OUAILLES
OURSON
379
d’où qayerdan; d’où vient, d’où il suit que, d’où il résulte que qayerdan
kelyapti, qayerdan kelyaptiki, qayerdan kelib chiqyaptiki; il ne m’avait pas
prévenu de sa visite: d’où mon étonnement u o‘zining kelishi haqida meni
ogohlantirmagan edi: mening hayron bo‘lishim shundan; III. adv intr
qayerda? qayerdan? où est votre frère? akangiz qayerda? où trouver cet
argent? bu pulni qayerdan topaman? d’où vient-il? u qayerdan kelyapti?
par où est-il passé? u qayerdan o‘ tdi? dis-moi où tu vas qayerga
ketayotganingni menga ayt; je ne sais où aller men qayerga borishimni
bilmayman; n’importe où qayerda bo‘lsa ham, qayerda bo‘lishidan qattiy
nazar; dieu sait où; je ne sais où xudo biladi qayerda; men bilmadim
qayerda.
ouailles
nf pl qavm (biror cherkovga qatnaydigan ibodatchilar); le curé et
ses ouailles kyure va uning qavmi.
ouais
intj fam ha (kesatish, ishonchsizlik) tu viens? – ouais, j’arrive
kelyapsanmi? – ha, kelyapman.
ouate
nf 1. momiq paxta; momiq; de l’ouate, de la ouate momiq paxtali;
2. momiq, vata; tampon d’ouate vata tampon.
ouaté,
ée
adj momiq paxta solingan, paxtali.
ouater
vt momiq paxta solmoq; il faut l’ouater, le ouater unga momiq
paxta solish kerak.
ouatine
nf vatin (astar bilan avra orasiga qo‘yiladigan sermomiq mato);
manteau doublé de ouatine vatin solingan palto.
ouatiner
vt vatin solmoq.
oubli
nm 1. unutish, esdan, yoddan chiqarish, esdan chiqarib qo‘yish;
l’oubli d’un nom, d’une date, d’un événement familiyani, sanani, hodisani
unutish; tomber dans l’oubli esdan chiqib ketmoq; 2. unutish, parishonlik,
parishonxotirlik, xayol qochganlik, xatolik; commettre, réparer un oubli xato
qilmoq, xatoni tuzatmoq; 3. o‘zini unutish, o‘z manfaatlaridan voz kechish;
oubli de soi-même o‘z manfaatlarini unutish; pratiquer l’oubli des injures
haqoratlarni kechirishni, unutishni rasm qilmoq.
oublier
I. vt 1. unutmoq, unutib, esdan chiqarib qo‘ymoq, esdan, yoddan,
xotirdan chiqarmoq; il oublie tout u hamma narsani esdan chiqarib qo‘yadi;
2. esdan chiqarib qo‘ymoq, unutib qo‘ymoq; oublier la pratique d’un métier
kasb malakasini esdan chiqarib qo‘ymoq; il apprend vite et oublie de
même u tez o‘rganadi va xuddi shunday esdan chiqaradi; 3. être oublié
esdan chiqib ketgan, unutilgan bo‘lmoq; se faire oublier o‘zi haqida
gapirmaydigan qilib qo‘ymoq, o‘zini unuttirmoq; je serais à ta place, je me
ferais oublier men sening o‘rningda bo‘lsam, mening haqimda
gapirmaydigan qilib qo‘yar edim; 4. unutmoq, esdan chiqarmoq, xotirdan
chiqarmoq; 5. yoddan chiqarmoq, xotirdan ko‘ tarilmoq, esdan chiqarmoq,
unutmoq; oublier l’heure vaqtni unutmoq; vous oubliez que c’est interdit
siz bu narsa taqiqlanganligini unutyapsiz; 6. unutmoq, esidan chiqarib
qo‘ymoq, unutib qoldirmoq; j’ai oublié mon parapluie au cinéma men
zontigimni kinoteatrda unutib qoldiribman; 7. unutm oq, esdan, yoddan
chiqarib yubormoq, esga olmay qo‘ymoq, xotirlamay qo‘ymoq; 8. unutm oq,
unutib, esdan chiqarib qo‘ymoq, esdan, yoddan, xotirdan chiqarmoq; vous
oubliez vos promesses siz va’dalaringizni unutib qo‘yyapsiz; vous oubliez
qui je suis siz mening kimligimni unutyapsiz; n’en parlons plus, j’ai tout
oublié bu haqda boshqa gapirmaylik, men hammasini unutdim; II. s’oublier
vpr 1. unutilmoq, esdan chiqib qolmoq, yoddan, xayoldan ko‘ tarilib ketmoq;
tout s’oublie hamma narsa unutiladi; 2. o‘zini unutmoq, esdan chiqarmoq;
iron il ne s’oublie pas u o‘zini unutmaydi, o‘z manfaatini esidan
chiqarmaydi; 3. kimligini unutmoq, esdan chiqarmoq; haddidan oshmoq; 4.
ishtoniga qilib qo‘ymoq; bulg‘amoq, bulg‘ab qo‘ymoq; le chat s’est oublié
dans la maison mushuk uyda bulg‘ab qo‘ydi.
oubliette
nf qamab qo‘yish uchun xizmat qiladigan alohida xona,
xilvatxona; les oubliettes d’un château qasrning alohida xilvatxonalari; fam
jeter, mettre aux oubliettes xilvatga chiqarib qo‘ymoq, esdan chiqarib
yubormoq, chetga surib qo‘ymoq; un acteur tomber dans les oubliettes
xilvatda qolgan aktyor.
oublieux,
euse
adj unutadigan, esdan chiqaradigan, unutuvchan,
faromushxotir; oublieux de unutuvchan; oublieuse de ses devoirs o‘z
vazifalarini unutuvchan.
oued
nm Afrikadagi qurib qoladigan daryo o‘zani.
ouest
I. nm 1. g‘arb, kun botish; chambre exposée, orientée à l’ouest
g‘arb tomonga joylashgan, qaragan xona; à l’ouest de g‘arb tomonida; 2.
g‘arb; la France de l’ouest G‘arbiy Fransiya; II. adj inv g‘arbiy, g‘arbdagi,
g‘arb tomondagi; g‘arb, g‘arbona; la côte ouest de la Corse Korsikaning
g‘arbiy qirg‘oqlari.
ouf
intj uf (yengil tortishni bildiradi); ouf! bon débarras uf! bittasidan
qutuldim; loc il n’a pas eu le temps de dire ouf uning miq etishga, biror
og‘iz so‘z aytishga vaqti bo‘lmadi.
oui
I. intj 1. ha; ha shunday, xuddi shunday, balli; ha; ha shunday, xuddi
shunday; êtes-vous satisfait? oui et non ko‘nglingiz to‘ldimi? ha ham
deyolmayman, yo‘q ham; mais oui ha, albatta; mon dieu oui e xudoyim-e,
ha; oui, bien sûr ha, albatta; ma foi, oui rost gapim, ha; eh! oui e! ha; ah
oui alors! ha, endi! eh bien oui juda yaxshi, ha; il dit toujours oui u har
doim ha deb javob beradi; ne dire ni oui, ni non na ha na yo‘q demaslik;
répondez-moi par oui ou par non menga ha yoki yo‘q deb javob bering; en
voulez-vous? undan xohlaysizmi? si oui, prenez-le agar ha desangiz, uni
oling; sont-ils français? lui, oui, mais elle, non ular fransuzlarmi? erkak
kishi, yo‘q, lekin ayol kishi, ha; 2. shundaymi? shunday emasmi? a? ah oui?
shundaymi? fam tu viens, oui? sen borasan, shundaymi? est-ce lui, oui ou
non? bu o‘shami, shundaymi yoki yo‘q? II. nm inv tarafdarlar, halar; les
millions de oui d’un référendum referendumdagi millionlab tarafdorlar; loc
pour un oui pour un non asossiz, arzimagan narsa uchun.
ouï-dire
nm inv ovoza, mish-mish gaplar; loc par ouï dire mish-mishlarga
qaraganda.
ouïe
nf 1. eshitish qobiliyati, eshitish; quloq; organes de l’ouïe eshitish
a’zolari; son perceptible à l’ouïe quloq eshita oladigan ovoz; avoir l’ouïe
fine qulog‘i o‘ tkir bo‘lmoq, kuy va ohanglarni yaxshi farq qilmoq; fam plais je
suis tout ouïe mening butun qulog‘im sizda; 2. pl oyquloq; attraper un
poisson par les ouïes baliqni oyqulog‘idan ushlab olmoq.
ouille
intj voy, vay, voy-voy (og‘riq, hayrat, norozilikni ifodalaydi).
ouïr
vt vx eshitmoq, tinglamoq; j’ai ouï dire que men eshitdimki.
ouistiti
nm uistiti (kichkina, uzun dumli maymun); fam un drôle de
ouistiti g‘alati nusxa.
oukase
ou ukase nm 1. farmon (hokimiyat oliy organining qonun kuchiga
ega bo‘lgan qarori); 2. buyruq; ko‘rsatma; namuna.
ouragan
nm 1. dovul, bo‘ron, to‘ fon; la mer des Antilles est souvent
agitée par des ouragans Antil dengizida tez-tez to‘fon bo‘lib turadi; arbres
arrachés par l’ouragan dovul qo‘parib tashlagan daraxtlar; 2. his-tuyg‘u
g‘alayoni, tug‘yon; un ouragan d’injures haqorat tug‘yoni.
ourdir
vt 1. techn bir miqdor eshmoq, pishitmoq, eshmoq; 2. o‘ylab
qo‘ymoq, niyat qilmoq, chalkashtirmoq, uyushtirmoq, qurmoq, to‘qimoq;
ourdir un complot fitna uyushtirmoq; c’est son habitude d’ourdir ces
sortes d’affaires bunday ishlarni to‘qib yurish uning odati.
ourlé,
ée
adj hoshiyalangan, hoshiya tutilgan, hoshiya solingan;
mouchoirs ourlés hoshiyalangan ro‘molcha.
ourler
vt 1. bukib, qayirib qo‘ymoq, chetini bostirmoq; 2. hoshiyalamoq,
hoshiya tutmoq, hoshiya solmoq; ourler un mouchoir ro‘molchani
hoshiyalamoq.
ourlet
nm hoshiya, jiyak, uqa; faire un ourlet à un pantalon shimga
hoshiya tikmoq; faux ourlet yasama hoshiya.
ours
nm inv 1. ayiq; ours brun, d’Europe et d’Asie qo‘ng‘ir ayiq,
Yevropa va Osiyo ayig‘i; ours polaire, ours blanc oq ayiq; 2. loc vendre la
peau de l’ours tug‘ilmagan bolaga beshik; tourner comme un ours en
cage jahl bilan borib kelib turmoq, huddi qafasdagi hayvonday; 3. ayiq
(o‘yinchoq); il dort encore avec son ours u hali ham ayiqchasi bilan
uxlaydi; 4. odamovi, yovvoyi; c’est un vieil ours bu eskitdan odamovi odam;
adj il devient de plus en plus ours u ancha odamovi bo‘lib boryapti.
ourse
nf urg‘ochi ayiq; une ourse et ses petits urg‘ochi ayiq va bolalari;
la Petite Ourse Kichik Ayiq, Kichik Y etti og‘ayni; la Grande Ourse Katta
Ayiq, Katta Yetti og‘ayni; l’étoile polaire appartient à la petite ourse
Shimol Qoziq yulduzi K ichik Ayiqqa taalluqli.
oursin
nm dengiz tipratikani; manger des huitres et des oursins ustritsa
va dengiz tipratikonlarini yemoq.
ourson
nm ayiq bolasi.
Do'stlaringiz bilan baham: