Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet93/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Давлат фирмалари. 
Улар давлат мулки ва давлат назорати 
остида ишловчи - давлат тадбиркорлигини ташкил этади. Улар 
\ам эркин иктисодий субъект тарикасида бозор конун - коида- 
ларига риоя килган холда ишлайдилар. Давлат тадбиркорлиги 
асосан катта капитал талаб килувчи даромади юкори булма­
ган, аммо иктисодиёт равнаки учун мухим булган товар ва 
хизматлар ишлаб чикарувчи - транспорт, эгергетика, нефть - 
газ саноати, коммунал хужалик, сув хужалиги, алока, теле­
коммуникация, космик саноат фирмаларидан иборат булади.
Аралаш фирмалар 
- бундай фирмалар турли мулкчиликка - 
ш ерикчиликка асосланади.
Аралаш фирмаларда хорижий ва миллий капитал бирла- 
шиши асосида хамда мамлакат узида турли мулкчиликка оид 
маблаглар кушилиши асосида таш кил топади. Аралаш фирма­
лар ш ерикчиликка асосланганлиги туфайли хорижий ва мам­
лакат ичидаги шериклар бирлашиб кушма корхоналар кура- 
дилар.
- 9 9
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


2005 йилда Узбекистонда 2627 хорижий кушма корхоналар 
фаолият кУрсатган.
М амлакат ичидаги шериклар мулки, яъни давлат, хусусий 
ва жамоа мулки кушилиб биргаликда корхоналар, фирмалар 
гашкил этилади.
Тадбиркорликнинг ташкилий - \укук,ий - икгисодий ш ак­
ллари тадбиркорлик фаолиятини ташкил к,илиш сох,аси буйи­
ча келишувларда ифода этилади.
Картел 
ягона нарх белгилаш мак,садида бирлашиш. Картел 
катнашчилари мах,сулотни бозорга белгиланган х,иссасига (кво- 
тага) биноан келишилган микдорда ва шериклар белгиланган 
нархда таклиф этадилар ва нархларни тушиб кетишига йул 
куймасдан юк,ори даражада ушлаб туришга х,аракат кдлишади.
Ф ирмалар узок, муддатли мак,садга эриш иш учун 
холдинг
компания 
шаклидаги бирлашмаларга уюшадилар. Холдинг м а\- 
сулотлар сотилишини, узига кирувчи корхоналарни хом ашё, 
ресурслар билан таъминлайди, четдан капитал топиш ни уюш- 
гиради, холдингга кирувчила'рнинг товарларига нархлар ке- 
лиш иб белгиланади. Холдинглар асосан бир тармок, ёки бир - 
бирига як,ин тармокдар доирасида таш кил топади. М асалан 
Узбекистондаги 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish