+микробиология китобч doc



Download 232,9 Kb.
bet11/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

ОЛИШИ.


Режа:

  1. Нафас олишнинг мохияти.

  2. Микроорганизмларда моддалар алмашувининг уч боскичдан иборатлиги

(катоболизм, амфиболизм ва аноболизм).

  1. Аэроб нафас олиш: облигат аэроблар ва факультатив аэроблар.

  2. Анаэроб нафас олиш: облигат аноэроблар ва факультатив аноэроблар.

  3. Микроорганизмларнинг нафас олишда А.Н.Бах, А.В.Павловнинг илари.



Адабиётлар: 1, 2, 7, 10.


Таянч тушунчалар:
Анаболизм - синтезланиш – метаболизмнинг таркибий кисми булиб,
оддий молекулалардан мурракаб органик бирикмалар хосил булади.
Анаэроблар – эркин кислороди кам ёки бутунлай йук булган шароитда яшаб, риважланувчи микроорганизмларнинг.
Аэроблар – атмосфера кислороди хисобига хаёт кечирувчи микроорганизмлар.
Катаболизм – парчалаш – тирик организмларда мураккаб органик
моддалар – оксиллар, нуклеин кислоталар, еглар ва углеводларни парчалашга каратилган ферментатив реакцияларнинг мажмуи.
Метаболизм – моддалар алмашишши, организмнинг иш фаолияти даврида модда ва кувватнинг узлаштирилиши.
Облигат анаэроблар – эркин кислород булмаган шароитдагина
яшай оладиган микроорганизлар.
Факультатив анаэроблар – кислородли ва кислородсиз шароитларда
хам яшаш хусусиятига эга булган микроорганизмлар.

Микроорганизмлар хужайрасининг усиш ва ривожланиш учун озикланиш билан бирга нафас хам олиб туради. Оксидланиш жараенининг энг такомиллашган формаси ва хает учун зарур булган энергия ажратадиган жараен бу нафас олишдир. Нафас олиш жараенида шакарлар, оксиллар, еглар еки хужайрадаги бошка захира моддалар хаво кислороднинг иштироки билан оксидланади, натижада СО2 билан Н2О хосил булади. нафас олиш жараенида ажралиб чиккан энергия микроорганизмларнинг хает фаолияти, усиши ва ривожланиши учун сарф булади. нафас олиш жараени куйидаги тенглама билан ифодаланади:


С6Н12О6+6О2=6СО2+6Н2О+674 ккал.
Нафас олиш жараенида хосил булган ана шу энергиянинг бир кисми АТФ да тупланади, зарур булган вактда энергия бой АТФ парчаланади ва хает учун зарур энергия ажралади. Яшил усимликлар нафас олиш жараенида керакли энергия хлорофилл ердамида куешдан олади. Микроорганизмларнинг купчилиги куеш энергиясидан фойдалана олмайди, шунинг учун микроорганизмлар узига керкли энергияни кимевий реакция натижасида хосил килади. Бу ажратилган энергия микроб хужайрасини харакатга келтирувчи куч хисобланади ва шу энергия ердамида бактерия хужайрасида мураккаб органик бирикмалар синтез килинади.
Нафас олиш жараени глюкоза молекуласининг оксидланиши билан бошланади ва тубандаги боскичлардан иборат. Барча тирик организмлар хает учун зарур булган энергияни моддалар алмашиниши жараенидан (метаболизм жараенидан) олади. Энергия манбаи ташки мухитдан организмга кирган озик моддалардир. Хужайрада бу моддалар фермнтлар иштирокида узгаришларга учрайди. Моддалар алмашинуви жараенида икки функция амалга ошади: 1) хужайра аргоноидлари еки компонентлари учун курилиш материаллари етказиб берилади: 2) хужайрадаги синтез жараенлари учун энергия етказиб берилади.
Микроорганизмларда моддалар алмашинуви уч боскичдан иборат. Биринчи боскичда хужайрага кабул килинган озик махсулотлари кичикрок булакларга парчаланади (парчаланиш - катаболизм), иккинчи боскичда хужайрада органик кислоталар ва фофорли эфирлар хосил булади (бунга оралик моддалар илмашинуви – амфиболизм дейилади). Бу боскичлар бир – бири билан бевосита боглик. Хужайрада моддалар алмашинуви натижасида паст молукулали бирикмалардан: пироузум кислота, сут кислота, сирка альдегид, фосфодиаксиацетон, фосфоглицериндан хужайра компонентлари –
курилиш блоклари: аминокислоталар, пурин ва пиримудин асослари, фосфотлар, органик кислоталар ва бошкалар синтезланади. Мана шулардан полимер макромолекулалари яъни нуклеин кислоталар, оксиллар, запас озик моддалар, хужайра кобиги хосил булади. бу боскичлар, яъни курилиш блоклари ва полимерларнинг синтезланиш моддалар алмшинувининг учинчи боскичи – анаболизм деб номланади. Углеводородлар глюкоза фосфат кислота ердамида активланади, сунгра гидролитик ферментлар иштирокида гексозаларгача парчаланади. Хосил булган глюкозафосфат кислота колдиги бирикишидан активлашади ва пироузум кислотага айланади, хамда АТФ хосил булади. бу нафас олишнинг анаэроб фазаси еки глюкозанинг гликолитик парчалаиши дейилади, бу реакцияларнинг бориши учун кислород екрак эмас.
Масалан:
С6Н12О6(АТФ-АДФ)С6Н11О62РО3)-(АТФ-АДФ)
гексозомонофосфат
С610О62РО3)2
гексозодифосфат
СН2О(Н2РО3)СНОНСНО
3 – фосфоглицерин



1,3 – дефосфоглицерин СН2О(Н2РО3)СОСН2ОН2


Фосфодиоксиацетон
2СН2О(Н2РО3)СНОН- 2Н3РО


-СН(ОН)О(Н2РО3)-
2(2Н )
2СНО (Н2РО3)СНОНСОО-

--(Н2РО3)
12 АДФ АТФ

Цисаконит кислотага бир молекула сув бирикиб, изолимон кислота хосил килади.
СН – СООН СНОН – СООН
1 1
С-СООН +Н2О --> СН-СООН
1 1
СН2-СООН СН2-СООН
Цис – аконит кислота изолимон кислота
Хосил булган изолимон кислота водородни йукотиб, оксалат кахрабо кислотага айланади.

СН – СООН СНОН – СООН


1 1
С-Н-СООН --> Н2+СН-СООН
1 1

СН2-СООН СН2-СООН
Изолимон кислота оксалат кахрабо кислота
Мана шу оксалат – кахрабо кислотадан СО2 ажралиб, кетоглютар кислота хосил килади.

СО – СООН СО – СООН


1 1
СН - СООН→ СО2+СН2
1 1
СН2 – СООН СН2 – СООН
Оксалат–кахрабо кислота Кетоглютар кислота

Кетоглютар кислота бир молекула сув бириктириб олиб, узидан бир молекула водородни ва бир молекула, СО2 ни ажратиб кахрабо кислотагача оксидланади.


СО – СООН СН2 – СООН
1 1
CH2 +H2O H2+CO2+CH2 COOH
CH2 – COOH CH2 – COOH
Кетоглютар кислота кахрабо кислота



  • 2CH2O(H2PO3)CHOH2CH2OHCHO(H2PO3)COOH( 2H2O  ) 3 – фосфоглицерин кислота 2 – фосфоглицерин кислота.

2CH2 : C – – (H2PO3)COOH
2 – фосфопироузум кислота
2АДФАТФ

2CH2 : C(OH)COOH  2CH3COCOOH
пироузум кислота
С.П.Костичев фикрига кура мана шу пироузум кислота хосил булиши асосий урнини эгаллайди, бундан кейин эса нафас олиш ва бижгиш жараенлари бир – биридан фарк килади. Масалан, нафас олиш жараенида пироузум кислотадан СО2 ажралади ва сирка кислота хосил булади.
CH3CO COOH+H2O  CO2+CH3 – COOH
Пироузум кислота сирка кислота
Хосил булган сирка кислота сув иштирокида оксалат – сирка кислота билан кушилиб лимон хосил килади.
CH3COOH + CO=COOH CH3COOH
Сирка кислотаси 1  1
CH2 – COOH C (OH) COOH
оксалат сирка 1
кислота CH2COOH
лимон кислота
Мана шу лимон кислота таркибидан бир молекула сув ажралиб цисаконит кислота хосил булади.
CH2COOH CH – COOH 1 1

C – (OH)COOH  H2O + C – COOH
1
C – CH2COOH CH2COOH
Лимон кислота цисаконит кислота
Ана шу ажралган водород атомлари хаво кислороди билан бирикиб сув хосил килади.
2H2+O2  2H2O
Водородини йукотган кахрабо кислота фумар кислотага оксидланади. CH2 – COOH CH – COOH
1  H2 + 1
CH2 – COOH CH – COOH
Кахрабо кислота фумар кислота
Фумар кислотага сув бирикишда олма кислота хосил булади. CH – COOH CH – COOH
1 +H2O  1
CH – COOH CH2 – COOH
Фумар кислота олма кислота
Ана шундай килиб Кребс циклининг охирги боскичда олма кислотадан бир молекула водород ажралиб, оксалат сирка кислота хосил булади.
CH – COOH CH – COOH 1 Н2 + 1
CH2 – COOH CH2 – COOH



Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish