Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet87/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

8.Тадбиркорлик
уз 
билармончилик эмас, 
балки мамлакат- 
даги конун-коидаларга амал килиб, конун билан белгилан­
ган ва рухсат этилган ишлар билан шугулланиб пул топиш и 
ва фойда олиш ини билдиради.
9.Тадбиркорлик конуний, ахлокий меъёрларга-мос булиши,
тадбиркорлик тугрисидаги мамлакат конунларида рухсат бе- 
рилган иш билан давлат идоралари р^йхатидан утиб, белги­
ланган тартибда шугулланиши мумкин. Тадбиркорлик калол- 
лик, лабзли, берилган ваъдани устидан чикиш , ишни уз вак- 
тида беками-куст бажаришни талаб этади.
Тадбиркорлик доимо ривожланиб, янгиланиб борувчи ф а­
олият. Тадбиркорликка кириб келиш ва уни тарк этиш бирга- 
ликда юз берганлиги туфайли, доимо тадбиркорликнинг янги 
-янги турлари пайдо булиб боради. Масалан, унинг энг охир- 
ги тури ахборот бозоридаги тадбиркорлик кисобланади.
1 А.Темур тузуклари. Тошкент 1991 й. 15-бет.
-93
_
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тадбиркорликнинг жуда куплаб турлари мавжуд.
Тадбиркорлик мулкий жихатдан хусусий, жамоа - гурухий
ва давлат тадбиркорлигига булинади.
Хусусий тадбиркорлик - хусусий мулкчиликка асосланган 
булиб, бу ерда тадбиркорликка жалб этилган моддий, м олия­
вий ресурслар, яратилган товар ва хизматлар уларни сотиш - 
цан келган даромад, якка тарздаги (индивидуал) ва гурух тар- 
кибидаги (корпоратив) хусусий мулк хисобланади. Бозор ик^и- 
содиётининг асосини эркин тадбиркорлик ташкил этгани ту­
файли Узбекистонда хусусий мулкнинг устуворлигини таъ­
минлаш асосий стратегик вазифа деб белгиланган. 2007 йилда 
Узбекистонда хусусий тадбиркорлик жами товар ва хизмат­
ларнинг 65 фоиздан ортик, цисмини ишлаб чицарган. У збеки­
стонда хусусий тадбиркорлик хусусий фирмалар, фермер ва 
дехкрн хужаликлари, якка тартибда тадбиркорлик цилиш йули 
билан амалга оширилмокда. 2007 йилда 100 мингга як,ин хусу­
сий фирма, 215 минг фермер хужаликлари 454,4 минг дехкон 
жужаликлари фаолият курсатган.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish