+микробиология китобч doc



Download 232,9 Kb.
bet9/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

еруглик


2 хлорофил
С6
Н12 О6
 6О2

Фотосинтез жараенида еруглик энергияси хосил килган органик модда тупланади, атрофга кислород ажралиб чикади.
Тубан усимликлардан кук-яшил сувутларида хам фотосинтез боради, булардан хлорелла мухим ахамиятига эга. Юксак усимликлар ролофилни еругликла хосил килса, яшил бактериялар, кук-яшил сувутлари хлорофиллни коронгида хосил килади. Рус олими Артарининг 1931 йилда аниклашича кук- яшил сув утлари ва лишайниклар танасида ажратиб олинган сув утлар агар – агарда яхши усганлигини аниклайди. Бу фикр В.Н. Любименко ва А.М. Опариннинг гетеротроф озикланиш автотрофдан олдин келиб чиккан деган фикрни тасдиклайди.
Яшил батериялар ва юксак усимликлардаги хлорофил турли нурни ютади. Юксак усимликлардаги хлорофи кизил ва кук-бинафша нурни ютади, бактериялардаги хлорофилл эса 6 хир рангли нурни ютади. Кирмизи ранг бактериялардаги хлорофилл усимликлардан а хлорофиллдан фарк килади. Бактериялардаги хлорофилл молекуласида 2 атом водород куп. Яшил ва кирмиз ранг бактерияларда 800-900 нм куеш нури ютилади. Уларда фотосинтез куйидагича боради. Яшил бактерияларда:
СО22 S к.э С6Н12О62О+S2
Кирмизи ранг бактерияларда:
СО22 S Н2О → С6Н12О62S4

Бир хужайрали сувутлар культураси.
Бир хужайрали сувутларидан хлорелланинг бир нечта турлари хамда диатом ва кук-яшил сувутлар бизда, Америкада, Японияда куп микдорда устирилмокда. Улар хосил килган биомассада куп микдорода оксил, еглар ва витаминлар учрайди, шунинг учун улар хайвонлар учун фойдали озик сифатида устирилади. Масалан хлорелла еруглик энергрясини 24% узаштириб 1 м2 юзада бир кунда 70 грам курук модда хосил килади. 1 гектардан 700 кг хосил олинади. АКШда 1м2да 110 грам хосил олишган. УзФА микробиология институтининг олимлари 1 гектар сув юзасидан 30 тонна курук хлорелла олишга эришдилар. Хлорелла хосил киладиган биомассада 50% оксил ва витамин С хосил килади. Хлорелладан олинган оксил таркибида оз булса хам метионин аминокислотаси ва 5-6% ег булади.
Утазилган тажрибанинг бирида хлорелла норма усулда озиклантирилганда, биомассада 88,2% оксил ва 5,2% ег хосил булган. Хлорелла махсус очик системаларда СО2 билан бойитилган хавода ва озик тузлари етарли булган шароитда устирилади. Хлореллани устириш азот урнига KNO3 ва (NH3)2 SO4 тузи берилади. Айникса мочевина яхши угит хисобланади. Ховуздаги суюклик мунтазам аралашитрилиб турилади. Хлорелла космик кемада устирилса космонавтларни О2 билан таъминлайди.



Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish