www.ziyouz.com kutubxonasi
44
XXI
Бўри полвон ўғлига қаради-қаради, ҳайрат ҳам қувонч билан кулимсиради.
Тавба, худди отасидай олишади-я! Айниқса, ўйнаб-ўйнаб олиши, ҳайқириб-ҳайқириб чил
бериши, отасининг ўзгинаси бўлди!
Алп — отадан, зот — онадан-да!
Отамисан — ўғлинг бўлсин экан!
XXII
Давра айланаётган Тиловберди чўккалади. Ерни тавоф қилди: икки кафтини ерга суйкаб,
юзларига тортди. Давра тўрида ўтирган чоллар рўпарасига тиз чўкди. Чоллар кафтларини
баравар очди.
— Омин, белингга қувват, билагингга куч, юрагингга ўт берсин, оллоҳу акбар! — дея дуо
килди.
Полвонлар давра айланди. Қўл бериб кўришди.
Тиловберди полвон давра четида бирдан бурилди. Желаклари этагини кетига сурди.
Қўлларини туфлаб-туфлаб ҳўллади. Ўнг оёғини лапанглатиб-лапанглатиб олға ташлади.
Қўлларини боши узра кўтарди. Бармоқларини ўйнатиб-ўйнатиб, Максим полвонга қараб борди.
— Ҳа, баракалла, ота ўғли! — деди давра. — Ўйна, отангга ўхшаб ўйна!
Бармоқлар мардона ўйнади, чаққон ўйнади. Давра жўшиб-жўшиб қийқирди:
— Ҳа-ҳа-а-а!
— Отасининг ули-да!
Бармоқ ўйини — полвонлар сантъати! Бу санъатни ҳеч ким полвончалик ижро этолмайди!
— Ҳа, дў-ў-ўст!
Тиловберди полвон Максимнинг ичидан чил бериб чапга, сўнг, ўнгга кўтарди. Шиддат
билан кейинга сурди. Тағин бўлмади.
Максим полвон орқасига тенгсарилиб-тенгсарилиб, жойида туриб қолди.
Полвонлар қўйиб юборишиб, яна давра айланди.
XXIII
Давра бир зум жимжит бўлиб, тағин жонландн. Давра полвонлар курашини гапиришиб
ўтирди:
— Шу, Максим полвон жуда совуқ олишар экан, нима дедингиз?
— Спортчи-да, секцияда тарбия топган. Улар китобда нима ёзилган бўлса шуни қилади.
— Телевизорда Монреаль олимпиадасиии кўрдиларингизми? Классик курашни олиб
кўрсатди. Бир совуғ-э, шуям олиш бўлди-ю.
— Ҳм, жуда ланж олиш. Классик курашда оёқ билан чил бериш деган гап йўқ.
— Яна-тағин жаҳон спорти эмиш денг.
— У французларники-а?
— Шу, французларгаям қойилман, ўзининг олишини бутун жаҳонга ёйган.
— Мўмин муаллим, мана, сиз ўқимишли одамсиз, уйингизда китобингиз кўп, деб эшитаман.
Сиз айтинг, нега энди бир ланж классик кураш бутун жаҳон спорти бўлади-ю, ўзимизнинг
олишни фақат тўйда ё "Ҳосил байрами"да кўрамиз? Ё, олишимиз спорт эмасми?
— Спорт ҳам гапми, санъат! Кўряпсизми, Тиловбердининг ўйнаб олишувини. Буни ҳеч
қайси тренер, секция ҳам ўргатолмайди.
— Бали! Узоқларга қараб яшаймизу, оёғимиз остидаги гавҳарни кўрмаймиз.
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Do'stlaringiz bilan baham: |