Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Нархнинг ицтисодиётдагн вазифалари


bet71/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Нархнинг ицтисодиётдагн вазифалари.
1. Бозор мувозанатини таъминлаш 
- бунда нарх бозорда та­
лаб ва таклифнинг хажми ва таркибига таъсир этиш туфайли 
уларни мувозанат холатига келтиради. Бозор нархи - бу муво- 
занатли нарх булиб, у бир томондан бозорда товарлар тац- 
ч и л л и ги н и ю зага кел ти рм ай д и .
2. Кдшматни хисобга олиш, хисоб-китоб улчов вазифаси.
Нарх бу цийматнинг ёки цилинган сарф-харажат ва олин­
ган натижалар, курилган фойда, зарар, бажарилган иш хаж- 
м ининг барчаси нархлар асосида хисобга олинади. Ишлаб 
чицариш ва унинг натижаларининг натурал - моддий, (тонна 
кг, м2 м3 кВт соат) циймат - пул курсаткичлари мавжуд. Нату­
рал - моддий курсаткичлари ни таццослаб ёки умумий курсат- 
кичларга келтириб булмайди. М асалан 1 тонна галла, 1 тонна 
пахта, 1 м 2 уй жой, 1 кВт - соат электр энергияси, 1 дона 
трактор ёки 1 м2 газмол, 1 м3 газ*каби курасткичларни жамлаб 
умумий курсаткич олиб булмайди. Барча натурал цУрсаткич- 
ларнинг умумий улчови пул ва унда ифодаланган нарх була­
ди, холос.
Хисобга олиш, улчаш учун жорий ва таццосий нархлардан 
фойдаланилади. Жорий нархлар амалдаги нархлар булиб, улар 
ёрдамида йил давомидаги ишлар хисобга олинади. 
(Ялпи ички
махсулот, экспорт - импорт хажми), ицтисодий усиш динами-
каси миллий даромад, реал иш хаки ва реал фойда маълум бир
йил асос цилиб олинган (база йили) таццосий нарх билан хисоб-
ланади. Чунки жорий нарх инфляция 
туфайли узгариши ва реал 
ицгисодий натижани кУрсата олмаслиги мумкин.
3. Нарх ицтисодий фаолиятни рагбатлантириш вазифасини
- 7 6
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


бажарадн. 
Нархнинг узгариши ишлаб чикариш ни хам, истеъ- 
молни хам рагбатлантиради. Нарх ошганда харажатлар узгар- 
май кдпса фойда купаяди ва тадбиркорлар купрок фойда олиШ, 
фойдани максимумлаштириш учун товар ишлаб чикаришни 
купайтиришга интиладилар. Нарх истеъмолчиларни рагбатлан- 
тиради, чунки нарх пасайса у истеъмолни купайтиради, нарх 
о ш са и стеъ м о л н и теж аш р агб ат л ан ти р и л ад и . М асалан : 
гуштнинг 1 килоси 4000 сумдан 3000 сумга тушса, гуштни 
харид килувчилар купаяди. Агар гушт нархи 5000 сумга кута- 
рилса, харидор даромади узгармаса, гушт истеъмоли киска- 
рад и.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish