Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet347/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   343   344   345   346   347   348   349   350   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


M.T.S. 

MUR


 

 

 



352 

M.T.S. 


nm inv système M.T.S. M TS sistemasi (metr, tonna, sekund). 

mucosité


 nf shilimshiq parda. 

mucoviscidose

 nf shilliq parda kasalligi. 

mucus


 nm inv shilimshiq parda. 

mue


  nf  1.  tullash,  po‘st  tashlash,  shox  tashlash;  2.  tashlangan  po‘st; 

trouver  la  mue  d’un  serpent  ilonning  tashlagan  po‘stini  topib  olmoq;  3. 

ovozning do‘rillashi (voyaga yetgan bolalarda). 

muer


  I.  vi  1.  tullamoq,  po‘st  tashlamoq,  shox  tashlamoq  (hayvonlar); 

insecte qui  mue po‘st  tashlaydigan  hasharot; 2. do‘rillamoq (ovoz); sa  voix 

mue  uning  ovozi  do‘rillayapti;  les  enfants  muent  entre  onze  et  quatorze 

ans  o‘n bir  bilan o‘n  to‘rt yoshlar orasida bolalarning ovozi do‘rillaydi;  II.  se 

muer  vpr  litt  (en)  aylanmoq;  ses  désirs  se  sont  mués  en  réalités  uning 

istaklari ro‘yobga chiqdi. 

muet,  ette

  I.  adj  1.  soqov,  gung,  gungalak,  tilsiz;  il  est  muet  de 

naissance  u  tug‘ma  soqov;  sourd  et  muet  gung,  gungalak,  kar-soqov;  2. 

gapirmaydigan,  so‘zsiz,  jim;  être,  rester  muet  d’étonnement,  de  peur 

hayratdan,  qo‘rquvdan  tili  kalimaga  kelmay  qolmoq,  tili  tanglayiga  yopishib 

qolmoq;  être  muet  comme  une  carpe  miq  etm aydi,  og‘ziga  suv,  tolqon 

solganday;  rôle  muet  pantomima;  3.  izohsiz,  javobsiz,  hech  narsa 

deyilmagan;  le  règlement  est  muet  sur  ce  point  qarorda  bu  haqda  hech 

narsa  deyilmagan;  4.  so‘zsiz,  ovozsiz,  yashirin,  pinhon,  dildagi,  ichki 

(hissiyot);  muette  protestation  so‘zsiz  norozilik;  de  muets  reproche 

ovozsiz  ginalar;  joie  muette  dildan  xursandchilik;  5.  ovozsiz,  tovushsiz; 

clavier  muet ovoz bermaydigan klavish; cinéma, film  muet ovozsiz kino; 6. 

talaffuz  qilinmaydigan;  e,  h  muet  talaffuz  qilinmaydigan  e,  h;  7.  yozuvsiz; 

une carte  muette yozuvsiz, kontur xarita; II.  n 1. soqov,  gung, gungalak; 2. 

nm ovozsiz kino. 

muezzin


 nm muazzin, so‘ fi. 

mufle


1

 nm tumshuq (hayvonlarda); mufle de bœuf ho‘kizning tumshug‘i. 

mufle

2

  nm,  adj  beadab,  dag‘al,  qo‘pol,  to‘nka;  se  conduire  comme  un 



mufle o‘zini  qo‘pol  tutmoq; ce qu’il peut être  mufle! shuchalar ham  to‘nka 

bo‘ladimi! 

muflerie

 nf beadablik, dag‘allik, qo‘pollik, to‘nkalik. 

mufti

 nm mufti. 



mugir

  vi  1.  bo‘kirmoq  (yirik  qoramol);  2.  bo‘kirmoq,  o‘kirmoq;  le  vent 

mugissait shamol o‘kirar edi. 

mugissement

 nm bo‘kirmoq, o‘kirmoq. 

muguet


  nm marvaridgul;  offrir  un  brin  de  muguet  le  1  er  mai  birinchi 

mayga  bir  tutam  marvaridgul  sovg‘a  qilmoq;  savonnette  au  muguet 

marvaridgulli sovun. 

mulâtre, mulâtresse

 n, adj mulat, duragay (oq va qora tanli er-xotindan 

tug‘ilgan bola); fillette mulâtresse mulat qiz. 

mule

1

 nf balandroq poshnali yoki orqasi ochiq ayollar shippagi. 



mule

2

 nf xachir (urg‘ochisi); monter une  mule xachirga minmoq;  loc fam  



chargé  comme  une  mule  juda  ko‘p  yuk  yuklatilgan;  capricieux,  têtu 

comme une mule eshakday qaysar. 

mulet

1

  nm  xachir  (erkagi);  loc  fam  être  chargé  comme  un  mulet  ko‘p 



yuk yuklatilgan bo‘lmoq; têtu comme un mulet eshakday qaysar. 

mulet


2

 nm baliqning bir turi. 

muletier,  ière

  I.  nm  xachir  haydovchi;  II.  adj  chemin,  sentier  muletier 

xachir  yo‘li,  so‘qmog‘i;  piste  muletière  xachir  izi;  xachir  chopiladigan  joy 

(otchopar). 

mulot

 nm dala sichqoni. 



multicolore

 adj ko‘p rangli, rangdor, ola-bula; oiseaux multicolores ko‘p 

rangli qushlar. 

multicoque

  nm  ko‘p  korpusli  kema;  les  catamarans  et  les  trimarans 

sont des multicoques katamaran va trimaran ko‘p korpusli kema. 

multiforme

 adj turli, turli kurinishdagi, har xil; une menace multiforme et 

imprécise turli ko‘rinishdagi va noaniq xavf. 

multilatéral,  ale,  aux

 adj ko‘p  tomonlama;  accords  multilatéraux ko‘p 

tomonlama shartnomalar. 

multimillionnaire

 adj, n multimillioner. 

multinational, ale, aux

 I. adj ko‘p millatli; II. nf ko‘p millatli firma. 

multiple

 I. adj 1. turli, turli-tuman, xilma-xil, har xil; une réalité multiple et 

complexe  turli-tuman va murakkab voqelik; 2. karrali, qoldiqsiz bo‘linadigan; 

21  est  multiple  de  7  21  7ga  qoldiqsiz  bo‘linadigan  son;  3.  ko‘p,  turli  xil; 

activités,  aspects,  causes  multiples  turli  xil  faoliyatlar,  ko‘rinishlar, 

sabablar;  II.  nm  1.  karrali;  tout  multiple  de  deux  est  pair  ikkining  hamma 

karralilari juft sonlar; le plus petit commun multiple de deux nombres ikki 

sonning  eng  kichik  umumiy  karrasi;  2.  bir  necha  elektr  apparatlarini  bir 

manbaga ulashda xizmat qiladigan moslama, pristavka. 

multiplicande

 nm math ko‘payuvchi. 

multiplicateur, trice

 adj, nm ko‘paytiruvchi, multiplikator. 

multiplicatif,  ive

  adj  ko‘paytiruvchi;  signe  multiplicatif  ko‘paytirish 

belgisi. 

multiplication

  nm  1.  ko‘payish;  2.  ko‘payish,  ko‘paytirish;  la 

multiplication  des  bactéries  bakteriyalarning  ko‘payishi;  multiplication 

végétative vegetativ (qalamcha, parxish va boshqa yo‘llar bilan) ko‘paytirish; 

3. math yeo‘paytirish; table de multiplication ko‘paytirish jadvali. 

multiplicité

  nf  ko‘plik;  la  multiplicité  des  inventions  kashfiyotlarning 

ko‘pligi. 

multiplier

  I.  vt  1.  ko‘paytirmoq,  oshirmoq,  kengaytirmoq;  multiplier  les 

exemplaires  d’un  texte  matnning  nusxalarini  ko‘paytirmoq;  multiplier  les 

essais  sinovlar  sonini  oshirmoq;  2.  ko‘paytirmoq;  sept  multiplié  par  neuf 

yetti  karra  to‘qqiz,  to‘qqiz  marta  yetti;  II.  se  multiplier  vpr  1.  ko‘paymoq, 

oshmoq,  kengaymoq;  2.  urchimoq,  bolalamoq,  ko‘paymoq;  les  souris  se 

multiplient très vite sichqonlar juda tez ko‘payadi. 

multipropriété

  nf  ko‘p  egalik  (ko‘pchilik  bo‘lib  bir  narsaga  navbatma 

navbat  egalik  qilish);  il  a  acheté  un  appartement  à  la  montagne  en 

multipropriété u tog‘da ko‘p egalik asosida xonadon sotib oldi. 

multirisque

  adj  ko‘p  xavf-xatarni  o‘z  ichiga  oluvchi,  ko‘p  tarmoqli; 

assurance multirisque ko‘p xavf-xatarni o‘z ichiga oluvchi sug‘urta. 

multitude

 nf 1. juda ko‘p, bir  talay, bir  to‘da; une  multitude de visiteurs 

entra  (entrèrent)  bir  talay  tashrif  qiluvchilar  kirishdi;  2.  olomon,  to‘da;  la 

multitude  qui  accourait  pour  voir  la  vedette  kino  yulduzini  ko‘rgani 

olomon yugirib kelar edi. 

muni, ie


 pp munir fe’lining o‘ tgan zamon sifatdoshi. 

municipal,  ale,  aux

  adj  munitsipalitetga  oid,  munitsipalitet;  conseil 

municipal  munitsipalitet  kengashi;  élections  municipales  munitsipalitetga 

saylovlar; piscine municipale munitsipalitet basseyni, hovuzi. 

municipalité

  nf  munitsipalitet  (uning  mahkamasi,  idorasi,  a’zolari);  la 

municipalité  d’une  commune  comprend  le  maire,  ses  adjoints  et  les 

conseillers  municipales  kommuna  munitsipaliteti  hokim,  uning  muovinlari 

va munitsipalitet maslahatchilaridan tashkil topadi. 

munificence

  nf  olihimmatlik,  olijanoblik,  hotamtoylik,  qo‘li  ochiqlik; 

donner avec munificence hotam toylik bilan bermoq. 

munir


  I.  vt  1.  ta’minlamoq,  jihozlamoq,  qurollantirmoq;  munir  un 

voyageur  d’un  peu  d’argent  sayohatchini  bir  oz  pul  bilan  ta’minlamoq; 

caméra  munie  de  deux  objectifs  ikkita  ob’ektiv  bilan  jihozlangan 

kinokamera;  II.  se  munir  vpr  (de)  g‘amlab,  tayyorlab,  hozirlab  olmoq;  se 

munir  d’un  imperméable  plashch  hozirlab  olmoq;  se  munir  de  patience 

sabr qilmoq. 

munitions

  nf  pl  o‘q-dorilar;  entrepôt  d’armes  et  de  munitions  qurol-

yarog‘ va o‘q-dorilar ombori. 

muphti


 nm voir mufti. 

muqueuse


 nf shilliq parda. 

muqueux,  euse

  adj  1.  shilliq,  shilimshiq;  2.  shilliq  ishlab  chiqaradigan; 

membrane muqueuse shilliq parda. 

mur

 nm 1. devor; bâtir,  élever,  abattre un  mure devor urmoq, qurmoq, 



buzmoq;  fermer  de  murs  devor  bilan  o‘ramoq;  un  vieux  mur  croulant 

nurayotgan  eski  devor;  il  est  arrivé  dans  nos  murs  u  bizning  shaharga 

keldi;  2.  devorning  ichki  qismi;  mettre  des  tableaux  aux  murs  rasmlarni 

devorga  osmoq;  horaire  affiché  au  mur  devorga  osilgan  jadval;  loc  entre 

quatre  murs  to‘rt  devor  ichida  yashamoq;  3.  loc  raser  les  murs  devorga 

yopishib  olmoq;  sauter,  faire  le  mur  so‘roqsiz  tashlab  ketmoq  (xizmat 

joyini); se cogner, se taper la tête contre les murs noumid bo‘lmoq, tarvuzi 

qo‘ltig‘idan  tushmoq;  mettre  qqn  au  pied  du  mur  birovni  iskanjaga,  qiyin-




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   343   344   345   346   347   348   349   350   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish