Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


DÉBORDER

 

DÉCAPITATION



 

 

 



134 

déborder 

I.  vi  1.  toshib  chiqmoq,  toshmoq,  qirg‘oqdan  ko‘tarilib  ketmoq, 

chetidan  oshib  o‘tmoq,  otilib  chiqmoq  (daryo,  hovuz);  2.  o‘ tmoq,  oqib 

chiqmoq,  toshib  to‘kilmoq,  tarqalmoq, o‘ tkazmoq; II. vt 1. bosib, quvib,  to‘lib 

o‘tmoq,  chegarani  bosib  o‘tmoq,  o‘rab  olmoq,  qurshab  olmoq;  2.  chetini, 

qirg‘og‘ ini  qaytarib  qo‘ymoq  (ko‘rpani);  déborder  une  couverture  ko‘rpani 

qaytarib  qo‘ymoq;  3.  shimni  ho‘l  latta  qo‘yib  dazmollamoq;  déborder  un  lit 

ko‘rpani  tortib  qo‘ymoq;  4.  qirg‘oqdan  uzoqlashmoq;  5.  fig  rejalarini  buzub 

yubormoq; 6. imkionyatidan oshib o‘tmoq. 

débouchage 

nm  butilka,  shisha  og‘zini  ochish,  tiqinni  olish,  qopqog‘ini 

olish; tiqilib qolgan joyni ochish. 

débouché 

nm  1.  yalanglikka,  ochiq  joyga  chiqish;  un  débouché  sur  la 

mer  dengizga  chiqish;  2.  mollarni  ochib  sotish,  chakana  savdo  qilish, 

bozorga  chiqarish;  ishlab  chiqarilgan  mollarni  sotish  joyi;  3.  fig  ishga 

joylashish,  ish  topish  istiqboli,  kelajagi,  imkoniy atini  qo‘llash,  qobiliyati;  4. 

mo‘rining  og‘zi;  5.  mil  dastlabki,  boshlang‘ich  chegara;  6.  qurshovni  yorib 

chiqish. 

débouchement 

nm  1.  kanal,  quvurlarni  tozalash;  2.  chiqish,  yorib 

chiqish, kirish, kirib kelish. 

déboucher

1

 

vt  1.  og‘zini  ochmoq;  2.  tozalamoq  (suv  oqadigan,  tutun 



chiqadigan  quvur  va  mo‘rilarni);  3.  metall  buyumlarni  teshmoq;  4.  mil 

masofali portlatgich o‘rnatmoq. 

déboucher

2

 



vt  1.  yalang,  ochiq,  keng  joyga  chiqmoq;  déboucher  d’un 

défilé  dans  la  plaine  g‘or  oraligligidan  tekislikka  chiqmoq;  2.  yopiq  joydan 

ochiq joyga chiqmoq, ochilmoq; 3. quyilmoq, tushmoq (daryo). 

déboucler 

vt yechmoq, yechib  qo‘ymoq; déboucler la  ceinture kamarni 

yechmoq. 

débouler 

vi  1.  yadrodek  tepadan  pastga  yumalab  tushmoq, 

yumalaganday yugurib tushmoq; 2. otilib kirib kelmoq. 

déboulonnage 

ou  déboulonnement

 

nm  chiqarib,  burab  olish;  boltni 



burab, chiqarib olish, ayrib, ajratib chiqarish. 

déboulonner 

vt 1. boltni burab chiqarmoq; 2. birovning obro‘sini to‘kmoq; 

déboulonner une réputation obro‘sini to‘kmoq. 

débourser 

vt  sarflamoq,  chiqim  qilmoq,  to‘lamoq,  xarajat  qilmoq;  sans 

débourser un sou bir tiyin to‘lamay, sarflamay. 

déboussoler 

vt  yanglishtirmoq,  yo‘ldan  chalg‘itmoq,  yomon  yo‘lga 

boshlamoq, adashtirmoq. 

debout 

I.  adv  tikka;  mettre  un  meuble  debout  jihozni  tik  qo‘ymoq;  se 

tenir debout  tik  turmoq;  être, rester debout  tik  turib  qolmoq; il  est debout 

avant  le  jour  u  tongdan  avval  turib  olgan;  être  encore  debout  hamon 

oyoqda  turmoq  (safda);  mourir  debout  jonini  ayamay  himoya  qilmoq; 

mettre debout oyoqqa  turg‘izmoq; tomber debout suvdan quruq chiqmoq, 

sog‘ qolmoq, chiqmoq; contes, histoires à dormir debout uydirma, yolg‘on-

yashiq,  safsata,  afsona,  cho‘pchak,  ertak;  cela  ne  tient  pas  debout  bu 

haqiqatga  yaqin  emas;  II.  adj  inv  magistrature  debout  prokratura;  mer, 

vent debout qarshidan esayotgan shamol, to‘lqin, suv; III. intj turing! 

débouter 

vt davosini rad etmoq. 

déboutonner 

I.  vt  tugmasini  yechmoq,  chiqarmoq;  rire  à  ventre 

déboutonné  ichagi  uzulguncha  kulmoq;  II.  se  déboutonner  vpr  tugmasi, 

bog‘ichi  yechilib  ketmoq;  fig  qalbini,  yuragini  ochib  gapirmoq,  sitqidildan 

gapira boshlamoq. 

débraillé,  ée 

adj,  n  pala-partish,  didsiz  kiyingan,  isqirt  kiyingan;  un  air 

débraillé isqirt qiyofa; tenue débraillée dabdalasi chiqqan qiyofa. 

débranchement 

nm uzib qo‘yish, ajratib qo‘yish, vagonlarni ajratish. 

débrancher 

vt  1.  vagonlarni  ajratmoq;  2.  uzib  qo‘ymoq,  o‘ tkazmoq, 

o‘chirmoq, o‘chirib qo‘ymoq. 

débrayage 

nm  1.  qismlarga  ajratish  (mashinalarni),  tokni  uzib  qo‘yish, 

uzish,  ajratish  asbobi,  qurilmasi;  2.  ish  tashlashni  to‘xtatish,  ish  tashlash 

(qisqa muddatli, norozilik bildirib). 

débrayer 

vt  1.  mashinani  qismlarga,  bo‘ laklarga  ajratmoq,  bo‘lib 

tashlamoq; 2. vi  ish  tashlamoq, ishni  to‘xtatmoq; les ouvriers ont débrayé 

ce matin ishchilar bugun ertalab ish tashladi, ishni to‘xtatdi. 

débridé,  ée 

adj  jilovsiz,  yugansiz,  suvlig‘i,  yugani  olingan,  to‘xtatib,  tiyib 

bo‘lmaydigan, bebosh, og‘zining jilovi yo‘q. 

débridement 

nm 1. yuganni chiqarish, olish; 2.  haddan oshish, quturish, 

avjga minish. 

débrider 

vt  1.  yugan  chiqarmoq,  olib  qo‘ymoq;  sans  débrider  uzluksiz, 

to‘xtovsiz,  nafas  olmasdan,  dam  olmasdan;  2.  (jarroxlikda)  kesmoq,  kesib 

olmoq; débrider une plaie yarani kesmoq. 

débris 


nm 1. siniq parcha, singan  bo‘lak;  les débris d’un  vase  gultuvak 

siniqlari; 2. qoldiq, vayrona, suyak, ko‘l qoldiqlari,  tashlandiq; 3. qolgan qism; 

les  débris  d’une  armée  armiyaning  qolgan  qismi;  4.  un  vieux  débris 

munkillab qolgan, sharti ketib parti qolgan odam, qari kishi. 

débrouillard,  arde 

adj  epchil,  chaqqon,  abjir,  uddaburo;  ayyor, 

mug‘ombir. 

débrouillardise 

nf  zehn,  idrok,  epchillik,  topqirlik,  abjirlik,  chaqqonlik, 

uddaburolik, ayyorlik, bilag‘onlik. 

débrouillement 

nm vaziyatdan chiqa bilish, chigallarni yecha olish, yoza 

olish, qiyinchilikdan chiqa olish, qutila olish. 

débrouiller 

I.  vt  1.  taramoq,  yechmoq,  yozmoq,  farqlamoq,  ajratmoq, 

bo‘shatmoq;  2.  aniqlamoq,  yoritmoq,  oydinlashtirmoq;  débrouiller  une 

affaire  ishni  oydinlashtirmoq;  3.  qiyinchilikdan  chiqa  olmoq,  qutila  olmoq, 

mushkullikdan chiqmoq; II. se débrouiller vpr 1. qiyin holatdan, vaziyatdan 

chiqa  olmoq,  qutila  olmoq;  2.  (dans)  tushunib,  fahmlab,  anglab  olmoq;  3. 

joylashmoq, o‘rnashib olmoq, tartibga tushmoq. 

débroussailler 

vt 1. tozalamoq, soflamoq (shox-shabalar, changallardan, 

butalardan); 2. chigalini yechmoq, oydinlashtirmoq. 

débusquer 

vt  1.  yovvoyi  hayvonlarni  o‘rmondan,  inidan  haydab,  quvib 

chiqarmoq; 2. joyidan quvmoq, quvib chiqarmoq. 

début 

nm  1.  boshi,  uchi,  boshlanishi,  paydo  bo‘lish,  tug‘ilish,  vujudga, 



yuzaga  kelish,  ro‘y  berish,  bosh;  2.  birinchi  harakat,  urinish,  chiqish,  paydo 

bo‘lish (teatrda); 3. birinchi yurish, boshlang‘ ich dona surish (shahmatda). 

débutant, ante 

I. adj, n birinchi marta chiquvchi,  boshlovchi; II.  nf yuqori 

tabaqa orasiga birinchi qadam qo‘ygan qiz bola. 

débuter 


vi  1.  birinchi  marta  chiqmoq,  boshlamoq,  birinchi  qadamini 

qo‘ymoq; 2. boshlanmoq, -dan boshlamoq. 

deçà 

adv bu tomonda,  tarafda; en deçà, par deçà  loc adv bu  tomondan, 



tarafdan; en deçà de loc prép -ning  bu  tomonidan,  tarafidan; deçà et delà 

loc adv u yoqqa, bu yoqqa. 

décacheter 

vt tamg‘asini buzib ochmoq (xatning), muhrini buzib ochmoq. 

décade 

nf I. 1. o‘n kunlik davr, vaqt, dekada; 2. o‘n yil davomida, ichda; II. 

o‘n tomlikning har bir bo‘lagi, qismi. 

décadence 

nf 1.  tushkunlik,  tanazzul,  inqiroz, ma’naviy,  axloqiy  buzilish, 

razillik,  ag‘darilish,  qulash;  2.  vayronaga  aylanish,  qulab  tushish, 

xarobalashish. 

décadent,  ente 

adj  1.  buzilgan,  qulagan,  vayronaga  aylangan;  2.  tarki 

dunyochi (adabiy oqimga oid); 3. n pl dekodentlar, tarki dunyochilar. 

décalage 

nm 1. o‘zaro bog‘lanish yo‘qligi, nomutanosiblik; 2. uzilish, farq. 

décalcomanie 

nf ko‘chma suratlar, kartinalar. 

décaler 

vt surmoq, vaqtini, joyini o‘zgartirmoq, ko‘chirmoq; décaler d’une 

heure tous les trains hamma poyezdlar vaqtini bir soatga surmoq. 

décalitre 

nm dekalitr (10 litrga teng o‘lchov birligi); o‘n litr sig‘imli idish. 

décalquage 

nm rasmdan  to‘g‘ridan-to‘g‘ri  ko‘chirilib  olgan  nusxa,  taqlid, 

ergashish. 

décalquer 

vt rasmdan to‘g‘ridan-to‘g‘ri nusxa ko‘chirmoq, olmoq. 

décamper 

vi tezda, shoshilinch, zudlik bilan ko‘chmoq, jo‘nab qolmoq. 

décan 

nm zadiakdagi 10° uzunlik bo‘ limlari. 



décaniller 

vi juftakni rostlamoq, qochib ketmoq, ko‘chmoq. 

décanter 

vt suyuqlikni tindirmoq, tozalamoq. 

décapage

 nm artib tozalash, ustini ishqalab tozalash, qirib tozalash. 

décapant 

nm  tozalash  uchun  ishlatiladigan  modda,  qirib  tozalovchi 

kimyoviy modda. 

décapement 

nm  techn  artib  tozalash,  ustini  ishqalab  tozalash,  qirib 

tozalash. 

décaper 

vt 1. metall sirtini tozalamoq, silliqlamoq; 2. sirtini tekislamoq. 

décapitation 

nf  boshini  tanasidan  judo  qilish,  kallasini  kesib  tashlash, 

rahbarsiz qoldirish. 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish