Microsoft Word ЎҚ. ҚЎланмамонетар 2019 docm



Download 416,42 Kb.
bet10/41
Sana24.02.2022
Hajmi416,42 Kb.
#246677
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   41
Bog'liq
monetar siyosati

c = f (y ) = a+by (1)
Агар Пигу самарасини хисобга оладиган булсак, узига хос курсаткич сифатида w амалдаги реал бойликни киритиш зарур:
c = f (У, w )= a + by + hw (2)
Агар бойликни факат пул ва облигациядан иборат холда соддарок ифодалаб, нарх узгаришининг молиявий активлар реал кийматига таъсирини йукотадиган булсак, унда:


(3)
_ MS BS
w = 1
P rp

BS
бу ерда: BS - облигацияларнинг номинал ёзиб куйилган киймати - уларнинг номинал бозор киймати.
Шунда истеъмол функцияси куйидаги куринишга келади:





c = a + by + h

f MS
I p

+B_1 rp J

(4)


режадаги харажатлар функцияси эса:


e = a + by + h

(5)
f MS BS ^ , ,
' + + d - fr + g
I P rP J
бу ерда: (d-fr) - инвестицион функция, g - давлат харажатлари, e - режадаги харажатлар.
4-МАВЗУ. КЕЙНСЧИЛИК ВА МОНЕТАРИЗМДА ПУЛ СИЁСАТИ
МУАММОЛАРИ


    1. Пулнинг иктисодий тизимга таъсири

Курсатилган гадкикогдарнинг иккала тури у ёки бу даражада монетар сиёсатнинг амалий таъсирини бахолаш учун ярокли ахборот беради. Замонавий иктисодий фикрлаш окимлари уртасидаги курашнинг замирида ётган дунёга турлича караш капитал хужалик механизмининг табиати, унинг имкониятлари ва истикболларини карама-карши бахолашга олиб келади.
Классик ёндашувда капитализм каърида барча ресурслардан тулик фойдаланишда хужаликни мувозанат холатига келтирувчи кучли пружина ётади деган тушунча мавжуд. Кейнс модели эса капиталистик хужаликнинг узок муддат иктисодий стагнация холатида булиши ва уз-узини тартибга солишда ички механизмларнинг харакатсизлигидан келиб чикадиган имкониятларга асосланади. Бундан келиб чикиб, монетаристлар макроиктисодий сиёсатнинг бир турини, неокейнсчилар эса бошка турини химоя киладилар:

  1. Монетаристларнинг хисоблашича, агар хукумат ишлаб чикариш хажми ва умумий талабга таъсир этишга харакат киладиган булса, пул массасини назорат килиш фискал сиёсатга караганда мухимрок воситага айланади. Кейнсчилар пул массасининг узгариши хам, фискал сиёсат хам ишлаб чикаришга таъсир курсатишини исботлайдилар. Бу «сикиб чикариш» самараси хакидаги бахс-мунозаралардир.

  2. Иккинчи фарк яна хам фундаменталрокдир. У исталган баркарорлаштирувчи, жумладан, пул массасини назорат килишга асосланган чора-тадбирлар умуман олганда киска муддатли ва узок муддатли режада реал ишлаб чикариш ва бандликка таъсир курсата олиш масаласи билан боFлик. Монетаристлар агар кутилаётган инфляция суръати амалдагисига тенг булса, узок муддатли режада таъсир курсатиш мумкин эмас, киска муддатли режада эса мумкин деб таъкидлайдилар. Кейнсчилар давлатнинг иктисодиётга таъсир курсата олиш имконияти нуктаи назарини \имоя киладилар.

  3. Шунингдек, иккала моделда хулк-атвор тенгламалари ва узатиш механизмлари уртасида \ам му\им фарклар мавжуд.

Капитализмнинг ривожланиши усувчи чизик буйлаб борар экан, бозор ва унинг «куринмас кули» (А.Смит) чексиз имкониятларига булган ишонч шуб\асиздир. Бирок капиталистик такрор ишлаб чикаришдаги зиддиятлар уткирлашиб, яксон киладиган шаклда намоён була бошлаган пайтда вазият сезиларли узгарди. Ривожланган мамлакатлардаги бозорларнинг купчилиги олигополия структурасини касб этди, эркин нарх шаклланиши тамойили бузилди. Бундай шароитларда марказлашмаган сигнал тизимидан воз кечиш мантикан туFри \исобланади.

    1. . Пулнинг иктисодиётга таъсири портфелли ёндашувлари ва
      йуналишлари


Пул массасининг миллий даромадга таъсири масалалари буйича монетаристик карашларга асос булиб портфелли моделлар хизмат килади (Бруннер, Мельтцер ва бошкалар.).

Download 416,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish