Давлатчилик ривожланишининг учинчи боскичи - «импери-
я»лар даври булиб, И. М. Дьяконов ва В. А. Якобсонларнинг
фикрича мил. авв. I X - VII асрлардаги Оссурия империяси дав-
ридир. «Империя»лар учун давлатга зурлик билан бирикти-
рилган
иктисодий, жугрофий, маданий ва этник жихдгдан х,ар
хил булган улкан худудлар характерлидир. Ушбу худудлар яго-
на марказдан бошкарилган. Шунингдек, худудий подшохли
клар давридан фаркли равишда «империя»лар учун маъмурий
булинишлар (вилоят, улка, сатраплик) хам хос булган. «Импе-
рия»нинг булиши учун мукаммал куролланган ва яхши харбий
тайёргарликка эга булган доимий
кушиннинг булиши мухим
ахамиятга эгадир62.
Сунгги йилларда Урта Осиё, хусусан Узбекистон худудида
олиб борилаётган археологик ишлар натижасида илк давлат
ларнинг пайдо булиши ва ривожланиш боскичлари борасида
янги маълумотлар олинмокда63. Бу маълумотларни
Кадимги
Шарк илк давлатлари ашёвий манбалари билан таккослаш им-
конияти тугилди. Марказий Осиё худудидаги Олтинтепа, Но-
мозгохтепа, Улугтепа, Гонур, Туголок (Жанубий Туркманис-
тон), Даштли (Шимолий Афгонистон) ва Жаркутон (Жанубий
Узбекистон) ёдгорликлари барча археологик белгилари би
лан илк давлатлар тараккиётининг биринчи - «шахар-давлат»
боскичига тугри келиши кузатилмокда64.
Улар кичик бир воха
микёсида ташкил топган «шахар-давлат»лар маркази вазифа-
сини бажарганлиги ёки Кадимги Шарк «шахар-давлат»ларига
62 Я
М. Дьяконов, В. А. Якобсон. «Номовые государства»... - С. 3 - 11;
Шайдуллаев Ш. Б. Этапы возникновения и развития государственности на
территории Узбекистана. Автореферат дис.... д. и. н. Самарканд, 2009.
63
Ширинов Т. Ш. Кадимги Бактрия подшолиги “Катта Хоразм” // Узбе
кистон давлатчилиги тарихи очерклари. - Тошкент, Шарк, 2001. - Б. 7 - 13;
Шайдуллаев Ш. Б., Икромов Н. М. Кадимги Бактрия подшохликми кавий-
ликми // 0 ‘zbekicton tarixi. УзР ФА Тарих института журнали. 2010. № 3.
67 - 72 бет.
м
Шайдуллаев Ш. Б. Этапы возникновения и развития государственности
на территории Узбекистана. Автореферат дис.... д. и. н. Самарканд, 2009.
28
монандлигини кузатиш мумкин. Бу ёдгорликларни, Кадимги
Шарк шахар-давлатлари билан узаро таккослаш ва шу асосда
бу ёдгорликларнинг типини, давлатчиликнинг илк боскичи хи-
собланган ушбу «шахар-давлат»ларнинг хронологик даврла-
рини аниклаш лозим булади.
Кадимги Шаркдаги давлатчиликнинг иккинчи боскичи -
подшохлик (худудий давлат)ларни хам археологик жихатдан
кузатиш имконияти тугилмокда. Археологик ёдгорликларни
типларга ажратиш ва уларни
сугориш Иншоотлари асосида
жойлашишига караб, районларга, дехкончилик вохаларига
ажратиш имкониятлари тугилди.
Тадкикотлар натижасида илк темир даврида Сурхондарё
худудида учта дехкончилик вохаси булганлиги, уларнинг
марказлари (Кизилтепа, Жондавлаттепа, Хаитободтепа) ар
хеологик жихатдан аникланди65.
Худди шундай холат Сугдда
(Сангиртепа, Узункир, Еркургон, Куктепа, Афросиёб), Фарго-
нада (Далварзинтепа, Чует, Ашколтепа) хам кузатилмокда66. Бу
дехкончилик улкаларини худудий давлатлар типига киритиш,
уларнинг конфедерацияси натижасида эса Кадимги Бактрия,
Кадимги Хоразм, Кадимги Сугд ёки
Кадимги Фаргона под-
шохликлари хукм сурганлиги аникланди ва улар Марказий
Осиёнинг энг кадимги давлатлари эмас, балки Узбекистон дав-
латчилиги тарихининг иккинчи - худудий давлатлар боскичи-
га оидлиги исботланди67.
65
Шайдуллаев Ш. Б. Северная Бактрия в эпоху раннежелезного века... -
С. 1 8 -2 1 .
Do'stlaringiz bilan baham: