www.ziyouz.com kutubxonasi
40
Эски раис уст-боши жулдур-йиртиқ бўлди. Эски раис соч-соқоли пахмоқ-пахмоқ бўлди.
Эски раис калишлари йиртиқ-тешик бўлди...
Бўри полвон эски раисга ичи ачиб-ачиб кетди!
— Ҳа-а... ҳозир нима иш қилаяпсиз, раис бова? — деди Бўри полвон.
Эски раис калиши йиртиғидан кўз узмади.
— Биз бечоралар нимаям иш қилардик, Бўри полвон,— деди. — Ётибмиз-да, дуои фотиҳа
қилиб. Мана шундайчикин увол-савоб ишлар қилиб...
— Бирон жойда қимирлаб турсангиз бўларди. Бола-чақа дегандай...
— Чин, Бўри полвон, чин, ўзимизни ўйламасак ҳам, бола-бақрани ўйлаб, қимирлаб турсак
бўларди. Лекин бизни ким ҳам ишга оларди, Бўри полвон...
— Ишлайман десангиз, иш кўп, раис бова, иш кўп. Эски раис калиши йиртиғидан кўз
узмади.
— Қани эди, иш бўлса, ишлар эдик, — деди. — Шунча яхши ичида битта ёмон ишласа
ишлабди-да!..
Ана шу ерда Бўри полвон жуда-жуда таъсирланиб кетди!
— Нима иш берайин, айтинг! — деб юборди.
Эски раис худди шу гапни ангғиб туриб эди! Бирдан бошини адл кўтарди!
— Бизга шу... ферма мудирликми, омбор мудирликми... бўлса бўлади, — дея минғирлади.
— Бўлди! — деди Бўри полвон. — Садқаи суханингиз!
22
Бўри полвон гапида турди.
Эски раис ферма мудир бўлди.
Эл-юрт эса, норози бўлди.
Ана шунда Бўри полвон эси жойига келди!
Бир оқшом кетмон кўтариб, қабристон йўл олди.
Мармар тоштахталарни қўпориб-кўпориб ташламоқчи бўлди. Мармар сағанани илиб-илиб
отмоқчи бўлди.
Ё, алҳазар! Қабристонга қўл теккизиб бўладими? Қабрни бузиб бўладими?
Бўри полвон онаси қабрига тикилиб турди-турди... ниятидан қайтди.
"Бўлар иш бўлди, — деди. — Уккағар наҳс боплади. Боплаганда-да, улай-булай бопламади.
Энди, бировга айтиб қўймаса бўлди"...
23
Бўри полвон уйидан одам аримади. Ёш-қари фотиҳага келиб-кетиб турди. Олис-олислардан
фотиҳага келди.
Бўри полвон идорада иши билан бўлди. Бир сафар уйидан чопар келди.
— Олисдан одам келди, борар эмишсиз, — деди. Бўри полвон уйига йўл олди.
Дарвозадан ҳатлаб, остонада серрайиб қолди.
Супада Насим полвон ўтирди!
Бўри полвон ичкари киришинида билмади, кирмасини-да, билмади. Бир кўнгли, изига
қайтиб кетайин деди. Яна-тағин ниятидан қайтди.
Боиси, Насим полвон қабатида тағин иккита меҳмон бўлди.
"Бу қизбет онамиз қазосини қаердан билибди экан?"— дея ўйлади Бўри полвон.
Бўри полвон иложсиз ичкарилади. Супага қараб юрди.
Меҳмонлар кўришиш учун жойларидан қўзғолди.
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Do'stlaringiz bilan baham: |