Моддий нуқта кинематикаси. Механик ҳаракат. Фазо ва вақт. Саноқ системаси



Download 130,01 Kb.
bet3/4
Sana21.02.2022
Hajmi130,01 Kb.
#35799
1   2   3   4
Bog'liq
физика

Атом ядро модели таклиф этилгандан сунг, ядронинг таркиби хакида назарий мунозаралар давом этди. 1919 йилда Резерфорд азот ядроларини альфа -зарралар билан бомбардимон килганда, улардан водород ядролари ажралиб чикишини кузатди. Резерфод ажралиб чиккан бу зарраларни протон деб атади. Яна бир элементар зарра – нейтронни 1932 йилда Резерфоднинг шогирди Чедвиг аниклади. Шундан сунг 1932 йилда совет физиги Д.Д. Иваненко ва немис олими Вернер Гейзенберг бир-биридан мустакил равишда атом ядроси протонлар ва нейтронлардан ташкил топган деган фикрни илгари сурдилар. Шу тарика атом ядросининг протон-нейтрон модели яратилди. Протон ва нейтронлар ягона ном билан нуклон деб аталади. Бу ном лотинча NUKLEUS «ядро» деган суздан олинган булиб, у протон ва нейтрон ядровий зарралар эканлигини англатади. Ана шу нуклоннинг асосий характеристикалари билан танишайлик.
mp =938,28 МэВ (1)
mn =939,57 МэВ
Хар кандай фермионлар каби нуклонларнинг хам спинлари ярмига тенг, яъни S=1/2. Элементар зарралар спинларини квант сон ёрдамида ана шундай кабул килинган. Протон ёхуд нейтроннинг спини 1/2 га тенг дейилганда нуклон спининг ихтиёрий йуналишга проекгияси

га тенг эканлигини тушунишимиз лозим. Протон ва нейтронлар хусусий магнит моментларга эга, уларнинг кийматларини куйдагича
 =+2,79 Я.М. (2)
 =-1,91 .Я.М. (3)
Бу ифодаги Я.М. ядролар ва зарраларнинг магнит моментларини улчаш учун кулланиладиган ва ЯДРОВИЙ МАГНЕТОН деб аталувчи катталик. Бу тушунча Бор магнетонига киёсан киритилган. Агар Бор магнетони ифодасининг махражидаги электрон массаси урнига протон массаси mpни куйсак, ядровий магнетонинг ифодаси хосил булади.

Энди атом ядросини характерловчи катталиклар билан танишайлик. Д.И.Менделеев даврий жадвалидаги элементларнинг тартиб но-мери Zэлемент атоми ядросини зарядини аниклайди,яъни q=+Ze. Барча ядролар ичида водород атомининг ядроси энг кичик зарядга яъни протоннинг заряди +е. Кумушники +47е, олтинники+79е, уранники эса +92е га тенг. Ядродаги нуклонлар сони А нинг йигиндиси

Download 130,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish