Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

ATTRAPE

-

NIGAUD

 

AUGURE

 

 

 

54 

attrape-nigaud

  nm (pl  des  attrape-nigauds)  ayyorlik,  sodda  odamlarni 

aldash  uchun  qilingan  makr,  hiyla;  cette  publicité  n’est  qu’un  attrape-

nigaud bu reklama sodda odam larni aldash uchun qilingan hiyla. 

attraper

 vt 1. qo‘l bilan tutmoq, qo‘lga olib tutib turmoq; ovlab tutmoq, tutib 

olmoq;  qo‘lga  tushirmoq,  qo‘lga  olmoq;  attraper  des  souris  dans  une 

souricière qopqon bilan sichqonlarni  tutmoq;  attraper la balle au vol uchib 

kelayotgan  koptokni  qo‘l  bilan  tutmoq;  il  s’est  fait  attraper  uni  qo‘lga 

tushirdilar;  2.  aldamoq,  aldab  ketm oq,  pand  bermoq,  chuv  tushirmoq, 

laqillatish, qo‘lga  tushirmoq; je  me suis laissé attraper comme un enfant 

meni  yosh  boladek  laqillatib  ketishdi;  3.  ko‘ngilni  qoldirmoq,  ko‘ngilni 

sovutmoq,  ixlosni  qaytarmoq,  hafsalani  pir  qilmoq,  umidini  puchga 

chiqarmoq;  j’ai  été  bien  attrapé  de  ne  pas  vous  trouver  à  la  gare  sizni 

vokzalda  topa  olmaganimdan  hafsalam  pir  bo‘ldi;  4.  tutmoq,  o‘tirmoq 

(transport  vositasi);  j’ai  attrapé  le  train  à  la  dernière  minute  oxirgi 

minutlarda  poyezdga  o‘ tirdim;  5.  fam  yuqtirmoq,  orttirmoq;  attraper  une 

maladie  kasallik  orttirmoq;  6.  tushunmoq,  sezmoq,  payqamoq,  anglamoq; 

attraper  quelques  mots  d’une  conversation  suhbatdan  bir  necha  so‘zni 

anglamoq;  7.  tegmoq,  yetmoq,  yaralamoq;  8.  tanbeh  bermoq,  koyimoq, 

ta’zirini bermoq; il s’est fait  attraper par  son professeur  u o‘qituvchisidan 

tanbeh, qattiq gap eshitdi. 

attrayant,  ante

  adj  o‘ziga  tortadigan,  qiziqarli,  maroqli;  un  spectacle 

attrayant qiziqarli tomosha. 

attribuer

 I. vt 1. bermoq; berishga qaror qilmoq, belgilamoq; attribuer un 

prix  à  qqn  biror  kimsaga  mukofot  bermoq,  belgilamoq;  attribuer  un  titre 

unvon  bermoq;  attribuer  des  avantages  à  qqn  biror  kimsaga  im tiyoz 

bermoq;  2.  fig  nisbat  bermoq,  deb  bilmoq,  deb  o‘ylamoq,  deb  tushunmoq; 

ma’no,  ahamiyat,  e’ tibor  bermoq;  attribuer  de  l’importance  à  qqch  biror 

narsaga ma’no bermoq; 3. hisoblamoq,  topmoq, qo‘shmoq, kiritmoq; sababli 

deb  bilmoq;  tufayli deb hisoblamoq,  topmoq; -dan ko‘rmoq; attribuer à qqn 

une  invention,  un  tableau  ixtiro,  suratni  biror  kimsaniki  deb  hisoblamoq; 

j’attribue  cela  à  son  ignorance  buni  uning  bilmasligi  sababli  deb 

hisoblayman;  II.  s’attribuer  vpr  o‘ziniki  qilib  olmoq,  egallab  olmoq; 

o‘zlashtirmoq;  s’attribuer  tout  le  mérite  de  qqn  biror  kimsaning  xizmatini 

o‘ziniki qilib olmoq. 

attribut

  nm  1.  phil  atribut  (narsalarning,  hodisalarning  ajralmas  qismi, 

xususiyati); 2. o‘ziga xos xususiyat, belgi, alomat; 3. gram atribut, aniqlovchi. 

attribution

  nf  1.  berish,  belgilash;  l’attribution  d’un  rôle  à  un  acteur 

aktyorga rol berish; l’attribution du prix Nobel à un physicien  fizik olimga 

Nobel  mukofotini  berish;  2.  gram  complément  d’attribution  vositali 

to‘ldiruvchi; 3.  pl alohida huquq,  im tiyoz; vazifa, xizmat;  cela ne rentre pas 

dans mes attributions bu mening vazifamga kirmaydi. 

attristant, ante

 adj xafa qiladigan, qayg‘uga soladigan. 

attristé, ée

 adj xafa, ta’bi tirriq, ko‘ngli g‘ash. 

attrister

  I.  vt  xafa  qilmoq,  qayg‘uga  solmoq,  qayg‘urtirmoq;  ta’bini  xira 

qilmoq,  ko‘nglini  g‘ash  qilmoq,  dilini  siyoh  qilmoq;  kayfiyatini  buzmoq;  son 

départ nous a attristés uning ketishi  bizni xafa qildi; II.  s’attrister vpr xafa 

bo‘lmoq,  qayg‘uga  botmoq,  qayg‘urmoq,  kayfiyati  buzilmoq,  ko‘ngli  g‘ash 

bo‘lmoq; il s’attriste de la voir partir uning ketayotganligini ko‘rib kayfiyati 

buzildi. 

attroupement

 nm odamlarning bir joyga to‘planishi, olomon, to‘da. 

attrouper

  I. vt  odamlarni  to‘plamoq,  yig‘moq;  ses  cris  attroupèrent  les 

passants  uning  qichqirig‘idan  o‘ tkinchilar  bir  joyga  to‘plandilar;  II. 

s’attrouper  vpr  to‘planmoq,  yig‘ilmoq;  les  manifestants  commencèrent  à 

s’attrouper namoyishchilar to‘plana boshladilar. 

au

 art déf, prép voir à. 

aubade

  nf  tongda  biror  kimsaning  derazalari  ostida  berilgan  konsert, 

aytilgan qo‘shiq. 

aube

1

  nf  1.  tong,  tong  payti,  tong  yorishgan  payt;  shafaq;  se  lever  à 

l’aube  tong  otarda o‘rnidan  turmoq; dés l’aube erta  tongdan;  2.  tong, subh, 

boshlanish davri; à l’aube de la Révolution Inqilob tongida. 

aube

2

 nf techn parrak, kurak; les aubes d’une roue de  moulin  tegirmon 

parragi. 

aube

3

 nf serk. dyakonlarning ibodat vaqtida kiyadigan uzun kimxob kiyimi. 

aubépine

 nf do‘lana. 

auberge

  nf  1.  vx  qishloq  mehmonxonasi,  karvonsaroy;  2.  restoran  yoki 

mehmonxona qoshidagi restoran (odatda qishloq joylarda). 

aubergine

 nf baqlajon. 

aubergiste

 nm karvonsaroy egasi. 

aucun,  une

  I.  adj  hech  qanaqa,  hech  qanday,  hech  qaysi;  aucun 

homme  n’est  jamais  allé  sur  Vénus  hech  qaysi  kishi  hech  qachon 

Venerada  bo‘lmagan;  je  n’ai  aucune  confiance  en  lui  unga  hech  qanday 

ishonchim yo‘q; en  aucune façon  hech, hech  bir, sira;  en aucun  lieu  hech 

qayerda;  sans  aucune  ressource  hech  qanday  mablag‘siz,  bir  tiyinsiz;  II. 

pron hech kim, hech kimsa;  hech narsa; kimdir; aucuns, d’aucuns ba’zilar; 

birovlar;  je  doute  qu’aucun  de  vous  le  fasse  qaysi  biringiz  buni  qila 

olishingizga ishonmayman; d’aucuns croiront ba’zilar o‘ylashi mumkin. 

aucunement

 adj hech, hech bir, sira; zarracha ham, aslo, zinhor. 

audace

  nf  1.  jasorat,  mardlik,  jur’at,  dadillik,  botirlik;  son  audace  était 

légendaire  uning  mardligi  haqida  afsonalar  tarqaldi;  un  acte  d’audace 

mardonavor  harakat;  avec  audace  dadillik,  botirlik,  jasurlik  bilan; 

ikkilanmasdan, qo‘rqmasdan, dadil; plein d’audace dadil, mardonavor; avoir 

l’audace  de  +inf  jasorat  qilmoq,  jur’at  etmoq;  2.  surbetlik,  bezbetlik, 

uyatsizlik, beorlik. 

audacieux,  euse

  adj  1.  jasur,  mard,  botir;  2.  surbet,  bezbet,  uyatsiz, 

beor, yuzsiz, sulloh. 

au-delà

 nm narigi dunyo; dans l’au-delà narigi dunyoda. 

audible

  adj  eshitiladigan,  eshitib  bo‘ladigan,  eshitilib  turadigan;  d’une 

voix  à  peine  audible  zo‘rg‘a  eshitiladigan  ovoz  bilan,  zo‘rg‘a  eshitiladigan 

qilib. 

audience

  nf  1.  audiensiya,  qabul  (lavozimli  kishi  huzuridagi);  accorder, 

donner  une  audience  qabul  qilmoq;  2.  sud  majlisi;  audience  à  huit  clos 

yopiq  majlis;  tenir  audience  majlis  o‘tkazmoq;  3.  biror  narsaga  qiziqish, 

e’tibor;  cette idée a trouvé une large audience bu g‘oya ko‘pchilikni  o‘ziga 

tortdi. 

audiophone

 nm quloqqa tutadigan apparat (karlar uchun). 

audio-visuel,  elle

  adj  audiovizual,  ko‘rib-eshitadigan,  ko‘rib-eshitishga 

oid (tovush va tasvir yordamida tillarni o‘rgatish metodi). 

auditeur, trice

 n eshituvchi,  tinglovchi; les auditeurs d’un conférencier 

notiqning  tinglovchilari;  les  auditeurs  d’une  émission  de  radio  radio 

tinglovchilar. 

auditif,  ive

  adj  eshitishga  oid,  eshitish  uchun  xizmat  qiladigan,  eshitish; 

appareil  auditif  karlar  quloqqa  tutadigan  apparat;  les  organes  auditifs 

eshitish organlari. 

audition

 nf 1. eshitish qobiliyati, eshitish; le mécanisme, les troubles de 

l’audition  eshitish  sistemasi,  eshitish  qobiliyatining  buzilishi;  2.  eshitish, 

tinglash; l’audition des témoins guvohlarni eshitish, so‘roq qilish; 3. yaxshi-

yomon eshitilish, eshitilish darajasi; 4. sinab ko‘rish, tekshirib ko‘rish; ovoziga 

qarab tekshirish, tinglab ko‘rish. 

auditionner

  I.  vt  ovoziga  qarab  sinab  ko‘rmoq  (artistni);  II.  vi  ovozini 

sinab ko‘rishlari uchun chiqish qilmoq (artist). 

auditoire

  nm  auditoriya;  tinglovchilar;  qatnashchilar,  qatnashuvchilar; 

tomoshabinlar. 

auditorium

 nm eshitish zali, studiya; ovoz yozish studiyasi. 

auge

 nf 1. oxur; tog‘ora; 2. qorg‘ ich (biror narsani eritish yoki qorish uchun 

ishlatiladigan idish); 3. jag‘ suyaklari orasidagi bo‘shliq joy (otlarda). 

augmentation

 nf 1. ortish, ko‘payish; orttirish, ko‘paytirish; 2. qo‘shimcha 

haq, ustama. 

augmenter

  I.  vt  1.  ko‘paytirmoq,  oshirmoq,  orttirmoq;  qo‘shmoq; 

augmenter  la  vitesse  tezlikni  oshirmoq,  tezlatmoq;  augmenter  la  qualité 

sifatni  yaxshilamoq;  2.  maoshni  oshirmoq,  ko‘paytirmoq;  augmenter  les 

fonctionnaires davlat xizmatchilarining maoshini oshirmoq; II. vi ko‘paymoq, 

oshmoq,  kattaymoq,  kattalashmoq;  o‘smoq;  qo‘shilmoq;  la  population 

augmente aholi ko‘paymoqda; le pain a augmenté non qimmatlashdi. 

augure

1

  nm  belgi,  alomat,  nishona;  un  heureux  augure  baxt  alomati; 

yaxshilik belgisi; de bon augure yaxshi belgi; de  mauvais augure yomonlik 

alomati; oiseau de mauvais augure baxtsizlik darakchisi. 

augure

2

  nm  qushlarning  ovozi  va  uchishiga  qarab  go‘yo  xudoning 

irodasini, xohishini aytib bera olgan kohin (qadimgi Rimda).