+микробиология китобч doc


Маъруза. ТАБИАТДА АЗОТНИНГ АЙЛАНИШИ



Download 232,9 Kb.
bet23/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

Маъруза. ТАБИАТДА АЗОТНИНГ АЙЛАНИШИ.


Режа:

  1. Табиатда азот айланишининг ахамияти.

  2. Аммонификация.

  3. Нитрификация.

  4. Денитрификация.

Адабиётлар: 2, 3, 7, 10.

Таянч тушунчаллар

Аммнификация – азотли моддаларнгинг микроорганизмлар ердамида аммиаккача парчаланиш жараени.
Денитрификация – бактериялар ердамида нитратларнинг молекуляр азотгача кайтарилиш жараени.
Нитрификация – бактериялар ердамида аммиакнинг оксилланиб, азот кислотасига айланиш жараени. Нитрификация тупрок унумдорлигини оширишда катта ахамият касб этади.
Ер юзидаги барча организмлар качонлардир улик материядан хосил булган, лекин улар улик материядан кескин фарк килади. Аммо у билан доим муносабатда булади. жонли ва жонсиз табиатдаги узгаришлар доимий ва узлуксиздир, яъни моддалар бир холатдан, иккинчи бир холатга утиб туради, органик моддалар хосил булади, улар яна парчаланиб туради. Бу моддаларнинг кичик биологик айланиш доирасидир. Бу доирада тирик моддани ташкил этган кимевий элементлардан С, N, S, P нинг табиатда айланиши мухим ахамиятга эга, чунки бу элементлар оксил таркибига киради.
Усимликлар атмосферадаги эркин азотни ва органик моддалар таркибидаги азотни узлаштира олмайди. Улар факат минерал холдаги азотли бирикмалардан: аммонли ва азотли тузлардан фойдаланади холос. Агар позол тупроклар хайдалма катламининг бир гектарида 6000 кг азот булса, шундан усимликлар узлаштира оладиган 1% ни ташкил этади. Бу азот экинлари бир марта хосил олиш учун хам етмайди.
Демак, ер юзида хает давом этиши учун усимликлар ва хайвонлар томонидан хосил булган органик моддалар доим парчаланиб туриши керак. Органик моддларнинг парчаланишида микроорагнизмларнинг роли нихоятда катта. Микрооранизмлар хует жараени натижасида органик моддларни парчалайди ва СО2, Н2О, NН3, NO3, S, P ва бошка анорганик моддалар хосил килади, бу моддалар яна айланиш доирасига утади.
Табиатда азот захираси жуда куп, хаво таркибининг 5 дан 4 кисмини азот ташкил этади.
Микроорганизмларнинг айримлари органик моддаларни парчалар, минерал моддалар хосил килади. Бу минерал моддаларни усимликлар узлаштиради, иккинчи томндан азотфиксаторлар хаводаги азотни узлаштириб ундан органик моддалар синтезлайди. Шундай килиб азот табиатда айланиб туради. Азотнинг табиатда айланишида аммонификация, нитрификация, денитрификация жараенлари боради.

Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish