Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet130/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


DÉCAPITER

 

DÉCHIQUETÉ



 

 

 



135 

décapiter 

vt 1. boshini tanasidan judo qilmoq; 2. tepasini, uchini qirqmoq; 

décapiter  un  arbre  uchini  kesmoq  (daraxt);  3.  tepasini  buzmoq,  sindirib 

tashlamoq;  décapiter  un  complot  fitnani  boshliqsiz  qoldirmoq,  fitna 

boshlig‘ini yo‘q qilmoq. 

décapoter 

vt tepasini, ustini, qopqog‘ini ochmoq, ko‘ tarib qo‘ymoq. 

décapsuler 

vt shishaning qopqog‘ini olib tashlamoq, ochmoq. 

décapsuleur 

nm ochqich. 

décarcasser  (se) 

vpr  biron  natijaga  erishmoq  uchun  qattiq  harakat 

qilmoq, urinmoq. 

décatir 


vt bug‘lash yo‘li bilan kirishmaydigan qilmoq. 

décavé,  ée 

adj  xonavayron  bo‘lgan,  qimorga  yutqizgan,  bor-yo‘g‘idan 

ajralgan;  o‘zini  oldirgan,  ta’bi  xira,  xafa,  ezilgan,  dili  xufton,  ruhi  tushgan, 

gangigan, ma’yus. 

décéder 


vi  qazo  qilmoq,  ko‘z  yummoq,  jon  bermoq,  olamdan  o‘tmoq, 

vafot etm oq, o‘lmoq. 

déceler 

vt  1.  topmoq,  ko‘rmoq,  payqab,  sezib  qolmoq,  ochmoq;  se 

déceler ochilmoq, ko‘rinmoq, ko‘zga tashlanmoq, namoyon bo‘lmoq. 

décélération 

nf harakat tezligini pasaytirish, kamaytirish, ozaytirish. 

décembre 

nm  dekabr,  kalendardagi  12-oy;  en  décembre,  au  mois  de 

décembre dekabr oyida. 

décemment 

adv  odob,  odamshavandalik  bilan,  xushxulq,  durust, 

binoyidek,  yaxshigina,  odob-axloq  chegarasidan  chiqmasdan,  odob  saqlab; 

décemment vêtu bejirim kiyingan. 

décence 

nf  odoblilik,  odob-axloqlilik,  odob,  tartib,  xushxulqlik, 

odamshavandalik, uyatchanglik, nomuslilik, ibolik, hayo; garder, observer la 

décence odob saqlamoq; avoir un  maintien plein de décence o‘zini odobli 

tutmoq, durust tutmoq, kam tarlik. 

décennal, ale 

adj o‘n yillik. 

décennie 

nf o‘n yillik davr. 

décent,  ente 

adj  1.  odobli,  axloqli,  tartibli,  xushxulqli,  odamshavanda, 

uyatchang, odobli, kamtarin; 2. kamtar, tortinchoq, hayoli, to‘g‘ri muomalali. 

décentralisation 

nf markazlashuvni buzish, o‘zgartirish, tarqoqlik. 

décentraliser 

vt markazdan uzoqlashtirmoq. 

décentrer 

vt diqqatni chalg‘ itmoq, markazni ko‘chirmoq. 

déception 

nf  kongilsizlik,  ranj,  alam,  dilisiyohlik,  ko‘ngil  qolish,  sovish, 

ixlosi qaytish, umidsizlik; cruelle déception qattiq ranjish; causer, éprouver 

une déception ko‘ngilni ranjitm oq, sovitmoq. 

décerner 

vt  taqdim  etmoq,  bermoq,  berishga  qaror  qilmoq,  belgilamoq, 

hadya, tortiq qilmoq. 

décevoir 

vt  1.  aldamoq,  chalg‘itmoq,  yanglishtirmoq;  2.  ko‘ngilni 

qoldirmoq, sovutmoq, xafa qilmoq, hafsalasini pir qilmoq, ixlosini qaytarmoq; 

décevoir les attentes umidini, ishonchini puchga chiqarmoq (oqlamaslik). 

déchaîné,  ée 

adj 1. zanjirdan bo‘shatilgan, qo‘yib yuborilgan (it haqida); 

2.  avjga  mingan,  g‘oyat  kuchaygan,  zo‘raygan,  pishqirgan,  quturgan 

(shamol, bo‘ron haqida); 3. fig o‘ ta bebosh, axloqsiz, buzuqi, shaloq. 

déchaînement 

nm 1. zanjirdan bo‘shatish, qo‘yib yuborish (it haqida);  2. 

jazavasi  tutish,  g‘oyat  kuchayish,  zo‘rayish,  pishqirish,  quturish  (shamol, 

bo‘ron);  3.  axloqsizlik,  haddan  oshish,  avjga  minish,  jazava,  o‘ta  beboshlik; 

déchaînement de haine nafrati avji, oshishi, g‘azabining avjga chiqishi. 

déchaîner 

I. vt 1. itni zanjiridan  bo‘shatmoq,  qo‘yib yubormoq; 2. zavqini 

keltirmoq, 

ishtiyoqni 

uyg‘otmoq, 

orttirmoq; 

déchaîner 

des 


applaudissements kuchli  olqishlamoq; II.  se déchaîner vpr  qattiq jazavasi 

tutmoq,  hayajonga  tushmoq,  g‘azablanmoq,  tutaqib,  qizishib  ketmoq,  to‘s-

to‘polon qilmoq, quturmoq, kuchaymoq, zo‘raymoq (shamol, bo‘ron haqida); 

se déchaîner contre qqn birovga zahrini to‘kib solmoq, g‘azablanmoq. 

déchanter 

vi fam 1. popugini  pasaytirib  qo‘ymoq, dumog‘idan  tushirmoq, 

ohanggini  o‘zgartirmoq;  2.  ko‘ngli  qolmoq,  ixlosi  qaytmoq,  hafsalasi  pir 

bo‘lmoq, umidi puchga chiqmoq. 

décharge 

nf  I.  1.  yukini  tushirish,  yukdan  bo‘shatish,  yuki  kamayishi, 

yengillatish;  2.  otish,  zalp,  o‘q  otish,  uzish,  baravariga  o‘q  otish;  faire  une 

décharge  baravariga  o‘q  uzmoq;  3.  (elektrda)  elektrsizlantirish, 

elektirsizlanish, 

keskinlikni 

yumshatish, 

yengillatish; 

décharge 

atmosphérique  muhitni  zararsizlantirish;  décharge  disruptive  uzuq-uzuq 

o‘q otish,  teshadigan o‘q uzish; décharge électrique elektrsizlantirish; 4. fig 

yengil  tortish,  tinchlanish,  yengil  tortish;  pour  la  décharge  de  sa 

conscience vijdon pok,  toza bo‘lsin uchun, vijdon azobga  tushmaslik uchun; 

II. 1. suvni qochiradigan nov, tarnov, zahkash, ariq; 2. axlat o‘rasi, axlatxona, 

axlat  tepa;  3.  qaznoq,  kichkina  omborxona;  4.  aybdor  foydasiga  ko‘rsatma, 

oqlash  (sudda);  témoin  à  décharge  himoyachi,  advokat,  himoya  guvohi;  à 

la décharge de qqn birovning  himoyasiga, himoyasi  uchun; 5. oqib ketishi, 

oqib  tugashi  (suyuqlik);  6.  tilxat,  qonuniy  hujjat,  bekor  qiluvchi,  to‘lovchi, 

uzuvchi hujjat, o‘chiruvchi majburiyat, oqlovchi hujjat. 

déchargement 

nm 1. yukni  tushirish, yukdan  bo‘shatish, yengillatish;  2. 

o‘q otish. 

décharger 

I.  vt  1.  yukni  tushirmoq,  yukdan  bo‘shatmoq,  ag‘darmoq, 

to‘kmoq,  tashlamoq; 2. yengillashtirmoq, bo‘shatmoq; décharger son cœur 

yuragini  bo‘shatmoq,  qalbini  ochib  tashlamoq,  yuragini  dardini  ochib 

tashlamoq;  décharger  sa  rate,  sa  bile  fam  zarda,  zahar,  jaxlini  sochmoq, 

to‘kmoq;  décharger  son  estomac  qornini  bo‘shatmoq,  yengillashmoq; 

décharger de qqch biron narsadan qutulmoq, xalos bo‘lmoq; 3. otmoq, otib 

bo‘shatmoq; décharger un fusil miltiq otm oq;  4.  elektrsizlantirmoq,  elektrni 

yo‘qotmoq;  5.  yoqimli,  dilxush  ko‘rsatma,  ma’lumot,  guvohlik  bermoq; 

décharger un accusé aybdor  foydasiga guvohlik bermoq;  6. techn  loyihani 

soddalashtirmoq,  oydinlashtirmoq;  II.  se  décharger  vpr  qutulmoq,  xalos, 

ozod bo‘lmoq, boshidan soqit qilmoq; se décharger de qqch sur qqn aybini 

birovga yuklamoq, ag‘darmoq, qo‘ymoq; il se décharge  sur eux du poids 

des affaires u ishning butun og‘irligini ular zimmasiga yuklayotibdi. 

déchargeur 

nm  yukchi,  yuk  tashuvchi  (ishchi),  yuk  tushiruvchi  asbob, 

transfarmator, elektr toki bor asbob. 

décharné, ée 

adj ozg‘in, oriq,  juda oriq, yengil, quruq; visage décharné 

ozg‘in yuz. 

déchaussé,  ée 

adj  1.  poyabzalsiz,  yalangoyoq,  oyoq  kiyimsiz;  2.  ochiq 

tishli; mur déchaussée yalong‘och devor. 

déchausser 

I. vt 1. oyoq kiyim ini yechmoq, yechinmoq (oyoq kiyimidan); 

2.  daraxtlar  tagini  yumshatmoq,  chopmoq;  3.  devor  tagini,  zaminni 

yalong‘ochlantirmoq,  tozalamoq;  4.  ochib  tashlamoq  (toshlarni);  II.  se 

déchausser  vpr  1.  yechinmoq  (oyoq  kiyimidan);  2.  milkni,  devor  tagini 

yalang‘ochlamoq,  tozalamoq  ochmoq,  ochib  qo‘ymoq;  3.  zaiflashmoq, 

mazasi qochmoq, bo‘shashib qolmoq. 

dèche 

nf fam bepullik, pulsizlik, pulga zorlik, puldan siqilish, kambag‘allik, 



qashshoqlik,  faqirlik, och-yalang‘ochlik, yo‘qsillik, ochlik; être dans la dèche 

qashshoqlikda, muhtojlikda yashamoq, musibat chekmoq. 

déchéance 

nf  1.  tushish,  pasayish,  zaiflashish,  kuchsizlanish,  yomon 

ahvolga  tushish,  ma’naviy  aynish,  tubanlashish;  déchéance  physique 

jismoniy  zaiflashish;  2.  huquqini  yo‘qotish,  huquqidan  mahrum  bo‘lish; 

déchéance nationale  fuqarolik huquqidan mahrum bo‘lish; 3. hokimiyatdan 

bo‘shatish,  mansabdan  bekor  qilish,  amaldan  tushirish,  yomon  ko‘rinib 

qolish;  4.  dr  qarz  beruvchini  qanoatlantirish  uchun  qarzdor  mol-mulkiga 

aylantirish. 

déchet 

nm  1.  chiqit,  tashlandiq,  qoldiq,  axlat,  suprindi,  chiqindi,  qolgan-

qutgan, techn yo‘qotish, metallni qayta  ishlashda chiqqan kuygindi; déchets 

de cuisine oshxona chiqindilari; déchets de laine jun chiqiti, axlati; déchets 

de fer  temir qasnoqlari; les déchets de la  société jamiyatdagi razil kishilar; 

2.  nuqson,  yaroqsizlik,  yaroqsiz  mahsulot,  kamchilik,  illat;  3.  zarar,  shikast, 

ziyon,  kamayish,  pasayish,  oqib,  to‘kilib  chiqib  ketishi,  ozayish,  ozayish, 

kamomad, sekinlashish. 

déchiffrable 

adj tushunarli, tushunib bo‘ladigan, aniq, ravshan, ochiq. 

déchiffrage 

nm  sahifani  aniqlab  o‘qish,  notaga  qarab  o‘qish,  ijro  etish, 

chalish, o‘ynash. 

déchiffrement 

nm qadimiy yozuvlarni o‘qish. 

déchiffrer 

vt  1.  yozuv,  xatlarni  aniqlab  o‘qimoq,  noma’lum  narsalarni 

anglab ola olmoq, ochiq o‘qimoq; 2. fig chigal masalalarni yechmoq, yozmoq, 

oydinlashtirmoq,  topmoq,  o‘ylab  topmoq;  3.  bilib,  tushunib,  anglab,  payqab 

olmoq, fahimlamoq; 4. mus notaga qarab ijro etmoq, o‘ynamoq, chalmoq. 

déchiqueté,  ée 

adj  kesilgan,  qiymalangan,  burdalangan,  yanchilgan, 

titilgan, tilingan; feuilles déchiquetées bot notekis tishli, uchli barglar. 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   126   127   128   129   130   131   132   133   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish