Microsoft Word Dico Fr-Uz doc

www.ziyouz.com kutubxonasi

---

APPROPRIATION

 

ARACHNÉEN

 

 

 

42 

appropriation

  nf  1.  o‘zlashtirish,  o‘zlashtirib  olish;  o‘ziniki  qilib  olish;  2. 

moslashtirish, moslashtirish, muvofiqlashtirish. 

approprié,  ée

  adj  mos, muvofiq,  munosib,  loyiq;  mos;  to‘g‘ri  keladigan, 

javob beradigan; une réponse appropriée munosib javob. 

approprier

  I.  vt  moslamoq,  moslashtirmoq,  muvofiqlashtirmoq; 

approprier son style au sujet uslubni mavzuga moslamoq; II. s’approprier 

vpr  o‘zlashtirmoq,  o‘ziniki  qilib  olmoq;  egallab  olmoq;  bosib  olmoq,  zabt 

etmoq;  s’approprier  les  bénéfices,  les  bien  d’autrui  foydani, 

boshqalarning mulkini o‘ziniki qilib olmoq; s’approprier un héritage merosni 

egallab olmoq. 

approuver

  vt  1.  rozilik  bermoq,  ruxsat  bermoq;  ma’qullamoq,  ma’qul 

topmoq;  qabul qilmoq; le  conseil a  approuvé l’ordre du jour kengash kun 

tartibini  ma’qulladi;  2.  ijobiy  baholamoq,  maqtamoq,  tahsin  o‘qimoq, 

approuver  une  proposition,  un  contrat  taklifni,  shartnomani  ijobiy 

baholamoq; approuver qqn  biror kimsa bilan hamfikr, bir xil  fikrda bo‘lmoq; 

je vous approuve entièrement siz bilan batamom ham fikrman. 

approvisionné, ée

 adj ta’minlangan, g‘amlab qo‘yilgan. 

approvisionnement

  nm  1. 

ta’minlash, 

ta’min  etish,  qilish; 

l’approvisionnement d’une ville  en eau shaharni suv  bilan  ta’minlash; les 

services d’approvisionnement ta’minot xizmati; 2. oziq-ovqat zaxirasi. 

approvisionner

 I. vt 1. oziq-ovqat bilan ta’minlamoq; approvisionner un 

marché  en  fruits  bozorni  meva  bilan  ta’minlamoq;  2.  mil  o‘qlamoq,  o‘q 

solmoq;  portlovchi  moddalar  bilan  to‘ldirmoq;  approvisionner  le  magasin 

d’une  arme  o‘ t  ochish  qurolining  magazini,  o‘qdoniga  o‘q  solmoq;  II. 

s’approvisionner vpr zaxira qilmoq, g‘amlab qo‘ymoq; s’approvisionner en 

vin  vinoni  g‘amlab  qo‘ymoq;  s’approvisionner  chez  l’épicier  boqqoldan 

oziq-ovqat mahsulotlarini sotib olmoq. 

approximatif,  ive

  adj  taqribiy,  taxminiy,  chamalangan;  valeur 

approximative taqribiy qiymat. 

approximation

  nf  1.  math  yaqinlashish;  chercher  la  solution  d’un 

problème  par  approximations  successives  masalani  mantiqiy,  izchil 

yaqinlashish usuli bilan yechmoq; 2. taxminiy baho, narx. 

approximativement

 adv taxminan, taqriban. 

appui

  nm  1.  suyanch,  tayanch,  suyanchiq,  tayanchiq;  tirgovich,  tirgak; 

prendre appui sur biror narsaga suyanmoq; point d’appui tayanch nuqtasi; 

l’appui  d’une  fenêtre  deraza  tokchasi,  deraza  rafi;  2.  fig  yordam,  madad, 

dalda;  avoir  besoin  d’un  appui  sérieux  kuchli  madadga  muhtoj  bo‘lmoq; 

avec  l’appui  de  qqn  birovning  ko‘magida;  3.  fig  qo‘llab,  madad  berib 

turadigan  kishi,  tirgak,  tayanch,  suyanchiq;  hom iy;  être  l’appui  de  qqn 

birovga madad,  tayanch  bo‘lmoq; 4.  à l’appui de dalil,  tasdiq,  isbot sifatida; 

citer à l’appui de son opinion o‘z fikrining isboti sifatida misol keltirmoq. 

appui-tête

  ou  appuie-tête  nm  boshtiragich,  boshqo‘yg‘ich  (kreslolarning 

boshni qo‘yib yoki tirab o‘tiriladigan qismi). 

appuyer

  I.  vt  1.  (à,  contre,  sur  qqch)  tirab  qo‘ymoq,  suyab  qo‘ymoq, 

qo‘ymoq, qadamoq,  tiramoq; appuyer une échelle contre un  mur  narvonni 

devorga  tirab qo‘ymoq; 2. fig yoqlamoq, quvvatlamoq; appuyer un candidat 

à une élection saylovda nomzodni yoqlamoq; appuyer la demande de qqn 

birovning  iltimosini  quvvatlamoq;  3.  fig  asoslamoq,  quvvatlamoq, 

mustahkamlamoq;  appuyer  une  démonstration  par  des  exemples  dalil 

misollar  bilan  asoslamoq,  mustahkamlamoq;  4.  bosmoq,  ustiga  bosmoq, 

qo‘ymoq; appuyer le pied  sur la pédale oyoqni pedalga  qo‘ymoq,  pedalni 

bosmoq;  II.  vi  (sur  qqch)  1.  tegmoq,  tegib  turmoq;  suyanmoq,  tayanmoq, 

tiranmoq; le pied de la table n’appuie pas sur le plancher stol oyog‘i polga 

tekkani  yo‘q;  le  mur  appuie  sur  les  arcs-boutants  devor  tashqi  tirgovuch 

arkaga tayanib turibdi; 2. bosmoq, siqmoq, itarmoq; surmoq; appuyez sur le 

levier  richagni  bosing!  3.  ayirib,  alohida  qilib,  bo‘rttirib  ko‘rsatmoq;  4. 

ta’kidlamoq,  uqtirib  o‘ tmoq, diqqatini jalb qilmoq; 5. yo‘l  olmoq; appuyer  sur 

la droite,  à droite chap  tomondan yurmoq; III. s’appuyer vpr 1. suyanmoq, 

tayanmoq;  s’appuyer  sur  un  bâton  hassaga  tayanmoq;  2.  ishonmoq, 

suyanmoq;  vous  pouvez  vous  appuyer  entièrement  sur  lui  siz  unga 

batamom  suyanishingiz,  ishonishingiz  mumkin;  il  s’appuie  sur  des 

observations  récentes  u  yangi  kuzatishlarga  suyanmoqda;  3.  fam 

s’appuyer  une  corvée  biror  narsani  majburan  bajarmoq,  o‘z  xohishiga 

qarshi bajarmoq. 

âpre

 adj 1. taxir, kakra, og‘izni burushtiradigan; 2. keskin, qattiq, shiddatli; 

vent âpre kuchli,  qattiq shamol;  3.  ochko‘z, xasis;  o‘ch; âpre  au gain  tekin 

daromadga o‘ch odam, ta’magir. 

âprement

 adv keskin, shiddat bilan. 

après

  I.  prép  1.  so‘ng,  keyin;  ketma-ket,  birin-ketin,  navbatm a-navbat 

(zamonda);  le  printemps  vient  après  l’hiver  qishdan  keyin  bahor  keladi; 

ces événements sont arrivés les uns après les autres bu hodisalar birin-

ketin ro‘y berdi; ils président l’un après l’autre ular navbatma-navbat raislik 

qilyaptilar;  loc  conj  après  que  -gach,  -gandan  so‘ng,  keyin;  il  est  arrivé 

après que je sois parti men ketgach, u keldi; d’après binoan, muvofiq; 2. 

so‘ng,  keyin,  orqada  (makonda);  après  le  pont  ko‘prikdan  keyin;  passez 

après  moi mendan keyin, mening orqamdan; II. adv keyin, o‘ tgach, so‘ngra; 

vingt ans après yigirma yildan keyin, yigirma yil o‘tgach. 

après-demain

 adv ertadan keyin, indin, indinga. 

après-guerre

 nm urushdan keyingi davr, urushdan keyingi yillar. 

après-midi

  nm  ou  nf  inv  tushdan  keyin;  en  fin  d’après-midi  kunning 

ikkinchi yarmida. 

après-ski

 nm inv issiq yumshoq oyoq kiyimi. 

âpreté

  nf  1.  keskinlik,  shiddatlilik;  qat’iylik;  l’âpreté  de  la  discussion 

munozaraning keskinligi;  l’âpreté de  la lutte kurashning qat’iyligi; 2.  taxirlik, 

nordonlik, achimsiqlik (ta’m); l’âpreté du vin vinoning nordonligi. 

a

 

priori

 I. loc adv inv phil apriori (tajribaga, faktlarga, asoslanish, tajribada 

ko‘rmasdan, tekshirmasdan,  dalilsiz, isbotsiz); juger a priori de qqch  biror 

narsa,  hodisa  haqida apriori muhokama yurg‘izmoq; II. loc adj inv  tajribaga, 

faktlarga  asoslanmagan,  tajribada  ko‘rilmagan,  tekshirilmagan,  tajribadan 

qat’iy nazar, oldin; III. nm inv mulohaza, fikr. 

apriorisme

 nm apriorizm. 

aprioriste

  adj  tajribaga,  faktlarga  asoslanmagan,  tajribada  ko‘rilmagan, 

tekshirilmagan. 

à-propos

 nm o‘z vaqtida ekanlik, o‘rinli, jo‘yali bo‘lishlik; joyida, mavridida 

bo‘lishlik;  tadbirkorlik,  topqirlik,  hozirjavoblik;  l’à-propos  d’une  remarque 

tanbehning  o‘rinligi;  l’esprit  d’à-propos  topqirlik;  manque  d’à-propos 

topqirlik,  hozirjavoblikning  yo‘qligi,  yetishmovchiligi;  dire  qqch  avec  à-

propos  biror  narsani  mavridi  bilan  aytmoq;  sans  le  moindre  à-propos 

butunlay, batamom o‘rinsiz. 

apte

  adj  layoqatli,  qobiliyatli;  yaroqli;  apte  au  travail  ishga  yaroqli;  être 

apte à comprendre  tushunishga qodir bo‘ lmoq,  tushuna olmoq; il n’est pas 

apte au service u xizmatga yaroqli emas. 

aptère

 adj zool qanotsiz, qanoti yo‘q; insecte aptère qanotsiz hasharot. 

aptitude

 nf layoqat, qobiliyat; aptitude au travail ishga qobiliyatli. 

aquarelle

 nf akvarel. 

aquarelliste

 n akvarel bo‘yoq bilan surat soluvchi musavvir. 

aquarium

 nm akvarium. 

aquatinte

  nf  typogr  akvatinta  (akvarel  yoki  to‘q  jigar  rang  bo‘yoq  bilan 

solingan suratga o‘xshatib yasalgan gravyura). 

aquatique

 adj suvli, suv; suvda bo‘ladigan, suvda yashaydigan; plantes 

aquatiques suv o‘ tlari; animaux aquatiques suvda yashaydigan hayvonlar. 

aqueduc

 nm akveduk, osma quvur, suv quvuri. 

aqueux, euse

 adj suvi ko‘p, sersuv, sernam. 

aquilin

 adj m le nez aquilin qushburun, qiyg‘irburun. 

aquilon

 nm akvilon (shimoldan esadigan sovuq shamol). 

arabe

 I. adj arablarga va Arabistonga oid; II. n 1. arab, arabistonlik; 2. nm  

arab tili. 

arabesque

  nf  1.  pl  me’morchilik  va  rassomchilik  san’atida;  geometrik 

shakllardan,  barg,  gul  kabilarning  tasvirdan  tarkib  topgan  murakkab  naqsh; 

2. fig gajak shaklida o‘ralgan narsa, o‘ram, gajak, jimjima, jingala; chirmov; 3. 

ayrim harakat, muqom (raqsda). 

arabisant, ante

 n arabshunos. 

arabisation

 nf arablashtirish; arablashish. 

arabiser

 vt arablashtirmoq. 

arable

 adj haydaladigan, ekiladigan; terre arable haydaladigan yer. 

arachide

 nf yeryong‘oq. 

arachnéen, enne

 adj o‘rgimchakka oid, o‘rgimchak.