашга хизмат 
қилади. 


25 
Адабиётлар 
1. Каримов Иброҳим. Ноосфера: геосиёсат ва мафкура. –
Тошкент: Фан, 2007. – Б. 208.
2. Лавров С.Б., Гладкий Ю.Н. Глобальная география. 11 класс. – 
Москва: Дрофа, 2000. - 352 стр. 
3. Назаров И..Қ. География фанининг асосий муаммолари. – 
Тошкент: Мухаррир, 2013. – Б. 212. 
4. Назаров И.Қ., Ҳалимова Г.С. Географик карталар-ҳақиқат 
ойнаси: мулоҳаза ва таклифлар. Ўзбекистан Республикаси 
мустақиллигининг 20 йиллиги, ЎзМУ геодезия картогарфия ва 
кадастр кафедрасининг 90 йиллигига бағишланган республика 
илмий-амалий конференцияси материаллари. - Тошкент, 2011. – Б. 4-7. 
5. Фалсафа. 
Қомусий 
луғат. 
– 
Тошкент: 
Ўзбекистон 
файласуфлари миллий жамияти нашриёти, 2004. – Б. 496. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
ГЛОССАРИЙ 


26 
Ареаллар усули (ареал лотинча – “майдон, фазо, макон, 
бўшлиқ” деган маъноларни англатади) бирорта ҳодисани, масалан 
ўсимликлар турларининг, ҳайвонларнинг, ҳайдаладиган ерларнинг 
ва шу кабилар тарқалган жойларига ареал дейилади. Жойлашиш 
характери бўйича ҳодиса ўзининг ареали чегарасида узлуксиз
яхлит, бутун (масалан, ер юзасининг музлаши) ёки тарқоқ 
(масалан, пахта экиладиган ареал) бўлиши мумкин. Абсолют ва 
нисбий ареалларни ажратишади. Ареал чегарасидан ташқарида 
ўша ҳодиса, масалан, ҳайвонларнинг айрим тури бошқа бутунлай 
учрамаса, ундай ареал абсолют ареал дейилади. Нисбий ареал 
анча тору, ўша ҳодиса тарқалган ҳудудни қоплайди ва ўша ҳудудни 
ичида шу ҳодиса маълум хусусиятларга эга бўлади, масалан, 
ҳайвонлар тури (олмахон, крот-ер остида яшайдиган бир турли сут 
эмизувчи ҳайвон) овлаш учун етарли тарқалиш зичлигига эга 
бўлади. 

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish