Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Нархга таъсир этувчи иллар


bet73/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Нархга таъсир этувчи иллар
- 7 8
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Харажат (киймат) - хар кандай нархнинг асоси булади, 
чунки харажатсиз хеч кандай товар ва хизмат яратилмайди. 
Харажат нарх таркибида булади ва товарлар сотилгаЧ улар 
Копланиш и зарур, нарх хараж атни коплаш и керак, нарх 
харажатдан паст булмаслиги, сарфланган харажатни коплаш и 
ва тадбиркор меъёридаги фойдани олиши керак, булмаса у 
ишлаб чикариш билан шугулланмайди.
Нархга талаб ва таклифнинг таъсири турли хил йуналишда 
булади. Талаб ошса нарх кутарилади, талаб кдок,арса нарх 
пасаяди. Аксинча таклиф купайса нарх тушади, у кдокарса 
нарх ошади. Талаб билан таклиф нисбатига караб бозорда нарх 
юзага келади.
Товарларнинг нафлиги хам нархга таъсир этади. Харидор­
нинг товар танлашдан иборат иши унинг харид кобилияти 
даражасида энг сифатли, нафли товарларни топиш га инти- 
лишини билдиради. Товарларнинг нафлиги канча юкори булса, 
нарх харажатдан юкорига интилади. Аммо товар нафлипининг 
ошиб бориши чексиз эмас, наф келтириш нинг хам чегараси 
булади ва шу чегарадан утгач товарнинг нафлиги пасая бора- 
ди. Шунга монанд нафликнинг юкори нукгасида нарх юкори 
булса, шундан сунг нарх пасайиб боради. Н афлик нархни маъ­
лум вакггача оширади, сунг эса нарх пасаяди, чунки нафлик 
камаяди.
Хулоса, товарнинг нафлилиги канча юцори булса, унинг нархи
хам шунча юцори булади ва аксинча.
Бозор нархи таклифга хам б о т и к , булади. Таклиф билан 
талаб баробарлашганда бозорда мувозанат нархи пайдо була­
ди ки, бу харидорга хам, сотувчига хам маъкул булади. Аммо 
бу мувозанатни хар хил омил юзага келтиради. Бу мувозанат 
талаб хисобидан булганида юкори нарх асосида, аксинча буни 
таклиф юзага келтирганда бу паст нарх асосида пайдо булади.
М асалан, сутнинг нафлилиги ёзда хам к^ишда хам бир хил, 
аммо нархи турлича. К,ишда сутга талаб таклифдан ортик, булга- 
ни учун нарх баланд. Ёзда эса сутнинг таклифи талабдан ор- 
тик^а булгани унинг нархи паст булади. (масалан, киш да бо- 
зордаги мувозанат нарх 1 литрга 1000 сум булса ёзда бу нарх 
600-700 сум булади, ёки 1 дона тухум кишда 200 сум булган 
булса ёзда 100-120 сум булиши мумкин). Шу нархлар хам со­
тувчи хам харидор учун мувозанат нарх булади.
- 7 9
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ракобат хам нархга бевосита таъсир этади. Ракобат кучли 
булса нарх тушади, агар ракобат чекланса, нарх ош иш ига 
мойил булади. Ракобат нархга таклифни купайтириш оркали 
таъсир этади.
Ишлаб чикарувчилар бозордан уз ракибини сикиб чика­
риш учун харидоргир товарларни купайтириб харидорга маъ- 
кул нархда таклиф этади, бу уз навбатида ракобат туфайли 
таклифни купайтириб нархни туширади. Аммо буни чегараси 
бор. Таклиф купайганда товарларнинг нархи пасаяди ва кера- 
гидан ортикча нархнинг пасайиши уларни сотиш ни купай- 
тирмайди.
Ракобат канчалик кучли булсада нархни харажатдан паст 
булиши мумкин эмас, чунки у шундай булса ишлаб чикарув­
чи зарар кУради, фойда олмайди ва ракобат бефойда булиб 
Колади. Ракобатчилар канча куп булса, нархлар шунчалик ар- 
зон булади.
. Нарх даражаси бошка омиллар таъсирига хам боглик Солик 
микдори канча куп булса, нарх юкори булади.
Нархни шакллантирувчи омиллар унга \а р хил йуналишда 
таъсир этади. Талаб, харажатлар, соликдар нархни ош ирса, 
ракобат ва таклиф нархни пасайтириш имконини беради.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish