Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet346/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   342   343   344   345   346   347   348   349   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


MOUTONNÉ

 

M.S.T. 



 

 

351 



ketaveradigan  odam;  2.  qo‘y  terisi;  manteau  en  mouton  doré  sigeykadan 

qilingan  po‘stin;  3.  qo‘y  go‘shti;  gigot,  côtelette  de  mouton  qo‘yning  soni, 

qo‘y go‘shtidan  tayyorlangan kotlet; 4. fig  c’est un  mouton bu  go‘l, laqma, 

sodda, har  narsaga, kimga ishonaveradigan odam; 5. chaqimchi, ayg‘oqchi, 

sotqin,  tilchi  (qamoqxonalarda);  6.  ko‘pikli  to‘lqin,  mavj,  barra  bulut,  bir 

qatlam  chang;  j’ai  balayé  les  moutons  men  changlarni  supurdim;  7. 

shibbalagich. 

moutonné, ée

 adj 1.  jingalak,  qo‘ng‘ iroq;  2.  ciel  moutonné patila-patila, 

pag‘a-pag‘a bulutli osmon. 

moutonnement

  nm  le  moutonnement  des  vagues  to‘lqinlarning 

ko‘piklanishi, mavjlanishi. 

moutonner

  vi  1.  ko‘pirmoq,  mavjlanmoq;  mer  qui  moutonne 

mavjlanayotgan dengiz; 2. fatila-fatila bo‘lib ko‘rinmoq. 

moutonnier,  ière

  adj  go‘l,  laqma,  sodda,  har  qanday  narsaga,  kimga 

ishonaveradigan; une foule moutonnière laqma olomon. 

mouture


  nf  1.  tortish,  un  tortish;  2.  ko‘p  ishlatilgan,  chaynalgan,  siyqasi 

chiqqan;  c’est  au  moins  la  troisième  mouture  de  son  article  bu  uning 

maqolasiga kamida uchinchi qaytish. 

mouvant, ante

 adj 1. harakatlanuvchi, o‘zgaruvchi, selkillovchi; la nappe 

mouvante des blés selkillab turgan bug‘doypoyalar; une pensée mouvante 

o‘zgaruvchan  fikr;  2.  qimirlab  turadigan,  bo‘sh;  qalqib,  likkillab,  bilqillab 

turadigan;  terrain  mouvant  bo‘sh  yer;  sables  mouvants  bilqillama 

qumloqlar. 

mouvement

  nm  1.  harakat;  le  mouvement  d’un  corps  tananing 

harakati;  direction  d’un  mouvement  harakatning  yo‘nalishi;  force, 

intensité d’un  mouvement harakat kuchi,  tezligi;  mouvement  rapide, lent 

tez, sekin harakat;  2. harakat,  qim irlash; attitudes, positions, postures, et 

mouvements  holatlar,  joylashishlar,  turishlar  va  harakatlar;  mouvements 

vifs,  lents,  aisés,  maladroits  dadil,  sekin,  yengil,  qo‘pol  harakatlar;  un 

mouvement du bras, du cou, de la jambe  qo‘l, bo‘yin, oyoq harakati; loc 

faire  un  faux  mouvement  og‘ritadigan  harakat  qilmoq;  mouvements  de 

gymnastiques,  de  nage  gimnastik,  suzish  harakatlari;  mouvement 

inconscient,  automatique  beixtiyor,  g‘ayriixtiyoriy  harakat;  loc  en  deux 

temps,  trois  mouvements  hash-pash  deguncha;  le  mouvement 

harakatchanlik;  aimer  le  mouvement  harakatchanlikni  yaxshi  ko‘rmoq;  3. 

harakat,  joyini  o‘zgartirish,  ko‘chib  yurish;  le  mouvement  d’une  foule 

olomonning ko‘chib yurishi; le  mouvement des avions  sur un aérodrome 

samolyotlarning  ayerodromdagi  harakati;  mouvements  de  marchandises 

tovarlar  harakati;  il  y  a  du  mouvement  dans  cette  ville  bu  shaharda 

jonlanish bor; mouvements de troupes harbiy qismlarning harakatlari; 4. en 

mouvement harakatga, harakatda;  mettre un  mécanisme  en  mouvement 

biror mexanizmni harakatga keltirmoq; toute la maison  est en  mouvement 

butun  uy  harakatda;  5.  jon,  jonlilik;  il  y  a  du  mouvement  dans  ce  film  bu 

filmda  jonlilik  bor;  6.  mus  marom,  maqom;  7.  notekislik,  baland-pastlik; 

mouvement  de  terrain  yerning  baland-pastligi;  8.  techn  harakat,  yurish; 

mouvement  d’horlogerie  soat  mexanizmlarining  yurishi;  9.  kechinmalar, 

tuyg‘ular,  ehtiroslar;  litt  les  mouvements  de  l’âme,  du  cœur  qalb,  yurak 

kechinmalari,  junbushi;  mouvements  intérieurs  ichki  kechinmalar;  loc  un 

bon  mouvement  yaxshi  ish,  qiliq;  mouvements  divers  katta  ta’sir;  10. 

ijtimoiy  tuzimdagi  o‘zgarishlar,  harakatlar;  le  parti  du  mouvement  harakat 

partiyasi;  fam être dans le  mouvement urf bo‘ lgan  g‘oyalarga ergashmoq; 

11. kollektiv harakatlar;  mouvement  révolutionnaire,  syndical revolutsion, 

kasabachilar  harakatlari;  mouvement  littéraire,  artistique  adabiy,  ba’diy 

harakatlar;  12.  o‘zgarish;  mouvements  de  la  population  aholining 

o‘zgarishi; mouvements des prix narx-navoning o‘zgarishi. 

mouvementé,  ée

  adj  1.  notekis,  baland-past;  terrain  mouvementé 

notekis  yer;  2.  litt  jonli,  ehtirosli;  poursuite,  arrestation  mouvementée 

kutilmagan quvishlar, qamoqqa olishlar. 

mouvoir

  I.  vt  1.  harakatga  keltirmoq,  qimirlatmoq;  mouvoir  ses 

membres  avec  difficulté  tan  a’zolarini  bazo‘r  qimirlatmoq;  machine  mue 

par  l’électricité  stanok  elektr  quvvati  bilan  harakatlanadi;  2.  litt  undamoq, 

qo‘zg‘atmoq,  majbur  qilmoq;  les  raisons,  les  forces  qui  le  meuvent  aql, 

kuch uni undayapti; II. se  mouvoir vpr qimirlamoq, harakatlanmoq; il peut à 

peine  se  mouvoir  u  bazo‘r  qimirlay  oladi;  se  mouvoir  dans  un  univers 

factice,  dans  le  mensonge  g‘ayritabiiy  olamda,  yolg‘on  og‘ushida 

yashamoq. 

moyen


1

,  enne


  adj  1.  o‘rta,  o‘rtadagi;  le  cours  moyen  d’un  fleuve 

daryoning  o‘rta  oqim i;  moyen  terme  o‘rtasi,  o‘rta  chegarasi;  cours  moyen 

boshlang‘ich  sinf;  2.  o‘rta,  o‘rtacha;  être  de  taille  moyenne  o‘rta  bo‘yli 

bo‘lmoq;  poids  moyen  o‘rta  og‘irlik;  âge  moyen  o‘rta  yosh;  classes 

moyennes  o‘rta  sinflar;  3.  o‘rtacha,  oddiy;  le  français  moyen  o‘rtacha 

fransuz;  le  lecteur  moyen  oddiy  o‘quvchi;  4.  o‘rtacha,  o‘rta-miyona,  yaxshi 

ham emas, yomon ham emas; qualité  moyenne o‘rtacha sifat; intelligence 

moyenne  o‘rtacha aql;  résultats  moyens o‘rtacha natija; il est très  moyen 

en  français  u  fransuz  tilidan  o‘rta-miyona;  5.  o‘rtacha;  température 

moyenne annuelle d’un lieu biror joyning o‘rtacha yillik harorati. 

moyen

2

  nm  1.  vosita,  chora,  iloj,  imkon,  imkoniyat,  tadbir,  yo‘l;  la  fin  et 



les  moyens  oqibat  va  imkoniyat;  les  moyens  de  faire  qqch  biror  narsa 

qilishning  chorasi;  par  quel  moyen?  qaysi  yo‘l  bilan?  trouver  moyen  de 

ilojini  topmoq;  s’il  en  avait  le  moyen,  les  moyens  agar  uning  imkoniyati 

bo‘lganda edi;  avoir, laisser  le choix des  moyens vosita  tanlash  imkoniga 

ega bo‘lmoq, vosita  tanlash  imkonini birovga bermoq; il a essayé tous les 

moyens u barcha choralarni ishlatib ko‘rdi; moyen efficace, un bon moyen 

ta’sirchan  yo‘l,  yaxshi  yo‘l;  moyen  provisoire,  insuffisant  vaqtincha, 

yetishmaydigan chora; loc se débrouiller avec les  moyens du bord qo‘lida 

bor narsalardan foydalanib, ilojini qilmoq; employer les grands moyens bor 

imkoniyatlarni  ishga solmoq; il y  a  moyen, il n’y a pas  moyen de iloji  bor; 

iloji  yo‘q;  il  n’y  a  pas  moyen  de  le  faire  obéir,  qu’il  soit  à  l’heure  uni 

vaqtida  kelishga  bo‘ysundirishning  chorasi  yo‘q;  pas  moyen!  iloji  yo‘q! 

moyen  d’action,  de  défense,  de  contrôle  harakat,  himoya,  nazorat  qilish 

vositalari; moyens de transport tashish vositalari; par le moyen de yordami 

bilan,  tufayli; au  moyen de yordamida, orqali; se diriger  au  moyen d’une 

boussole  kompas  yordamida  yurmoq;  2.  pl  imkon,  imkoniyat,  kuch-qudrat; 

les  moyens physiques d’un sportif sportchining jismoniy imkoniyatlari; il a 

de grands  moyens  uning imkoniyatlari katta; être en possession de tous 

ses  moyens hamma imkoniyatlarga ega bo‘lmoq; perdre ses  moyens à un 

examen  im tihonda  o‘z  imkoniyatlarini  boy  bermoq;  3.  imkoniyat,  mablag‘, 

boylik;  ses  parents  n’avaient  pas  les  moyens  de  lui  faire  faire  des 

études  uning  ota-onasining  uni  o‘qitish  uchun  imkoniyatlari  yo‘q  edi;  c’est 

trop  cher,  c’est  au-dessus  de  mes  moyens  bu  juda  qimmat,  bu  mening 

imkoniyat darajamdan yuqori; fam il a les moyens uning puli bor. 

Moyen

 

Âge



 nm O‘rta asr;  les hommes, les  villes du  moyen âge O‘rta 

asr odamlari, shaharlari. 

moyenâgeux,  euse

  adj  1.  O‘rta  asrga  oid,  O‘rta  asr;  costume 

moyenâgeux  O‘rta  asr  kiyimi;  2.  péj  almisoqdan  qolgan;  des  procédés 

moyenâgeux almisoqdan qolgan uslublar. 

moyen-courrier

  nm  o‘rta  masofaga  uchuvchi  transport  samolyoti;  des 

moyen-couriers  et  des  long-courriers  o‘rta  va  uzoq  masofaga  uchuvchi 

transport samolyotlari. 

moyennant

  prép  yordamida,  vositasi  bilan,  orqali;  acquérir  une  chose 

moyennant  un  prix  convenu  ma’ lum  narx  vositasi  bilan  bir  narsaga  ega 

bo‘lmoq;  donnez-moi  de  l’argent,  moyennant  quoi  je  ferai  le  travail 

menga puldan berib turing, uning yordamida men ish qilaman. 

moyenne


  nf  1.  la  moyenne  arithmétique  de  plusieurs  nombres  ko‘p 

sonning o‘rtacha arifmetik miqdori; calculer la  moyenne des températures 

à paris au mois d’août avgust  oyining Parijdagi o‘rtacha haroratini hisoblab 

chiqmoq; rouler  à une  moyenne de  70  km/h o‘rtacha 70 km; soat  tezlikda 

yurmoq; faire 70, du 70 de moyenne o‘rtacha yetmishdan bosmoq; avoir la 

moyenne  à  un  examen  imtihonning  yarim  bahosini  olmoq  (umumiy 

bahoning yarmini); fam cela fait une  moyenne buning  o‘rni  to‘lanib  qoladi; 

en moyenne u o‘rta hisobda kuniga 8 soatdan ishlayapti;  2. o‘rtacha, oddiy; 

la moyenne des Français oddiy fransuzlar; une intelligence au-dessus de 

la moyenne o‘rtachadan yuqoriroq aql. 

moyennement

 adv o‘rtacha, o‘rta-miyona; oz ham, ko‘p ham emas; aller 

moyennement vite o‘rtacha tezlikda yurmoq. 

moyeu


 nm gupchak, vtulka;  moyeu de  volant, d’hélice rulning vtulkasi; 

pl des moyeux parrakning gupchagi. 

M.S.T. 

nf  inv  abrév  maladie  sexuellement  transmissible  jinsiy  aloqa 

yo‘li bilan yuqadigan kasallik. 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   342   343   344   345   346   347   348   349   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish