Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


та- лабнинг нархсиз омиллари


bet67/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

та-
лабнинг нархсиз омиллари 
деб айтилади. Улар: 
1) истеъмолчи-
ларнинг даромади; 2) уринбосар товарлар нархи; 3) бозордаги
истеъмолчилар сони; 4) истеъмолчилар диди; 5) нарх ва даро-
мадларда кутилаётган узгаришлар: 6) демографик омил яъни
харидорлар сони, ёши, жинси, маънавий ахволи, 
минтакдвий, 
миллий психологик омиллар.
-
71
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Талаб эхтиёж сингари усиб, кенгайиб боради, чунки э^ти- 
гжлар усиб, янгиланиб боради; ахдли даромалари ортиб купай- 
иб боради, мехнат унумдорлиги ва ишлаб чикариш усади.
Товарлар ва хизматларга булган талабнинг кондирилиш и 
даражасига караб, 
баркарор кондирилаган талаб, нормал к,он-
дирилган талаб, кечиктирилган талаб, кондирилмаган талаб-
ларга булинади.
Бозордаги талаб эластик узгарувчан булади. Нархнинг узга-
ришига нисбатан талабнинг узгариш даражаси талабнинг элас-
тиклиги дейилади.
Бозорда талаб билан таклиф 
чамбарчас боглик булиб, так ­
лиф бозор иктисодиётининг энг му^им категорияси х,исобла- 
нади. Таклиф талаб билан карама-карши туради. Бозорда та­
лаб харидор тарикасида намоён булса унга карама-карш и со­
тувчи узтаклиф и билан чикади.
Таклиф деб, ишлаб чикарувчиларнинг муайян вактда товар
ва хизматларнинг бозорга чикарилган ва келтирилиши мумкин
булган хамда маълум вактда бозорда сотишга мулжалланган
жами товарлар микдорига айтилади.
Таклиф барча ишлаб чикарилган ма\сулот эмас, балки со­
тишга мулжалланган кисмидангина иборат булади. М асалан, 
де^кон, фермер хужаликларида етиштирилган картошка, саб- 
зовот, мева, г^шт, сут каби киш лок хужалик махсулотлари- 
нинг бир кисмини узи истеъмол килади, уз э^тиёжи учун сар- 
флайди. Агар шу ма\сулотларнинг 20-30 фоизини узи истеъ­
мол килса, 70-80 фоизи товар тарикасида бозорга чикади ва 
сотилади, таклифни юзага келтиради.
Ривожланган бозор иктисодиёти шароитида таклиф талаб 
билан мувофикдашган ёки талабга нисбатан ортик булади. Бу 
эса уз навбатида товар ишлаб чикарувчилар уртасида ракобат 
курашини кучайтиради.
Таклиф \а р хил нархларда бозорга сотиш учун канча мик- 
дорда товар чикарилиш ини курсатади.
- 7 2
-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish