www.ziyouz.com kutubxonasi
46
Биласиз, уккағар ўша самбодаям, эркин курашдаям, классик кураш, дзюдо деганидаям, барча-
барчасида полвон дустаман
8
, ё ёнбош йиқилса, ё тиззалаб ўтириб қолса, иккинчиси ҳалол
йиқитаман деб, бечора полвонни судраб, ерга пийпалайди. Ё бўлмаса, бирор жойини қайиради.
Ерда юмалаб ётган одамни судрайди-я! Ё пирим-э, ё пирим-э... Бу эркакнинг иши эмас!
Эркакмисан — оёғида тик турган эркак билан олиш!
Тиловберди полвон шиддат билан олишуви, иложи бўлса Максим полвонга ўзини
ушлатмаслиги лозим. Ушлатса, Максим полвон, албатта, бирор ҳимоя йўлини қўллайди.
Тиловбердини қимирлатмай қўяди.
Боиси, самбода ҳимоя ўргатилади!
Бизнинг олишимизда эса ҳимоя ҳақида гап бўлишида лозим эмас! Фақат ҳамла, ҳамла!
Шундай экан, Тиловберди полвон шундай тезлик билан олишуви керакки, Максим полвон
ўйлашгада улгуролмай қолсин!
Бу фикр кўпчиликнинг, жумладан, Бўри полвоннингда хаёлига келди. Ўғлига айтмоқчи
бўлди. Яна-тағин фикридан қайтди.
"Шашти баланд, шундай олишса кераг-ов, — деди ўзича. — Менинг ўғлим бўлса, шундай
олишади".
Бўри полвон Максимга ўгирилди.
— Ҳа, айтгандай, полвон, — деди, — мавриди келганда айтиб қўяй, зинҳор-базинҳор
тиззадан пастдан ушлама! Буям бизнинг рисоламизга тўғри келмайди!
Тиловберди полвон шитоб билан ўйнаб борди. Ўнг қўлини Максимнинг иштонбоғидан
ўтказиб ушлади. Чап қўли билан ўнг тирсагидан ўраб ушлади-да, уччога олди.
— Ё-ё-ё!..
Диққат, Максим полвон Тиловбердининг уччосидан ошяпти! Қаранг-қаранг, Максимнинг
боши ерга эгилди. Оёқлари Тиловбердининг боши узра кўтарилди. Қоқ яғрини билан ерга учиб
келди!
Айқириқда ниҳоясига етди:
— ...Отамнинг пири! Гурс!
СССР спорт устаси Максим полвон юлдуз санади!
— Ҳало-о-ол!
— Э, яша, отасининг ули!
Тиловберди Максим полвонни жойидан турғазиб қўйди. Елкасига ёпишган сомонларни
қоқди. Қўл бериб хайрлашди.
XXV
Тиловберди уччога олаётганда Максим полвон нима қилди?
У самбо олишидаги вазиятни қўллади: гавдасини хиёл олға эгди. Ўнг оёғини бир қадам
олдинга босди. Тиззасини букди, қулочини олдинга ёйди.
Эътибор беринг, биринчидан — ўнг оёғини, иккинчидан — гавдасини, учинчидан — гўё
марҳамат қилаётгандай, ўнг қўлини бериб қўйди!
Яна-тағин қимирламай, ҳамлани кутди!
Тиловбердидай абжир полвон учун бу юз фоизлик имконият деган сўз бўлди!
Баковул Тиловберди полвон елкасига тўн ёпди.
— Серкани тўйхонадан оласиз, — деди.
Боиси, давра учун олиб келинган моллар совуққа чидаёлмай қочиб кета берди. Хизматчилар
жонига тегди. Оқибат, яна тўйхонага олиб бориб қамаб қўйди.
8
Юзтубан.
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Do'stlaringiz bilan baham: |