Туганак бактериялар. 1838 йилда Буссенго таркибида жуда кам бириккан азот булган шароитда себарга билан нухат устириб, яхши хосил олди ва шундан кейин Буссенго дуккакли усимликлар атмосфера азотини узлаштирар экан деб тахмин килади. Буссенго 20 йилдан кейин яна бир тажриба утказиб, яна галла билан дуккакли экинлар бирга устириб юкоридаги тажрибасини аксини аниклайди. Бу тажрибада галла хам, дуккакли усимликлар хам атмосфера азотини узлаштира олмайди. Бунинг асосий сабаби, Буссенко кумни киздиради. Натижада кумданги хамма бактериялар улиб кетади, бу нарсани Буссенго умуман уйламайди. 1888 йилда Гельригель билан Вильфат дуккакли ва дуккакмас уисмликлар устида
олиб борган тажрибаларида уша тафовутларнинг сабабини аниклаи. Бу олимлар кумни ва шу кумда етилган сули хосилини анализ килиб, тажриба охирида азот микдори тажриба бошидагига караганда кам булганлигини аникладилар. Нухат билан килинган тажрибада эса азот тажрибанинг охирида бошидагига караганда куп булиб чикади. Бу олимлар ана шу тажрибасига асосланиб, дуккакли усимликлар атмосфера азоти билан озикланади, качонки тупрок стерилланмаган булса деган фикрга келадилар. Улар стерилланмаган тупрокда усаетган усимликларнинг илдизида доим туганаклар хосил булишини, стерилланган шароитда эса туганаклар хосил булмаслигини аниклайди. Дуккакли усимликлар илдизидаги турганакларда бактериялар яшашини 1886 йилда рус олими Воронин аниклайди.
Олимлар юкоридаги тажрибалардан куйидагича хулоса чикарадилар:
азот билан озикланиш жихатдан дуккакдош усимликлар бошка усимликлардан кескин фарк килади.
дуккакдош усимликларнинг узи атмосфера азотини узлаштира олмасдан, балки ана шу дуккакли уисмликларнинг илдизида симбиоз холда яшаетган бактериялар узлаштирар экан.
Дуккакли усимликлар илдизидаги туганаклардаги бактерияларни 1888 йилда Бейеринк (голландиялик) соф холда ажратиб олади ва унга Bacterium rodicicola деб ном беради. Хозир бу Rizobium авлодига киради.
Тупрокда учрайдиган дуганак бактериялар дуккакдош усимликларнинг илдиз тукчалари атрофига тупланиб илдиз тукчасининг пустини эритиб, илдиз хужайрасига утади ва купая бошлайди. Бактерия дуккакли усимлик таркибидаги шакар билан озикланади, усимликни азот билан таъминлайди. Туганак бактериялар узига хос хусусиятга эга. Хозир туганак бактерияларнинг 20 дан ортик ирки маълум. Хар бир ирк маълум усимликда яшайди.
Ана шундай килиб туганак бактерияларда хар хил туккакли усимликларга нисбатан мосланиш бор, яъни улар бир турлардагина уса олади. Туганак бактериялари тупрокдаги бошка микроорганизмлардан фарк килиб, асосан дуккакли уисмликлар усадиган жойларда учрайди. Шу билан бирга улар тупрокдаги хам яшайди. Ян тажрибалар йули билан шу нарса аникландики, туганак усимликлар билан бирга булганда узлаштирар экак.
Олимлардан Е.Н.Мишустин собик СССР буйича бир йилда дуккакли усимликлар томонидан 3,5 млн тонна азот тупланишини аниклаган.
Do'stlaringiz bilan baham: |