Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


тадбиркорлик ишлаб чикаришнинг ер, ишчи кучи, капитал каби


bet85/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

тадбиркорлик ишлаб чикаришнинг ер, ишчи кучи, капитал каби
моддий ва шахсий (инсоний) омилларини бириктиришни таш­
кил этади, унинг самарали натижа беришини таъминлайди.
Айрим икгисодий адабиётларда ва одамлар уртасида тад- 
биркор-лик билан бизнесни бир хил тушунча деб каралади.
- 9 1 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тадбиркорлик мо^иятан бизнеснинг асосий рукни х,исоб- 
лансада, \а р цандай бизнесни х,ам тадбиркорлик деб булмайди. 
Бунинг учун бизнес яратувчанлик белгиларига эга булиши ло- 
зим. 
Бизнес (бизнесмен «business» иш - фаолият, машгулот)
билан шугулланувчиларни кенг маънода пулдан-пул чицариш- 
га царатилган фаолият булиб, у яратувчанлик яъни бирон бир 
ишга цул уриб, капитал солиб, ресурсларни оцилона ишлатиб 
товар ва хизматлар яратилганда, буни тадбиркорлик дейиш 
мумкин. Агар капиталнинг ёки бошца бир ресурс, узи х,еч нар- 
са цилмасдан таваккал цилиб, ижарага бериб пул даромад топ- 
са-ю, гарчи бу бизнес булсада тадбиркорликка кирмайди. Агар 
кимда-ким моддий ва пул маблагларини товар , ва хизматлар 
ишлаб чицариб, уни сотиб фойда олса бу бизнес булсада, тад­
биркорликка киради ва тадбиркорлик цилган булади. Масалан, 
катта пул эгаларини 
«рантье» 
деб х,ам юритилади. Улар уз пул­
лари ни банкка цуйиб шу пул га фоиз олиб шу ^исобдан катта 
даромад олиб бой бадавлат яшайдилар. Улар пул бизнеси - пул- 
дан пул чицариш бизнесини амалга оширадилар, аммо тад­
биркорлик билан бевосита шугулланмайдилар. Аксинча, улар­
нинг пулини капитал сифатида айлантириб царзга-кредитга 
бериб бундан фойда олган банк тадбиркорлик цилган булади.
Тадбиркорлик бозор ицгисодиётига хос категория, у бозор 
конун-цоидаларига асосланади. Тадбиркорлик махсус гурухга 
мансуб киш иларнинг фойда олиш йулидаги ицгисодий хат- 
ги-хдракатларини англатади.
Тадбиркорлик узининг цатор белгилари билан бошца ф ао­
лият турларидан фарцланади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish