Монография Оке цивилизациясининг умумий таърифига багишланган



Download 4,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/118
Sana24.02.2022
Hajmi4,75 Mb.
#188333
TuriМонография
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   118
Bog'liq
Окс цивилизацияси

Toynbee A. The impact o f the Russian Revolution 1917 - 1967. -London, 
1967.- p . 26.
22


А. 
Тойнбининг цивилизацион даврлаштиришига эътибор 
берсангиз илк цивилизация боскичида келтирилган Кдцимги 
Шаркнинг бешта учогини тугалланган деб хисобламайди “ва 
бошкалар” ибораси билан якунлаган. “Ва бошкалар” ибораси- 
да у археологлар томонидан янги кашф этилаётган цивилиза- 
цияларни инобатга олган, албатта.
Биз А. Тойнбининг ушбу хулосаси энг тугри, шу даврлашти- 
ришни кабул килиш керак деган фикрдан йирокмиз. Факат та- 
рихни даврлаштиришда шу йуналишда килинган энг макбул 
иш деб курсатдик, холос.
Таъкидлаш жоизки, тарихни даврлаштиришда цивилиза­
цион ёндашиш маеалаеи буйича Узбекистон тарихида хам 
маълум бир ишлар килинган. Бажарилган ишлар олинган бир 
давр ёки тарихий худудлар буйича амалга оширилган. Утган 
аернинг 30 йилларидан бошлаб С. П. Толстов бошчилигидаги 
Хоразм археологик экспедицияси “Кдцимги Хоразм цивили­
зацияси” гоясини кутариб чикди. К,адимги Хоразм халкининг 
яратган бой моддий маданияти ва Марказий Осиё халклари та­
рихида тутган урнини курсатиб берди48.
Иккинчи жахон урушидан кейинги йилларда урта аерлар 
даврида Урта Осиё мутафаккирларининг жахон халкларининг 
маданий, илмий хаётида тутган урнини инобатга олиб, жахон 
тарихида “мусулмон ренессанси даври” гояси пайдо булди49. 
Бунда Мухаммад Хоразмий, Аумад Фаргоний, Абу Наср Фо- 
робий, Абу Али ибн Сино, Абу Ращон Беруний, Абу Абдуллоу; 
Рудакий, Юсуф Хос Хожиб, Махмуд Цашзарий, Аумад Югна- 
кий, Имом ал-Бухорий, Абу Исо Мухаммад Термизий, Махмуд 
аз-Замахшарий, Аумад Яссавий каби унлаб алломаларнинг
48 Толстое С. П. Древний Хорезм. — М .: 1948. — С. 341; Толстов С. П. Ра­
боты Хорезмской археолого-этнографической экспедиции АН СССР в 1949
- 1953 гг. // Труды ХАЭЭ. Т. 2, М.: 1958. - С . 149-168.
49 Мец А. Мусульманский ренессанс/ Перевод с немецкого Д. Е. Бертель- 
са. М.: Наука, 1966; Смирнов Н. В. Мусульманский ренессанс. - М.: 1967.
23


умуминсоният тараккиётига кушган тарихий хиссалари ёри- 
тилди, жахон халки ва олимлари томонидан эътироф этилди.
Мустакиллик туфайли А. Темур ва темурийлар даври та- 
рихига муносабат узгарди. Улар даврида яратилган техник 
тараккиёт ва моддий маданиятга, давлатчилик боищаруви 
тарихида, айникса меъморчиликда килинган янгиликларга 
нисбатан “Темурийлар даври цивилизацияси” ёки “Самарканд 
цивилизацияси” ибораси кулланила бошланди.
Кадимги тарих, илк цивилизациялар борасида бир катор ил- 
мий тадкикотлар амалга оширилди. Академик А. А. Аскаров 
кишилик тарихи уз тараккиёт йулида 5 марта йирик цивилиза- 
цияни бошидан кечирган деб хисоблайди:
1. Кадимги Шарк тамаддуни.
2. Антик давр тамаддуни.
3. Мовароуннахр ва Хуросон тамаддуни.
4. X IV - XV аср бошларида Европа ва Осиёнинг умум уйго- 
ниш даври тамаддуни.
5. XX аср тамаддуни50.
Илк шахарларнинг шаклланиши мавзусида Т. Ш. Ширинов- 
нинг хизматларини таъкидлаб утган холда, А. С. Сагдуллаев- 
нинг Урта Осиёнинг жанубий худудларида илк цивилизация 
ва давлатларнинг пайдо булиши ва ривожланиши борасидаги 
хизматларини хам эътироф этиш зарур51. А. С. Сагдуллаев илк 
давлатларнинг ривожланишини куйидаги давр ва типларга бу­
либ урганган:
50Аскаров А. А. Узбек халкининг этногенези ваэтник тарихи. - Т.: 2007. 
-1 8 -1 9 бетлар.
51 
Ширинов Т. Ш. Ранняя городская культура эпохи бронзы юга Средней 
Азии. Автореф. дисс.... докт. ист. наук. - М.: ИА АН России. 1993. - С. 42; 
Сагдуллаев А. С. Оседлые области на юге Средней Азии в эпоху раннего 
железа (генезис культуры и социально экономическая динамика). Автореф. 
дис.... док. ист. наук. - М.: МГУ. 1989. - С. 40; Шайдуллаев Ш. Б. Этапы 
возникновения и развития государственности на территории Узбекистана. 
Автореф. дисс.... док. ист. наук. - Самарканд, ИА АН РУз. 2009.
24


1. Бронза даврига оид кадимги дехкончилик улкаларида илк 
давлатчилик белгиларининг пайдо булиши.
2. Бронзадан илк темир даврига утишда (мил. авв. X - VIII 
асрлар) Арёшайана - кичик давлат бирлашмаларининг пайдо 
булиши.
3. Илк темир даврида (мил. авв. VII - IV асрлар) Кадимги 
Бактрия типидаги - йирик давлат бирлашмаларининг пайдо 
булиш даври52.
Бу масалада 2001 йилда чоп этилган «Кадимги Узбекистон 
цивилизацияси: давлатчилик ва хукук тарихидан лавхалар» 
китобида академик Э. В. Ртвеладзе Узбекистон худудидаги ка­
димги давлатларни бошкарилиш усулига караб куйидаги тип- 
ларга булган:
1. Подшохлик, боищарув усули - мутлак монархия.
2. Конфедератив подшохлик, боищарув усули — чегаралан- 
ган монархия.
3. Ер эгалиги бошкарув усули - авлоддан авлодга утувчи 
шохлик53.
Айнан шу китобда Узбекистон худудидаги кадимги дав­
латларнинг пайдо булиши ва ривожланиш боскичлари олтита 
боскичга булинган54. А. С. Сагдуллаев ва Э. В. Ртвеладзе Уз­
бекистон худудида давлатчилик тарихини сунгги бронза дав- 
ридан бошлайдилар ва мил. авв. II минг йилликнинг иккинчи 
ярмида давлатчиликнинг илк куртаклари пайдо булган деб хи- 
соблайди.
52 Сагдуллаев А. С. Оседлые области на юге Средней Азии... - С. 40 - 41; 

Download 4,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish