Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet70/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

бозор
мувозанати 
деб, шу шароитда сотиладиган ва сотиб олинадиган 
то в ар л ар х,ажми - 
микдор мувозанати 
деб, м уво зан атга 
эришиладиган нарх эса - 
мувозанат нархи 
деб аталади.
Бизнинг мисолимизда узгаришлар тукнаш келадиган нук- 
гада, талаб билан таклиф \аж м и жи^атидан тенг - 600 кило­
грамм, нарх эса бир килограмм учун 4000 сум булганда бунга 
эришилади.
Бозорда мувозанат баркдрор ва бекарор булиши мумкин. 
Биринчи холда уч рукндан (талаб, таклиф, нарх) биронтаси- 
нинг мувозанат хщ атидан четга чикиш и бош каларининг бун­
га жавобан узгаришига сабаб булади, натижада бутун тизим 
ил гари ги мувозанат хрлатига цайтади.
Масалан, у ёки бу сабабга кура, товар таклиф килиш кис- 
Карса, талаб эса узгармай колса, унда товар нархи ошади. 
Демак, сотувчилар купрок даромад ола бош лайдилар ва улар­
да таклифни купайтиришга рагбат пайдо буладики, бу бозор 
мувозанатининг тикланиш ига хизмат килади.
II.6. БОЗОР НАРХИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ. НАРХ ТУРЛАРИ
Нарх - бу бозорда товарлар ва хизматларнинг циймати ва
нафлигини узида намоён этувчи иктисодий тушунча. 
Бозорда 
товар ва хизмат харид этилганда унга канча пул тулаш керак- 
лигини нарх белгилайди. Бозорда харидор билан сотувчи Урта­
сидаги алока нарх оркали амалга ошади.
Нарх бозорининг асосий иктисодий воситаси булиб, то­
вар ва хизмат бирлигини сотиб олиш учун туланадиган пул 
микдорини билдиради.
Бозорда товарни пули борларгина харид килади. Товарнинг 
Кандай нархда олди-сотди килиниш и сотувчи ва харидорнинг 
келиш а олишига боглик. Сотувчи бозорда Уз нарахини так-
- 7 5
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лиф келади, харидор хам имконияти ва пулига цараб уз нар- 
хини айтади. Сотувчи ва харидор нархи бир-бирига мое кел- 
ганда бозор нархи юзага келади ва товар шу нархда сотилади. 
Сотувчи Уз товарига юцори нарх куйиб купроц фойда олишга 
харакат цилса, харидор уз пулига яраш а таклиф этган нархи- 
га сифатлироц ва купроц товар олишга интилади. Савдола- 
шув асосида сотувчига хам, харидорга хам маъцул булган нарх 
пайдо булади ва товар шу нархда сотилади.
Бозор шароитида барча ицгисодий алоцалар нарх ёрдами- 
да амалга ошадики, у бозор хужалигининг амал цилишида 
асосий рол уйнайди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish