Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

MUSQUÉ

 

MYTHIQUE

 

 

 

354 

de  jazz  jaz  kuyi;  musique  de  variétés  varete  kuyi;  musique  classique 

(grande  musique) klassik kuy; musique  militaire, musique d’un régiment 

harbiy  musiqa  (orkestr),  polk  orkestri;  régiment  qui  marche  musique  en 

tête  boshida  orkestr  bilan  ketayotgan  polk;  école,  conservatoire  de 

musique  musiqa  maktabi,  konservatoriya;  dîner,  travailler  en  musique 

musiqa  ostida,  eshitib  ovqatlanmoq,  ishlamoq;  2.  musiqa  yozuvi,  musiqa 

asari;  marchant  de  musique  musiqa  asarlari  sotuvchisi;  3.  fam  nag‘ma, 

ashula,  qiliq,  ish (nutq  haqida); c’est toujours la  même  musique  doim  bir 

xil  nag‘ma;  fam  connaître  la  musique  bu  nag‘mani  bilmoq;  4.  kuyni 

eslatuvchi  ohang,  nag‘ma;  la  musique  des  oiseaux,  des  cigales 

qushlarning,  ninachining  nag‘masi;  5.  ohangdorlik,  uyg‘unlik;  la  musique 

d’un poème poemaning ohangdorligi, uyg‘unligi. 

musqué,  ée

  adj  1.  mushk  sepilgan;  2.  mushk  hidli;  rat  musqué  mushk 

hidli kalamush; bœuf musqué mushk hidli ho‘kiz. 

mustang

 nm yovvoyilashgan ot. 

musulman,  ane

  I.  n  musulmon;  II.  adj  islom  diniga  va  musulmonlarga 

oid; islom, musulmon, islom iy. 

mutant, ante

 adj, n biol mutant. 

mutation

1

 nf biol mutatsiya. 

mutation

2

  nf  1.  o‘zgarish;  il  est  en  plein  mutation  u  ayni  o‘zgarish 

paytida;  2.  o‘ tish  (bir  mansabdan  boshqa  bir  mansabga,  bir  sport  klubidan 

boshqa bir sport klubiga); 3. dr mulkni birovga o‘ tkazish; droits de  mutation 

egalik solig‘i (mulkni birovga o‘tkazganda solinadigan soliq). 

muter

  vt  boshqa  mansabga,  ishga  o‘ tkazmoq;  muter  un  fonctionnaire 

par  mesure  de  sanction  rozilikka  binoan  xizmatchini  boshqa  ishga 

o‘tkazmoq; il a été muté en province u qishloqqa ishga jo‘natilgan edi. 

mutilation

  nf  1.  cho‘loq,  nogiron  qilib  qo‘ymoq;  2.  buzib  ko‘rsatmoq; 

mutilation  de  statues,  de  tableaux  haykalchalarni,  rasmlarni  buzib 

ko‘rsatmoq; 3. kesib, qirqib, olib tashlamoq (matnning bir qismini). 

mutilé,  ée

  n  cho‘loq  odam,  mayib,  majruh,  nogiron,  invalid;  mutilé  de 

guerre urush nogironi; les  mutilés de la face urushda yuzidan yaralangan 

nogironlar. 

mutin

1

,  ine

  adj  litt  hazilkash,  xushchaqchaq  odam;  fillette  mutine 

xushchaqchaq qiz. 

mutin

2

 nm isyonchi, g‘alayonchi. 

mutiné, ée

 adj, n isyonchi, g‘alayonchi; des  marins  mutinés g‘alayonchi 

dengizchilar. 

mutiner

 

(se)

 vpr isyon, g‘alayon qilmoq, bosh ko‘ tarmoq; prisonniers qui 

se mutinent contre leurs gardiens o‘z qo‘riqchilariga qarshi bosh ko‘ targan 

mahbuslar. 

mutinerie

 nf isyon, g‘alayon, bosh ko‘ tarish; mutinerie de troupes harbiy 

qismlarning g‘alayonlari. 

mutisme

 nm 1. gunglik, soqovlik,  tilsizlik; 2. indamaslik, gapirmaslik,  jim  

turish,  sukunat,  sukut;  s’enfermer  dans  un  mutisme  opiniâtre  qaysarona 

sukunatga berilmoq. 

mutité

 nf gunglik, soqovlik, tilsizlik. 

mutualisme

 nm o‘zaro iqtisodiy yordam. 

mutualiste

  I.  adj  o‘zaro,  ikki  taraflama;  assurances  mutualistes  o‘zaro 

ishonch; II. n o‘zaro hamkorlik tashkiloti a’zosi. 

mutualité

  nf  o‘zaro  ishonch,  hamkorlik,  ikki  tomonlilik;  il  faut  cotiser 

pour bénéficier de la mutualité o‘zaro ishonchni ta’minlash uchun taqsimot 

nisbatini qilish kerak. 

mutuel, elle

 I. adj o‘zaro, ikki tomonlama; complaisance, responsabilité 

mutuelle  o‘zaro  iltifot,  majburiyat;  se  faire  des  concessions  mutuelles 

o‘zaro  yon  berishmoq;  établissement,  société  d’assurance  mutuelle 

o‘zaro  xavfsizlikni  ta’minlovchi  idora,  tashkilot;  II.  nf  o‘zaro  hamkorlik 

tashkiloti; une  mutuelle de fonctionnaires  amaldorlarning o‘zaro hamkorlik 

tashkiloti. 

mutuellement

  adv  o‘zaro,  ikki  tomonlama;  aidons-nous  mutuellement 

bir-birimizga o‘zaro yordam beraylik. 

mycénien, ienne

 adj mitsen va uning svilizatsiyasiga oid. 

mygale

 nf qushxo‘r o‘rgimchak. 

myocarde

 nm anat miokard; infarctus du myocarde miokard infarkti. 

myopathie

 nf méd miopatiya. 

myope

  I.  n  uzoqdan  ko‘rolmaydigan,  yaqindan  ko‘radigan  odam;  II.  adj  

uzoqni ko‘rolmaydigan, yaqindan ko‘radigan; fam il, elle est  myope comme 

une  taupe  u  ko‘rkalamushday  uzoqni  ko‘rolmaydi;  fig  kaltabin,  uzoqni 

ko‘rolmaydigan. 

myopie

 nf uzoqni ko‘rmaslik; fig myopie intellectuelle aqliy kaltabinlik. 

myosotis

 nm inv bo‘tako‘z. 

myriade

 nf son-sanoqsiz, behisob, juda ko‘p, tumonot. 

myriapodes

 nm pl zool ko‘poyoq, mingoyoq. 

myrrhe

  nf  mirra  (xushbo‘y  smola  turi  va  shunday  smola  beradigan 

daraxt). 

myrte

  nm  1.  mirt,  mirta  (doim  yashil,  xushbo‘y  buta);  2.  mirta  barglari; 

couronne de myrte mirtadan qilingan chambarak. 

myrtille

 nf chernika (mevasi va butasi); tarte aux myrtilles chernikali tort. 

mystère

1

  nm  1.  sirli  ibodat;  le  mystère  de  la  trinité  troitsaning  sirli 

ibodati;  2.  sir;  le  mystère  de  la  nature  tabiat  sirlari;  maison  pleine  de 

mystère siru-asrorga  to‘la  uy; 3. sir, maxfiy narsa, yashirin  ish; cela  cache, 

couvre  un  mystère  bu  sirni  yashiradi,  bekitadi;  voilà  la  solution  du 

mystère mana sirning yechimi; 4. sirlilik, maxfiylik, ajablik;  cela n’a plus du 

mystère  pour  lui  buning  unga  butunlay  ajab  joyi  yo‘q;  s’envelopper, 

s’entourer  de  mystère  maxfiylikka  o‘ralmoq;  chute!  mystère  jim!  sir;  5. 

muzqaymoqli  pirojnoye;  6.  Mystère  ovozdan  tez  uchuvchi  fransuz  harbiy 

samolyoti. 

mystère

2

 nm litt misteriya (O‘rta asrlarda diniy mavzulardagi drama). 

mystérieusement

 adv sirli, maxfiy, ajabli. 

mystérieux, euse

 adj 1. sirli, maxfiy, ajib; le hasard est  mystérieux  bu 

tasodif  sirli;  sentiments  mystérieux  maxfiy  tuyg‘ular;  lieu,  monde 

mystérieux  ajib  joy,  odamlar;  2.  sirli,  ajib,  g‘alati;  cette  histoire  est  bien 

mystérieuse bu voqea juda  g‘alati; 3. yashirin, maxfiy; dossier  mystérieux 

maxfiy  hujjatlar;  un  mystérieux  personnage  bir  maxfiy  kimsa;  4.  sirli, 

yashirin; un homme mystérieux sirli odam; n tu fais le mystérieux sen sirli 

bo‘lib ketyapsan. 

mysticisme

  nm  1.  mistika,  tasavvuf;  mysticisme  chrétien,  islamique 

nasroniy, islom tasavvufi; 2. mistitsizm. 

mystifiant,  iante

  adj  aldoqchi,  laqillatuvchi,  firibgar;  propagande 

mystifiante aldoqchi siyosat. 

mystificateur,  trice

  n  aldashga,  laqillatishga  usta  odam,  alodoqchi, 

firibgar;  mystificateur  littéraire  adabiy  aldoqchi;  adj  intentions 

mystificatrices aldoqchi g‘oya. 

mystification

 nf 1. aldash, laqillatish, aldamchilik,  firibgarlik; elle a été le 

jouet  d’une  mystification  u  bir  firibgarlikning  o‘yinchog‘i  bo‘ldi;  2. 

ko‘pchilikni aldash, laqillatish. 

mystifier

 vt 1. laqillatmoq, firib bermoq; les naïfs qu’on mystifie laqillatib 

ketishadigan soddalar; 2. ko‘pchilikni laqillatm oq; mystifier un peuple par la 

propagande tashviqot yo‘li bilan bir xalqni laqillatib kelmoq. 

mystique

  I.  adj  1.  sirli,  g‘aroyib,  aqlga  to‘g‘ri  kelmaydigan;  extase, 

expérience  mystique  g‘aroyib  jazava,  tajriba;  2.  mutasavvif,  tasavvufchi, 

so‘fiy;  3.  butun  dildan,  cheksiz;  amour,  patriotisme  mystique  cheksiz 

muhabbat, vatanparvarlik; II. n 1. mistik, mutasavvif,  tasavvufchi, so‘fiy; les 

grands  mystiques  chrétiens  ulug‘  nasroniy  tasavvufchilari;  2.  nf  mistika, 

tasavvuf; la mystique de la force, de la paix kuch, tinchlik mistikasi. 

mythe

  nm  afsona,  mif,  rivoyat,  asotir;  og‘izlarda  daston  bo‘lgan  voqea, 

hodisa;  2.  xayoliy,  yo‘q  narsa,  afsona;  fam  son  oncle  à  héritage  voris 

tog‘asi? c’est un  mythe bu afsona! 3. utopiya, xomxayol; le  mythe de l’âge 

d’or  oltin  asr  haqidagi  xomxayol;  afsona,  o‘rnashib  qolgan  tasavvur;  le 

mythe  du  flegme  britannique,  de  la  galanterie  française 

britaniyaliklarning  sovuqqonligi,  fransuzlarning  nazokati  haqidagi  o‘rnashib 

qolgan tasavvur. 

mythifier

  vt  afsonalashtirmoq,  bo‘rttirib,  orttirib  yubormoq;  mythifier  le 

rôle du professeur o‘qituvchining rolini bo‘rttirib yubormoq. 

mythique

  adj  afsonaviy,  afsonadan  kelib  chiqadigan;  inspiration, 

tradition  mythique  afsonadan  kelib  chiqadigan  ishonch,  an’ana;  héros 

mythique afsonaviy qaxramon.