Microsoft Word muminning sifatlari ziyouz com doc


"Кишининг ёмонлигига мусулмон



Download 389,19 Kb.
Pdf ko'rish
bet39/45
Sana21.02.2022
Hajmi389,19 Kb.
#79767
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   45
Bog'liq
Mo'minning sifati

: "Кишининг ёмонлигига мусулмон 
биродарини таҳқирлаши етарли далилдир
", деганлар. 
Исломда инсонни камбағал, мискин, кучсиз бўлганлиги учун ҳақоратлаш, ҳақир кўриш жуда 
ёмон одат ҳисобланади. Чунки ҳамма ҳам Аллоҳнинг бандаси. Фақат бирисини чиройлироқ, 
бойроқ, иккинчисини кучсизроқ, камбағалроқ яратган. Инсоннинг вазифаси биродарини 
таҳқирлаш эмас, балки унга ёрдам бериб, дуосини олишдир. Зеро, кўнгиллар нозик бўлади. 
Фақир мўъминлар ўз тақдирларига рози бўлганларидан Ҳақ наздида уларнинг қадр-қийматлари 
баланд. Дуолари ҳам мустажобдир. Севимли Пайғамбаримиз саллаллоҳу алайҳи васаллам Видо 
хутбасида бундай деганлар:
"Эй инсонлар! Шубҳасиз Раббингиз ягонадир. Отангиз ҳам бир. Яъни барчангиз 
Одам алайҳиссаломнинг авлодларисиз. Огоҳ бўлингизким, ҳеч бир арабнинг 
ажамдан, ажамнинг арабдан устунлиги йўқ. Қизил танлининг қора танлидан, ҳора 
танлининг қизил танлидан афзаллиги йўқ. Устунлик фақат тақводадир. Чунки 
Аллоҳнинг наздида энг мукаррамингиз тақводорроғинингиздир… (Хутба охирига 
қадар мўъмин-мусулмонларга насиҳат ва тавсиялар билан давом этган)".
45
Агар мусулмонлар мазкур ҳадисларга биноан ҳаракат қилсалар, номлари, шону шавкатлари 
дунё ва охиратда мангу қолади. Дунёда ҳам жаннатдаги каби яшаш мумкин бўлади. Бу 
фақатгина мусулмонлар учун эмас, бутун инсониятга дастур бўла оладиган қоидадир. Бу 
қоидага амал қилинганда биров-бировнинг ҳаққига хиёнат қилмаган бўларди. Бир-бирининг 
молига, жонига кўз олайтирмаган бўларди. "Унинг шунча мол-дунёси: иморатлари, уловлари, 
43
“Рамуз ал-аҳодис” 235\9, Ҳазрати Абу Ҳурайра ва Абдуллоҳ ибн Умар разийаллоҳу анҳумо ривоят қилганлар. 
44
“Ат-тарҳиб ват-тархиб”, 3-жилд, 610-бет. 
45
“Ат-тарҳиб ват-тархиб” 3\612-613\9, ҳазрати Жобир ибн Абдуллоҳ разийаллоҳу анҳу ривоят қилганлар. 


Мўъминнинг сифатлари. Муҳаммад Зоҳид Қўтқу 
www.ziyouz.com кутубхонаси 
30
ёзги ва қишки дала ҳовлилари бўлса, бу нима деган гап?! Бизда эса ҳеч нарса йўқ. Урайлик, 
синдирайлик, тортиб олайлик, биз ҳам роҳат-фароҳатда яшайлик", деган васвасалар хаёлга 
келмаган бўларди. Чунки қалбига иймон ўрнашган инсон, ҳамма нарсани берувчи Аллоҳ таоло 
эканини англаб, тақдирига тамомила рози бўлади.
Улуғларимиз тақвони таърифлаб бундай деганлар: 
"Аллоҳдан қўрқмоқ, бу – сидқидилдан, 
тавозуъ билан амал қилмоқ, озга қаноат ва охиратга тайёр турмоқликдир". 
Айни вақтда, мусулмонлар мол дунёнинг кўплигига қараб инсонларга баҳо бермайдилар. 
Чунки охират саодати дунёда манманлик қилмайдиган, фасод ишлардан сақланадиган зотлар 
учундир. 

Download 389,19 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish