Мм "укув кулланма"


матни қадимий сўғд ва бохтарий тилига яқин  бир тилда ёзилган,  Ёзуви



Download 1 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/60
Sana12.04.2022
Hajmi1 Mb.
#545087
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   60
Bog'liq
Manbashunoslik va matnshunoslik (Alimulla Xabibullayev)

матни
қадимий сўғд ва бохтарий тилига яқин 
бир тилда ёзилган, 
Ёзуви
юнон ва парфия ёзувининг ислоҳ 
қилиниши натижасида юзага келган. 
Ўрганилиши. Европада «Авеста»ни ўрганишни француз 
Олими 
Анкетилъ
бошлаб берган. У Ҳиндистонга қилган сафари 
давомида бу асарни ўрганиб қайтггач, уни француз тилига 
таржима қилиб чоп этди. <Ўзбек адабиёти тарихи,5 томлик, I т., 
66-б.>. 
Санкт-Петербург университетининг ўқитувчиси К. 
Коссович 1861 йилда «Авеста»нинг тўрт асосий мақоласини рус 
ва лотин тилларига таржима қилди ва муфассал кириш мақоласи 
ҳамда луғат билан чоп этди. Рус тилига қилинга таржиаси 
(таржимон М.А. Салье) 1957 йилда, ўзбек тилидагиси 
(таржимон А.Расулов) 1968 йилда Ўз ФА нашриёти томонидан 
чоп этилган.
ҚАДИМИЙ ҚИССАЛАР
. Бу қиссалар оғзаки шаклда 
тарқалган бўлиб, уларни бошқа халқларнинг сайёҳ ва олимлари 
қоғозга туширгани учун 
хорижий манбаларда
—бошқа тилларда 
сақланиб қолган. Шу боис бу манбалар яратилиш давр тил 
хусусиятлари учун материал бўла олмайди. Улар Юнон 
тарихчилари Ҳеродот (эр. ав. 484—425)нинг «Тарих» китобида 
(История в девяти книгах. Ленинград, 1972), Полиэн (эр. ав. II 
а.) «Ҳарбий ҳийлалар» асарида, сицилиялик тарихчи—Диодор 
(эр. ав. I а.)нинг «Кутубхона» асарида сақланиб қолган. 
Булардан ташқари, ўша давр Даван (Фарғона) ижтимоий 
ҳаётидан хитой сайёҳи Чжан Сянъ (эр. ав. II а.) ҳам хабар беради 
ва ундаги маълумотлар бу қиссаларни тасдиқлайди. 
Ўрганилиши. 
Тўмарис
қиссаси (эр. ав. IV а. воқеалари) бу китобда 
«Кирнинг массагетларга қарши юриши» сарлавҳаси остида 
берилган. Ушбу қиссанинг батафсил баёни 1947 йил «Вестник 
древней истории» журналида В.В. Латишевнинг «Древные 
писатели о Скифии и Кавказе» мақолалари туркумида босилган. 


34 
Ундан «Ўзбекистон ССР тарихи», Н. Маллаевнинг «Ўзбек 
адабиёти тарихи» (–Т.,1963, 1976.), «Ўзбек адабиёти бўстони» 
туркум нашрида («Қадимий ҳикматлар»—1987 йил) қисқача 
мазмуни берилган.
Аморг
ва
Спаретра
қиссаси юнон тарихчилари Ктесий ва 
Полисий асарларида сақланиб қолган. Ундан Б.Я. Синявицкий 
«Между Помирем и Каспием» (М., 1966), «Ўзбекистон ССР 
тарихи» (I т. –Т., 1970, 86—87-бетлар), Н. Маллаевнинг «Ўзбек 
адабиёти тарихи» (–Т.,1963, 1976.). Бунда ҳам Эрон шоҳи 
Кирнинг саклар ерига бостириб кириши ва малика 
Спаретранинг қаҳрамонликлари тасвирланган. 
Широқ 
қиссаси Юнон тарихчиси Полиэн (эр. ав. II а.) 
«Ҳарбий ҳийлалар» асарида, ундан олиб Б.Я. Синявицкий 
«Между Помирем и Каспием» (М., 1966), Н. Маллаев «Ўзбек 
адабиёти тарихи» (–Т.,1963, 1976.), «Ўзбек адабиёти бўстони» 
туркум нашри «Қадимий ҳикматлар» (1987 йил) китобида 
қисқача мазмуни берилган. Берунийнинг «Ҳиндистон» асарида 
(40-боб) «Широқ»нинг ҳиндча варианти «Шоҳканик ва рожа 
Канжанинг вазири» номи билан келтирилади. Бу манбалар 
асосида ёзувчи М. Осим мўъжазгина (3 бетлик) «Широқ» 
бадиий қиссасини яратди. 
Зариадр ва Одатида 
тарихчи Харес Митиленский (эр. ав. 
IV а.) нинг асарида сақланиб қолган. Қисса «Ўзбек адабиёти 
бўстони» туркум нашрида («Қадимий ҳикматлар»—1987 йил) 
қисқача мазмуни берилган. Н. Маллаевнинг «Ўзбек адабиёти 
тарихи» (–Т., 1963, 1976.)да қиссанинг қисқача мазмуни 
келтирилган. 
Зарина ва Странгия
қиссасини сицилиялик тарихчи—
Диодор «Кутубхона» асарида тарихчи Ктезий ( 430—354) 
қолдирган маълумотларга асосланиб баён этган. Н. Маллаевнинг 
«Ўзбек адабиёти тарихи» (–Т.,1963, 1976.) да қиссанинг қисқача 
мазмуни келтирилган. 
Искандар
қиссаси «Тарихи Табарий»да сақланиб қолган. 
Унинг қисқача мазмуни «Ўзбек адабиёти тарихи» беш 
жилдлигида келтирилган (1-жилд, –Т., Фан, 1977). 


35 
Рустам
қиссаси эрамизнинг VI—VII асрларида сўғдларда 
пайдо бўлган. «Рустами достон» халқ китоблари тарзида 
тарқалган. Н. Маллаевнинг «Ўзбек адабиёти тарихи» (–Т.,1963, 
1976.) да қиссанинг қисқача мазмуни келтирилган. 
Сиёвуш 
қиссаси 
қадим 
форс-тожик 
адабиётида, 
«Шоҳнома»да, Наршаҳий ва Беруний асарларида сақланиб 
қолган. Н. Маллаевнинг «Ўзбек адабиёти тарихи» (–Т.,1963, 
1976.) да қиссанинг қисқача мазмуни келтирилган. 
Бу қиссалар «Ўзбек адабиёти тарихи» беш жилдлигида (1-
жилд, –Т., Фан, 1977) адабий манбалар сифатида келтирилган ва 
таҳлил қилинган. 
Кўриб турганимиздек, бу асарларнинг асл нусхалари 
бизгача сақланмаган. Йиллар, асрлар ўтган сайин уларнинг 
мазмуни қолган бўлса-да, бадиий шакли ўзгара борган.

Download 1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish